- Главни град: Атина
- Језици: грчки (званични), албански, понтијски грчки, цинцарски, македонски
- Етничке групе: 84,6% Грци, 4,8% Албанци, 2,65% Роми, 1,9% Цинцари, 1,5%
Македонци и 4,55% остали
- Облик владавине: унитарна парламентарна република
- Површина: 131.957 km2
- Број становника: 10.678.632 (процена 2020.)
Верска демографија
Према истраживањима, 81 до 90%
становништва се изјашњава као грчки православци, 4 до 15% атеисти и 2%
муслимани.
Приближно 140.000 муслимана живи
у Тракији, према владиним изворима који користе податке из 2011. године; они
су углавном потомци званично признате муслиманске мањине према Уговору из
Лозане из 1923. године. Према студији Истраживачког центра Пју објављеној
у новембру 2017. године, додатних 520.000 муслимана – углавном тражилаца азила,
избеглица и других миграната из југоисточне Европе, јужне и југоисточне Азије,
Блиског истока и северне Африке – живи широм земље, од којих су многи груписани
у заједницама по земљама порекла или у прихватним објектима. Владини
извори процењују да половина живи у Атини.
Припадници других верских
заједница које заједно чине мање од 5% становништва укључују старокалендарске
православце, католике (углавном римокатолике и мањи број католика источног
обреда), протестанте, Јеховине сведоке, Јевреје, припаднике политеистичких
хеленских религија, сајентологе, бахаије, чланове Цркве Исуса Христа светаца
последњих дана, Сике, адвентисте седмог дана, будисте и чланове Међународног
друштва свести Кришне. Независни и медијски извори процењују да има 2.500
етиопских православаца, и мање од 1.000 Асираца. Према речима јерменског
православног архиепископа, интервјуисаног 2018. године, у земљи живи око
100.000 јерменских православаца.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 88,9% хришћана, 7% муслимана, 3,7% нерелигиозних, 0,3% хиндуиста, 0,1% будиста.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 87,6% хришћана, 6,1% нерелигиозних, 5,9% муслимана и 0,4% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 89,59% хришћана (87,98% православних, 1,32% католика, 1,06% протестаната и 0,25% хришћана без деноминације), 5,83% муслимана (5,31% сунита, 0,51% шиита и 0,01% исламских шизматика), 4,19% нерелигиозних (3,85% агностика и 0,33% атеиста) и 0,39% осталих.
Правни оквир
Устав признаје грчко православље
као „преовлађујућу религију“. У њему се наводи да је слобода верске
савести неповредива и предвиђа слободу вероисповедања под заштитом закона, уз
одређена ограничења. Устав забрањује „прозелитизацију“, коју закон
дефинише као „сваки директан или индиректан покушај уплитања у верска уверења
особе другачијег верског убеђења са циљем да се та уверења поткопају
подстицањем, лажним средствима или искориштавањем других, неискуством, поверењем,
потребом, ниским интелектом или наивношћу. Забрана прозелитизма се ретко
примењује, што подразумева кратко испитивање или притвор, а од 2020. године
није забележен ниједан нови случај. Устав забрањује богослужење које „ремети
јавни ред или вређа морална начела.” Омогућава тужиоцима да заплене публикације
које „вређају хришћанство” или друге „познате религије”, које су дефинисане као
групе са најмање једном важећом дозволом да управљају местом за молитву или
богослужење. Не постоји јавно доступна листа „познатих религија“, али
Министарство просвете и вера води регистар.
Закон предвиђа казне до две
године затвора за појединце који злонамерно покушају да спрече или који намерно
ометају верски скуп ради богослужења или верске службе, као и за појединце који
учествују у „увредљивим акцијама“ у цркви или богомољи. Амандман на
кривични закон из 2019. укида чланове који криминализују злонамерно богохуљење
и верске увреде. Устав набраја циљеве јавног образовања, укључујући „развој
верске савести међу грађанима“. Грчки православни свештеници и муфтије и
имами које је поставила влада у Тракији примају плате од владе.
Устав каже да службеници свих
познатих вероисповести подлежу истом државном надзору и обавезама према држави
као и свештенство Грчке православне цркве. У њему се наводи да појединци
нису ослобођени својих обавеза према држави или поштовања закона због својих
верских убеђења.
Грчка православна црква,
јеврејска заједница и муслиманска мањина у Тракији имају дугогодишњи статус
званичних, верских, јавноправних и правних лица. Католичка црква,
Англиканска црква, две евангелистичке хришћанске групе и Етиопска, Коптска,
Јерменска апостолска и Асирска православна црква стекле су статус верских
правних лица на основу закона из 2014. године. Исти закон такође дозвољава
групама које траже признање да постану „верска правна лица“ према грађанском
праву.
Процес признавања захтева
подношење захтева грађанским судовима, пружајући документе који доказују да
група има „отворене ритуале и никакве тајне доктрине“, достављајући листу од
300 чланова потписника који се не придржавају других верских група, показујући
да постоји вођа који је легално у земљи и иначе је квалификован, а показивање
своје праксе не представља претњу по јавни ред. Када грађански суд призна
групу, шаље обавештење Генералном секретаријату за религије. Према закону,
сви верски службеници познатих вероисповести и званична верска правна лица,
укључујући Грчку православну цркву, муфтијство Тракије и јеврејске заједнице,
морају да се региструју у електронској бази података коју води Министарство
просвете и вера.
Закон такође предвиђа други метод
да групе добију признање од владе: свака верска група која је добила најмање
једну важећу дозволу за рад у месту за молитву или богослужење сматра се
„познатом религијом“ и стиче правну заштиту, укључујући ослобађање од пореза за
имовине која се користи у верске сврхе. Изрази дом или место молитве или
богослужења користе се наизменично; у дискрецији је верске групе да одреди
свој термин преференције. Услови за чланство за дозволу молитвеног дома се
разликују од услова за верска правна лица. Локална одељења за урбанизам
задужена за праћење и спровођење прописа о јавном здрављу и безбедности
потврђују да објекти предвиђени да раде као богомоље испуњавају неопходне
стандарде. Када богомоља добије потребна одобрења, верска група мора
да достави опис својих основних принципа и ритуала и биографију верског
свештеника или вође Министарству просвете и вера на коначно одобрење. За
пријаву за дозволу за дом молитве или богослужења потребно је најмање пет
чланова групе потписника. Вође верских група које се пријављују за дозволу
за дом за молитву морају бити грчки држављани, држављани ЕУ или законити
становници земље и морају поседовати друге професионалне квалификације,
укључујући релевантно образовање и искуство. За сваку физичку локацију
потребна је посебна дозвола.
Верска група која се квалификује
као верско правно лице може преносити имовину и управљати домовима за молитву
или богослужење, приватним школама, добротворним институцијама и другим
непрофитним субјектима. Неке верске групе су одлучиле да задрже свој
статус непрофитних удружења цивилног друштва стечен судским признањем пре
закона из 2014. године. Под овим статусом, верске групе могу управљати домовима
молитве и имати користи од ослобођења од пореза на имовину, али се могу суочити
са административним и фискалним потешкоћама у преносу имовине и функционисању
приватних школа, добротворних институција и других непрофитних субјеката.
Све признате верске групе подлежу
опорезивању имовине која се користи у нерелигијске сврхе. Имовина која се
користи искључиво у верске сврхе ослобођена је опорезивања, као и плаћања
комуналних такси.
Закон дозвољава верским
заједницама без статуса правних лица да се појављују пред управним и грађанским
судовима као тужиоци или тужени.
Уговором из Лозане из 1923.
признатој муслиманској мањини у Тракији се даје право да управља и одржава
џамије и друштвене и добротворне организације. Закон из 1991. овлашћује
владу, у консултацији са комитетом муслиманских лидера, да именује три муфтије
у Тракији на 10-годишњи мандат, који се може продужити. Закон такође
дозвољава регионалном функционеру да именује привремене вршиоце дужности
муфтија док се овај одбор не састане. Закон налаже да званичне муфтије у
Тракији морају да затраже сагласност код нотара од свих страна које желе да
реше породичну ствар (брак, развод, старатељство над децом, алиментацију или
наследство) на основу шеријата или исламског закона. Одлуке муфтија
подлежу ратификацији првостепених судова. Код одсуства оверене сагласности
свих страна, породичне ствари су у надлежности грађанских
судова. Закон такође предвиђа да Министарство просвете и вера преузима све
оперативне трошкове за муфтијате у Тракији, под надзором Генералног директората
за фискални надзор Министарства финансија.
Закон утврђује право појединца да
одабере локацију за сахрану или кремацију и налаже да умрлице детаљно наводе
ове информације. У присуству нотара, физичка лица могу одредити локацију и
начин сахране под условима који поштују јавни ред, хигијену или моралну етику,
као и особу одговорну за обављање погребних преференција.
Школовање деце код куће углавном
није дозвољено. Закон захтева да сва деца похађају 11 година обавезног
образовања у државним или приватним школама, укључујући две године предшколског
образовања (узраста од четири до шест година), у складу са званичним школским
програмом. Верска настава, углавном грчка православна настава, укључена је
у наставне планове и програме за основне и средње школе. Основне школе
обухватају од првог до шестог разреда, док средње школе обухватају три године
средње школе и три године више средње школе. Ученици који нису православци
могу бити ослобођени верске наставе ако родитељ или старатељ приложи исправу у којој
се наводи заснованост на верској свести, по прописима донетим уредбом у току
године. Ослобођени ученици могу током тог времена похађати наставу
различитих предмета.
Закон предвиђа изборну исламску
верску наставу у државним школама у Тракији за признату муслиманску мањину и
факултативно католичку верску наставу у државним школама на острвима Тинос и
Сирос. Закон такође укључује одредбе које олакшавају школама да ангажују и
задрже верске инструкторе за те факултативне курсеве.
По закону, свака образовна
установа са мање од девет ученика мора привремено да обустави рад, а ученици се
упућују у суседне школе.
Закон дозвољава муслиманским
ученицима из основних и средњих школа широм земље да одсуствују по два дана за Рамазански-бајрам
и Курбан-бајрам.
Према закону, родитељи могу да
шаљу децу у приватне верске школе. У земљи раде приватне православне,
католичке и јеврејске школе. Према Уговору из Лозане, влада води
двојезичне секуларне школе у Тракији. Двојезичне школе раде на грчком и
турском језику, а њихов број може варирати у зависности од броја пријављених
ученика, са најмање девет по школи. У Тракији постоје две исламске верске
школе од 7. до 12. разреда. Поред тога, муслимански ученици у Тракији који желе
да уче Куран могу да похађају верску наставу у џамијама после радног времена са
наставницима које плаћа турски конзулат у Комотинију. Двојезичне школе у
Тракији, поред осталих званичних празника, поштују и исламске празнике.
Закон утврђује годишњу квоту од
0,5% за пријем студената из признате муслиманске мањине у Тракији на
универзитете, техничке институте и радна места у државним
службама. Парламент је 15. јануара 2021. године одобрио закон који је
осмишљен да модернизује систем запошљавања у јавном сектору. Закон захтева
да се 0,5% радних места са неодређеном дужином уговора додели припадницима
муслиманске мањине у Тракији. Слично, 2% ученика који улазе у националну
ватрогасну школу и академију морају бити припадници муслиманске мањине у
Тракији.
Закон предвиђа алтернативне
облике обавезног служења војног рока за верске приговараче савести уместо
минималног војног рока од 12 месеци за мушкарце. Приговарачи савести
морају да служе 15 месеци алтернативне службе у државним болницама или
општинским и јавним службама. Закон, између осталих одредби, налаже да
држава покрије трошкове превоза приговарача савести; обезбеђује додатно
петодневно родитељско одсуство по детету за приговараче савести који су
очеви; штити повратак приговарача савести у претходни радни однос након
цивилне службе; и дефинише 33 године као старост након које приговарач
савести може откупити највећи део цивилне службе.
Према ономе што се обично назива
„антирасистичким“ законом, појединци или правна лица осуђена за подстицање на
насиље, дискриминацију или мржњу на основу вере, између осталих фактора, могу
бити осуђени на затворске казне од три месеца до три године и кажњен са 5.000
до 20.000 евра. Прекршиоци осуђени за друга кривична дела мотивисана вером
могу бити осуђени на додатних шест месеци до три године, уз удвостручене
новчане казне. Закон инкриминише одобравање, тривијализацију или
злонамерно порицање холокауста и „злочина нацизма“ ако то понашање доводи до
подстицања насиља или мржње или има претећу или увредљиву природу према групама
појединаца. Закон, који је парламент усвојио у јуну 2021. године, забрањује
појединцима осуђеним за неколико конкретних кривичних дела – укључујући, али не
експлицитно, оне које су починили затворени лидери из странке Златна зора – да
буду на важним страначким позицијама, као што су председник, генерални
секретар, правни заступник или члан административног одбора странке или
коалиција партија током издржавања казне. Закон спречава било које странке
које воде осуђени преступници да купују рекламе на радију и телевизији током
предизборне кампање.
Закон захтева од свих државних
службеника, укључујући чланове кабинета и парламента, да положе заклетву пре
ступања на дужност; појединци су слободни да положе верску или световну
заклетву у складу са својим уверењима. Парламент је 5. јуна 2021. године одобрио
закон којим се верским вођама познатих религија, поред судија и других јавних
званичника, забрањује да се кандидују за градоначелника или градског
саветника. Исти закон такође забрањује употребу верских симбола као
амблема кандидата за градоначелнике и градске одборнике. Посебном одредбом
истог закона, изабрани чланови градских и окружних већа дужни су да положе
верску заклетву, у складу са својом вером, у присуству верских поглавара који
су званично регистровани у Министарству просвете и вера.
2021 Report on International Religious Freedom: Greece, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/greece/
0 $type={blogger}:
Постави коментар