- Главни град: Сарајево
- Језици: 52,86% бошњачки, 30,76% српски, 14,6% хрватски и 1,78% остали (попис
2013.)
- Етничке групе: 50,11% Бошњаци, 30,78% Срби, 15,43% Хрвати и 3,68% остали
(попис 2013.)
- Облик владавине: Савезна парламентарна директоријална република
- Површина: 51.129 km2
- Број становника: 3.475.000 (процена 2020.)
Верска демографија
Према последњем попису
становништва, обављеном 2013. године, муслимани сунити чине око 51% становништва,
српски православци 31%, римокатолици 15%, а остали, укључујући протестанте и
Јевреје, 3%.
Постоји јака корелација између
етничке припадности и вере: Срби у Босни и Херцеговини су првенствено повезани
са Српском православном црквом, а Хрвати са Католичком црквом. Бошњаци су
претежно муслимани. Јеврејска заједница процењује да има 1.000 чланова, од
којих већина живи у Сарајеву. Већина Срба православаца живи у Републици
Српској, а већина муслимана и католика у Федерацији. Протестантске и
већина других малих верских заједница имају највеће чланство у Сарајеву и Бања
Луци.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 50% муслимана, 40,7% хришћана и 9,2% нерелигиозних.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 51,1% хришћана, 46,5% муслимана и 2,4% нерелигиозних.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 49,21% хришћана (39,62% православних, 12,19% католика, 0,24% протестаната и 0,18% хришћана без деноминације), 47,58% муслимана (47,41% сунита и 0,17% шиита), 3,2% нерелигиозних (2,69% агностика и 0,51% атеиста) и 0,01% осталих.
- Према попису из 2013. године пописаних било је: 50,7% муслимана, 30,75% православних, 15.19% католика, 1,15% осталих, 0,93% неизјашњених, 0,79% атеиста, 0,31% агностика и 0,19% непознато.
Правни оквир
Анекс IV Дејтонског мировног
споразума, који служи као устав земље, предвиђа слободу мисли, савести и
вероисповести. Њиме је прописано да никоме не може бити одузето
држављанство по основу вере и да сви људи уживају иста права и слободе без
дискриминације у погледу вероисповести.
Ентитетски устав Федерације
наводи да сви појединци имају слободу вероисповести, укључујући јавно и
приватно богослужење, и слободу од дискриминације на основу религије или
вероисповедања. Он дефинише религију као витални национални интерес
конститутивних народа.
Ентитетски устав Републике Српске
утврђује Српску православну цркву као „Цркву српског народа и других народа
православне вероисповести“. Њиме се обезбеђују једнаке слободе, права и
дужности за све грађане без обзира на вероисповест и забрањује свако изазивање
верске мржње или нетрпељивости. Њиме се наводи да су верске заједнице
једнаке пред законом и слободне да управљају својим верским пословима и
одржавају верске службе, отварају верске школе и спроводе верску наставу у свим
школама, обављају комерцијалну делатност, примају поклоне, оснивају и управљају
задужбинама у складу са законом.
Самоуправни Дистрикт Брчко следи
национални закон о верским слободама.
Национални закон о вери предвиђа
слободу савести и даје правни статус „црквама и верским заједницама“. Да
би стекле званичан статус признате верске заједнице, верске групе се морају
регистровати. Устави Босне и Херцеговине, ентитета Федерације и ентитета Републике
Српске наводе да је регистрованим верским организацијама дозвољено слободно деловање.
Нерегистроване верске групе се
могу окупљати да би практиковале своју веру, али немају правни статус и не могу
се представљати као верска заједница.
Регистрација даје бројна права
верским заједницама која нису доступна онима које се не региструју, укључујући
право на вођење заједничких акција као што су добротворни рад, прикупљање
средстава, изградња и поседовање богомоља. Закон наводи да цркве и верске
заједнице служе као репрезентативне институције и организације верника,
основане у складу са сопственим прописима, учењима, веровањима, традицијама и
обичајима. Закон признаје правни статус четири „традиционалне“ верске
заједнице: Исламске заједнице, Српске православне цркве, Католичке цркве и
Јеврејске заједнице. Министарство правде води јединствени регистар свих
верских заједница, а Министарство за људска права и избеглице је надлежно за
документовање кршења верских слобода.
Према закону, свака група од 300
и више пунолетних грађана може поднети захтев за регистрацију нове верске
заједнице или цркве путем писменог захтева Министарство правде. Услови за
регистрацију укључују представљање статута који дефинише начин верске праксе и
петицију за оснивање са потписима најмање 30 оснивача. Министарство мора
да донесе решење у року од 30 дана од пријема пријаве. Законом је
предвиђено да министарство може одбити пријаву за регистрацију ако закључи да
садржај и начин богослужења може бити „супротан правном поретку, јавном моралу
или штети животу и здрављу или другим правима и слободама верника и грађана“. На
негативну одлуку група се може жалити Већу министара Босне и Херцеговине. Закон
дозвољава регистрованим верским заједницама да оснивају сопствене
подорганизације, које могу да раде без ограничења.
Закон наводи да се не може
оснивати нова црква или верска заједница под истим или сличним називом као
постојећа црква или верска заједница. Закон такође каже да нико не сме да
користи симболе, обележја или атрибуте цркве или верске заједнице без њеног
пристанка.
Поред регистрованих цркава и
верских заједница, постоје образовне, добротворне и друге институције, познате
као „правни субјекти“, које припадају овим заједницама, али су уписане као
посебна правна лица у регистру Министарства правде. Исламска заједница има
121 правни субјект, Католичка црква 400, Православна црква 538, Јеврејска
заједница 8, а остале цркве и верске заједнице и савези (пре свега
протестантских група) имају 50.
Одлуком Високог судског и
тужилачког савета из 2015. године, запосленима у правосудним институцијама
забрањено је да на послу носе било који облик „верских обележја“, укључујући
мараме, или практикују веру, као што је молитва или прозелитизам.
Држава признаје Исламску
заједницу као једини врховни институционални верски ауторитет за све муслимане
у земљи, укључујући имигранте и избеглице, као и за Бошњаке и друге муслиманске
држављане који живе ван земље који прихватају власт Исламске
заједнице. Према закону, ниједна исламска група не може се регистровати у
Министарству правде или отворити џамију без дозволе Исламске заједнице.
Закон о вери наводи да цркве и
верске заједнице морају да плаћају порезе и доприносе на зараде својих
запослених (пензијско, здравствено и инвалидско осигурање). У Федерацији,
2 од 10 кантона – Западнохерцеговачки и Херцеговачко-неретвански кантон –
укључују верске службенике у свој систем здравственог осигурања. Кантон
Сарајево не укључује верске раднике у свој систем здравственог осигурања, али
такво осигурање нуди верским службеницима по повољнијим одредбама од оних које
су доступне другим грађанима. Република Српска обезбеђује пензионо и
инвалидско осигурање верским радницима док тамо имају пребивалиште.
Кривични закони све три
административне јединице БиХ регулишу злочине из мржње. Одредбе ових закона
дефинишу злочине из мржње као свако кривично дело почињено због верског уверења
или разних других фактора. Кривични закони такође предвиђају да се ови
мотиви сматрају отежавајућим околностима кривичног дела осим ако сам закон не
предвиђа строже казне.
Закони Федерације, сваког од 10
кантона Федерације и Републике Српске потврђују право сваког грађанина на веронауку. Закони
дозвољавају представнику сваке од званично регистрованих верских заједница да
преузме одговорност за наставу веронауке у јавним и приватним предшколским
установама, основним и средњим школама и универзитетима ако постоји довољна
потражња. Верске заједнице бирају и обучавају своје наставнике веронауке,
који су запослени у школама у којима предају, иако добијају акредитацију од
својих верских институција.
Исламска заједница, Српска
православна црква и Католичка црква развијају и одобравају верске програме
широм земље. Државне школе нуде верско образовање у религији већине
ученика школе, са неким изузецима.
У пет кантона у Федерацији са
бошњачком већином, основне и средње школе нуде исламску веронауку као курс два
пута седмично. Алтернативно, ученици могу похађати курс из етике. У
кантонима са хрватском већином, хрватски ученици у основним и средњим школама
могу похађати изборни курс католичке веронауке два пута седмично или похађати
курс етике. У 5 основних и 10 средњих католичких школа широм Федерације и Републике
Српске, а које немају хрватску већину, родитељи могу изабрати или изборни
предмет католичке веронауке или курс етике. Министарство образовања
Кантона Сарајево нуди православну и протестантску веронауку уз наставу која се
нуди муслиманској и католичкој заједници. Министарство просвете Републике
Српске нуди изборну православну веронауку у средњим школама, али ученици
имају могућност да похађају курс из етике. И у Републици Српској и у
Федерацији, као и у Брчком, ученици регистроване верске заједнице која је
мањина у школи могу се уписати на предмет који припада тој верској заједници
ако има најмање 18 заинтересованих ученика.
Устав Босне и Херцеговине
предвиђа заступљеност три главне етничке групе – Срба, Хрвата и Бошњака – у
влади и оружаним снагама. Устав не помиње експлицитно заступљеност верских
група, иако је свака етничка припадност поменута у уставу повезана са одређеном
верском групом.
Устав Босне и Херцеговине
резервише све позиције у Дому народа (једном од два дома парламента) и
распоређује друге владине функције припадницима три главне етничке групе према
квотама. Припадници верских мањина по уставу немају право на место у Дому
народа. Трочлано Председништво мора бити састављено од једног Бошњака,
једног Хрвата и једног Србина.
Закон против дискриминације
забрањује искључивање, ограничавање или преференцијални третман појединаца
посебно заснованих на религији при запошљавању и пружању социјалних услуга како
у државном тако и у приватном сектору.
Земља нема закон о реституцији
који би омогућио враћање или компензацију имовине, укључујући имовину у
власништву верских група, национализовану или експроприсану под комунистичком
владавином.
2021 Report on International Religious Freedom: Bosnia and Herzegovina, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/bosnia-and-herzegovina/
0 $type={blogger}:
Постави коментар