ЧИЛЕ

• Главни град: Сантјаго
• Језици: шпански (званични)
• Етничке групе: 59% Европљани, 25% местици, 9% Мапуче, 4% Африканци, 1% Ајмара и 2% остали
• Облик владавине: Унитарна председничка република
• Површина: 756.096 km²
• Број становника: 17.574.003 (попис 2017.)

 

Верска демографија

Према проценама Националне канцеларије за верска питања за 2021. годину, 70% становништва се изјашњава као римокатолици, а процењује се да се 18% идентификује као „евангелистичко“, термин који се у земљи користи за означавање некатоличких хришћанских група, укључујући епископалце, али не и цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа), Јеховине сведоке, православне цркаве (укључујући јерменске, грчке, персијске, српске и украјинске заједнице) и адвентисте седмог дана. У најновијем попису који је укључивао верску припадност, обављеном 2002. године, бахаи, будисти, Јевреји, муслимани (сунити, шиити и они који се идентификују са суфизмом, између осталих), Јеховини сведоци, адвентисти седмог дана, и чланови Породичне федерације за светски мир и уједињење (Црква уједињења), Црква Исуса Христа, православне цркве и друге неодређене верске групе заједно чине мање од 5% становништва. Процењује се да се 4% становништва идентификује као атеисти или агностици, док се 17% становништва идентификује као нерелигиозно. Према Националне канцеларије за верска питања, 9% становништва се идентификује као староседеоци, од чега се приближно 30% изјашњава као католици, 38% као евангелисти, а 6% као остали; преосталих 26% не идентификује се ни са једном религијом. Национална канцеларија за верска питања наводи да многи од тих појединаца такође укључују традиционалне обичаје домородачке вере у своје богослужење. Аутохтоне заједнице Мапучеа се првенствено идентификују као хришћанске, а већина су католици, док се све већи број идентификује са евангелистичким хришћанским групама; други се придржавају традиционалних Мапуче веровања и синкретизма.

• Према процени Понтификалног католичког универзитета Чилеа у 2021. години је било: 42% римокатолика, 37% без религије, 14% протестаната и 6% осталих.
• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 87,1% хришћана, 9,2% нерелигиозних, 2,5% етничких религија, 0,9% осталих и малих религија и 0,2% муслимана.
• Према агенцији CADEM у 2020. години је било: 45% римокатолика, 36% без религије, 15% протестаната и 4% осталих.
• Према процени Латинобарометра из 2020. године било је: 52,6% католика, 36,5% без религије, 8,8% евангелиста, 0,7% мормона, 0,5% атеиста и 0,9% осталих.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 88,3% хришћана, 9,7% нерелигиозних, 1,5% народних религија и 0,5% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 88,25% хришћана (67,48% католика, 26,96% протестаната, 2,09% православних и 1,2% хришћана без деноминације), 10,51% нерелигиозних (8,13% агностика и 2,39% атеиста), 0,76% етничких религија и 0,48% осталих.
• Према процени агенције CEP у 2018. години је било: 55% католика, 16% протестаната, 24% без религије, 2% неизјашњених и 5% осталих.
• Према попису из 2012. године било је: 66,7% католика, 16,4% протестаната, 11,5% без религије, 1,1% неизјашњених и 4,5% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу савести и слободно вршење богослужења. У њему се наводи да се ове праксе не смеју „супротстављати моралу, добрим обичајима или јавном поретку“. Верске групе могу оснивати и одржавати богомоље ако су локације у складу са прописима о јавној хигијени и безбедности утврђеним законима и општинским наредбама.

Према уставу, вера и држава су званично одвојене. Закон забрањује дискриминацију на основу вере, пружа грађанскоправне лекове жртвама дискриминације на основу њихове вере или уверења и повећава кривичне казне за дела дискриминаторног насиља. Закон забрањује дискриминацију у пружању социјалних услуга, образовања, могућности практиковања верских уверења или запошљавања, имовинских права и права на изградњу богомоља.

По закону, пријава за евентуални регрутацију у војску је обавезна за све мушкарце од 17 до 45 година. Алтернативна служба, рад у оружаним снагама на пословима везаним за стручност регрута, могућа је само за оне који студирају у одређеним смеровима. Закон не предвиђа приговор савести. По верским основама изузети су само службеници или свештеници из регистрованих верских организација.

Закон не захтева да се верске групе региструју код владе, иако постоје пореске олакшице за оне које то чине. Једном регистрована, верска група је призната као верска непрофитна организација. Верске организације имају могућност да усвоје повељу и подзаконске акте који одговарају верском ентитету, а не приватној корпорацији или секуларној непрофитној организацији. Према закону, верске непрофитне организације могу основати подружнице, као што су добротворне фондације, школе или додатне богомоље, које задржавају пореске олакшице матичне верске организације. Према Националној канцеларији за верска питања, јавно право признаје више од 3.200 верских организација као правна лица, углавном мале евангелистичке хришћанске или пентекосталне цркве. По закону, Министарство правде мора прихватити захтев за регистрацију верског субјекта, иако може уложити приговор на петицију у року од 90 дана ако нису испуњени законски услови за регистрацију.

Подносиоци захтева за статус верске непрофитне организације морају доставити Министарству правде овлашћену копију своје повеље и одговарајућих подзаконских аката са потписима чланова повеље и њиховим националним идентификационим бројевима. Статут мора да садржи мисију, веру и структуру организације. Повеља мора навести потписнике, назив организације и физичку адресу, као и потврду да су потписници повеље верске установе одобрили статут. У случају да Министарство правде уложи приговоре на групу, група има 60 дана да одговори на приговоре Министарства правде или их оспори на суду. Када је верски ентитет регистрован, држава га не може укинути уредбом. Ако постоји забринутост у вези са активностима верске групе након регистрације, полуаутономни Савет за одбрану државе може покренути судско преиспитивање случаја. Влада никада није одјавила легално регистровану групу. Једна регистрација по верској групи је довољна да прошири статус непрофитне организације на филијале, као што су додатне богомоље или школе, клубови или спортске организације, без њиховог регистровања као засебних ентитета.

Национална канцеларија за верска питања је задужена за олакшавање комуникације између верских заједница и владе и обезбеђење заштите права верских мањина.

По закону, све јавне школе морају да нуде верску наставу као изборни час у трајању од два наставна часа недељно кроз предосновну, основну, средњу и високу школу. Локални школски администратори одлучују како су структуирани часови веронауке. Већина верске наставе у државним школама је католичка. Министарство просвете је такође одобрило наставне планове и програме које је осмислило 14 других верских група, укључујући ортодоксне и реформистичке Јевреје, евангелистичке хришћане и адвентисте седмог дана. Школе морају да обезбеде верску наставу за ученике према верској припадности ученика. Родитељи могу да ослободе своју децу веронауке. Родитељи такође имају право да своју децу школују код куће из верских разлога или да их упишу у приватне, верске школе.

Закон даје верским групама право да именују капелане за пружање верских услуга у јавним болницама и затворима. Затвореници могу захтевати верске услуге. Прописи за оружане снаге и агенције за спровођење закона дозвољавају званично регистрованим верским групама да именују капелане који ће служити у сваком роду оружаних снага, националној униформисаној полицији и националној истражној полицији.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Chile, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/chile/