- Главни град: Бишкек
- Језици: 71,43% киргиски (национални), 14,41% узбечки, 8,99% руски (званични) и
5,17% остали
- Етничке групе: 73,8% Киргизи, 14,8% Узбеци, 5,1% Руси, 1,1% Дунгани и 5,2%
остали
- Облик владавине: унитарна председничка република
- Површина: 199.951 km2
- Број становника: 6.729.363 (2020.)
Верска демографија
Према владиним проценама, око 90%
становништва су муслимани, од којих су велика већина сунити. Влада процењује
да шиити чине мање од 1% муслиманског становништва. Постоји и мала
муслиманска заједница ахмадија која се не одражава у владиним подацима и за
коју је међународна организација последњи пут проценила 2020. године да
укључује 1.000 појединаца. Према владиним проценама, око 7% становништва
су хришћани, од којих су око 40% руски православци. Јевреји, будисти,
бахаији и неповезане групе заједно чине око 3% становништва. Присталице
тенгризма, народне религије која је попримила националистички карактер у земљи
од 2013. године, процењују да у земљи имају 50.000 следбеника.
Према подацима Националног
комитета за статистику, од јануара 2021. године, етнички Киргизи чине око 74%
становништва, етнички Узбеци око 15%, а етнички Руси око 5%. И етнички
Киргизи и етнички Узбеци су првенствено муслимани. Етнички Руси су
првенствено присталице Руске православне цркве или једне од неколико
протестантских деноминација. Припадници Руске православне цркве и других
немуслиманских верских група живе углавном у већим градовима.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 93,7% муслимана, 3,7% хришћана, 2,2% непознато, 0,2% будиста и 0,1% нерелигиозних.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 89,4% муслимана, 10% хришћана и 0,6% осталих.
- Према процени Светског истраживања вредности у 2019. години било је: 85,7% муслимана, 7,1% хришћана, 6% без припадности, 1,1% неизјашњених и 0,3% осталих.
- Према процени Централноазијскиг барометра (ca-barometer.org) у 2018. години било је: 90% муслимана, 8% хришћана и 2% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 87,18% муслимана (86,61% сунита и 0,56% шиита), 7,4% нерелигиозних (6,02% агностика и 1,38% атеиста), 4,39% хришћана (3,53% православних, 0,69% протестаната, 0,23% хришћана без деноминације и 0,01% католика) и 1,03% осталих.
Правни оквир
Устав предвиђа слободу савести и
вероисповести; право да се практикује или не практикује вера, појединачно
или заједно са другим лицима; и право на одбијање изражавања својих
верских ставова. Забрањује радње које изазивају верску мржњу.
Устав утврђује одвојеност вере и
државе. Забрањује оснивање верски заснованих политичких партија и
остваривање политичких циљева од стране верских група. Устав забрањује
успостављање било које вере као државне или обавезне вере.
Закон каже да су све религије и
верске групе једнаке. Забрањује „упорне радње које имају за циљ претварање
следбеника једне религије у другу“ и „илегалне мисионарске активности“, које се
дефинишу као мисионарске активности група које нису регистроване код Државне
комисије за верска питања, владине организације састављене од председничких
именованих особа која је одговорна за надгледање спровођења одредаба закона о
вери. Закон такође забрањује укључивање малолетника у организоване,
прозелитистичке верске групе осим ако родитељ не да писмену
сагласност. Закон забрањује дистрибуцију верске литературе, укључујући
штампане, аудио и видео материјале, на јавним местима, укључујући улице,
станове, дечије установе и школе.
Закон захтева од свих верских
група и верских школа да се региструју у Државној комисији за верска
питања. Закон забрањује рад нерегистрованих верских група. Групе које
се пријављују за регистрацију морају доставити пријавни формулар, организациони
статут, записник са организационог састанка и списак чланова
оснивача. Свака конгрегација верске групе мора се посебно регистровати и
мора имати најмање 200 становника оснивача. Стране верске организације су
обавезне да обнављају своје регистрације код Државне комисије за верска питања
сваке године. Иако је одлуком Врховног суда из 2016. године поништен услов
да се верске групе региструју код локалних савета ради успостављања нових
богомоља, у пракси, Државна комисија за верска питања и даље остаје при том
захтеву.
Државна комисија за верска питања
је законски овлашћена да одбије регистрацију верске групе ако није у складу са
законом или се сматра претњом по националну безбедност, друштвену стабилност,
међуетничку и међуверску хармонију, јавни ред, здравље или морал. Државна
комисија за верска питања такође може одбити или одложити регистрацију одређене
верске групе ако сматра да предложене активности групе нису верског
карактера. Подносиоци захтева којима је одбијен захтев могу поново поднети
захтев у било ком тренутку или се могу жалити судовима. Закон забрањује
нерегистрованим верским групама радње као што су изнајмљивање простора и
одржавање верских служби. Прекршаји могу довести до административне казне
од 7.500 сома (88 долара) за физичка лица и 23.000 сома (270 долара) за правна
лица.
Након што Државна комисија за
верска питања одобри регистрацију групе као верског субјекта, група се мора
регистровати код Министарства правде да би стекла статус правног лица како би
поседовала имовину, отварала банковне рачуне и на други начин се бавила
уговорним активностима. Организација мора да поднесе пријаву министарству
која укључује повељу групе са административном структуром и списком чланова
одбора и оснивача. По закону, верске групе су одређене као невладине
организације ослобођене пореза на своје верске активности. Ако се верска
група бави комерцијалном делатношћу, дужна је да плати порез.
Закон даје Државној комисији за
верска питања овлашћење да забрани верску групу у случајевима у којима се
судови слажу да је верска организација нарушила безбедност
државе; предузела радње у циљу насилне промене основа уставног
система; створила оружане снаге или пропаганду која заговара рат или
тероризам; бавила се задирањем у права грађана или ометањем обавезног
школовања деце; принуђавала чланови да предају своју имовину верској
групи; или подстицала грађане да одбију да испуне своје грађанске обавезе
и крше закон. Погођена верска група може се жалити на одлуку суду.
Устав забрањује верским групама
да се „укључују у организационе активности које имају за циљ изазивање етничке,
расне или верске мржње“. Осуда за изазивање националне, расне или верске
мржње може да доведе до затвора од три до осам година, док осуда за стварање организације
која има за циљ изазивање националне, расне или верске мржње може да доведе до
затворске казне од пет до десет година. За убиство почињено из верске мржње
запрећена је казна доживотног затвора.
Закон прописује посебне затворске
објекте за затворенике осуђене за тероризам и „екстремизам“. Закон такође
дозвољава одузимање држављанства сваком држављанину Киргизије за кога се утврди
да је обучен за стицање вештина за вршење терористичких или екстремистичких
злочина ван земље. Закон дефинише „екстремистичку активност“ као насилно
рушење уставног поретка; подривање безбедности земље; насиље или
подстицање насиља на расној, националној или верској основи; пропагирање
симбола или параферналија екстремистичке организације; вршење масовних
нереда или вандализма на основу идеолошке, политичке, расне, националне или
верске мржње или непријатељства; и говор мржње или непријатељство према
било којој друштвеној групи.
Према закону, мисионарску
делатност могу обављати само појединци који представљају регистроване верске
организације. Ако страни мисионар представља организацију коју је одобрила
Државна комисија за верска питања, особа мора поднети захтев за визу код
Министарства спољних послова. Визе важе до једне године, а мисионар има
право да ради три узастопне године у земљи. Сви страни верски субјекти,
укључујући мисионаре, морају деловати у оквиру ових ограничења и морају се
поново регистровати сваке године. Представници верских група који
поступају у супротности са законом могу бити кажњени или депортовани. Кршење
закона може довести до новчаних казни од 1.000 сома (12 долара) и депортације у
случају страних мисионара.
Закон предвиђа право
регистрованих верских група да производе, увозе, извозе и дистрибуирају верску
литературу и материјале у складу са утврђеним процедурама, што може укључивати
и испитивање државних стручњака. Закон не захтева државно испитивање
верског материјала (као што је литература и други штампани или аудио или видео
материјали), и не дефинише критеријуме за државне верске стручњаке. Закон
забрањује дистрибуцију верске литературе и материјала на јавним местима или у
посетама појединачним домаћинствима, школама и другим установама. Закон
предвиђа новчане казне на основу природе прекршаја. Закон захтева од
службеника за спровођење закона да покажу намеру да дистрибуирају
екстремистички материјал пре хапшења осумњиченог.
Закон дозвољава јавним школама
могућност да нуде курсеве веронауке који говоре о историји и карактеру
религија, све док предмет таквог учења није верска доктрина и не промовише
ниједну одређену религију. Приватне верске школе морају да се региструју у
Државној комисији за верска питања да би радиле као такве.
Према закону, вера је основ за
приговор савести и ослобођење од служења војног рока. Приговарачи савести
морају да плате таксу од 18.000 сома (210 долара) да би одбили војну
службу. Мушкарци који испуњавају услове за регрутовање морају да плате
таксу пре него што напуне 27 година. Ако не плати до старосне границе,
особа мора да обави 108 сати друштвено корисног рада или да плати казну од
25.000 сома (290 долара). Ако мушкарци нису у могућности да служе због
породичних околности и нису платили до старосне границе, морају да плате 18.000
сома (210 долара). Мушкарци који испуњавају услове за регрутовање који
избегавају војну службу и не потпадају под изузеће подлежу новчаној или
затворској казни до две године. Обавезно је служење војног рока 12 месеци,
иако закон предвиђа алтернативне облике друштвено корисног рада. Верске
групе нису изузете од овог закона, а чланови морају платити да одустану од
војне службе.
2021 Report on International Religious Freedom: Kyrgyz Republic, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/kyrgyzstan/
0 $type={blogger}:
Постави коментар