ТАЈВАН

Статус: Политички статус Тајвана (Републике Кине) је споран. Тајван више не представља Кину као чланицу Уједињених нација, након што су чланице Уједињених нација 1971. гласале да уместо тога признају Народну републику Кину. Тајван је остало при својој тврдњи да је једини легитимни представник Кине и њене територије. Право на Тајван полаже Народна република Кина, која одбија дипломатске односе са земљама које признају Тајван. Тајван одржава званичне дипломатске односе са 13 од 193 земље чланице Уједињених нација и Светом Столицом, иако многи други одржавају незваничне дипломатске везе преко представништава и институција које функционишу као де факто амбасаде и конзулати. Међународне организације у којима учествује Народна република Кина или одбијају да дају чланство Тајвану или му дозвољавају да учествује само на недржавној основи под различитим именима.

Главни град: Тајпеј

Језици: 94,32% кинески (званичан), 1,08% индонежански и 4,6% остали

Етничке групе: 94,06% Кинези, 1,08% Индонежани и 4,86% остали

Облик владавине: унитарна полупредседничка република

Површина: 36.197 km²

Број становника: 23.894.394 (2022.)

Верска демографија[1]

Према истраживању Института за социологију Академије Синика објављеном 2019. године, 49,3% становништва искључиво практикује традиционалне народне религије, 14% будизам, 12,4% таоизам, а 13,2% се изјашњава као неверници. Остатак становништва чине углавном протестанти (5,5%), И-куан Тао (2,1%), католици (1,3%) и друге верске групе, укључујући Јевреје, сунитске муслимане, Тиен ти чиао (религија небеског цара), Тиен те чиао (Религија небеске врлине), Ли-изам, Хсуан јуан чиао (Религија жутог цара), Тиан ли чиао (тенрикјо), Прекосмички спасоносни систем, Сајентолошка црква, Бахајска вера, Јеховини сведоци, Махикари, Црква Исуса Христа светаца последњих дана и Породична федерација за светски мир и уједињење (Црква уједињења).

Неке студије су откриле да чак 80% религиозних практиканата комбинује више верских традиција. Многи присталице себе сматрају и будистима и таоистима, а многи појединци такође укључују неке аспекте традиционалних народних религија, као што су шаманизам, обожавање предака и анимизам, у своје веровање у будизам, таоизам, конфучијанизам или друге религије. Неки практиканти будизма, таоизма и других религија такође практикују Фалун Гонг, духовну дисциплину како се сама описује. Према Тајванском друштву Фалун Гонг, број практиканата Фалун Гонга је на стотине хиљада.

Према статистици Министарства рада за 2021. годину и Већу староседелачких народа, већина аутохтоног становништва од 580.000 су протестанти или римокатолици. Процењује се да има 695.000 страних радника, првенствено из југоисточне Азије. Највећа група страних радника је из Индонезије, коју чини око 247.000 људи, који су претежно муслимани. Друга највећа група радника је из Вијетнама, коју чини око 243.000 људи, који су претежно будисти. Радници са Филипина – који броје око 146.000 особа – су претежно римокатолици.

Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 60,8% етничких религија, 27,3% будиста, 6,2% хришћана, 3% нерелигиозних, 1,4% осталих и малих религија и 1,2% муслимана.

Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 43,8% народних религија, 21,2% будиста, 13,7% нерелигиозних, 5,8% хришћана и 15,5% осталих.

Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 42,93% кинеска народна религија, 26,47% будиста (26,38% махајаниста, 0,05% теравадина и 0,04% ламаиста), 12,62% таоиста, 6,75% нових религија, 6,05% хришћана (3,95% протестаната, 1,1% хришћана без деноминације и 1,01% католика) 4,46% нерелигиозних (4,27% агностика и 0,19% атеиста) и 0,72% осталих.

---

[1] 2021 Report on International Religious Freedom: Taiwan, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/taiwan/