Веровање да положај звезда и планета на небу утиче на судбине појединаца, али и већих људских јединица као што су градови и нације, па чак и читав свет, основа је астрологије. Током векова развила се у сложене методе одређивања тог утицаја у одређеним случајевима, комбинујући прецизне прорачуне са интуитивним увидом. Астрологија није суштинска компонента ниједне велике религије, али је имала односе са већином њих. Понекад, као у случају хиндуизма, кинеских религија, а у неким погледима јудаизма и хришћанства, посебно у ренесанси, однос је био релативно позитиван. Астрологија се посматра као потврда правилног рада универзума као божанског система или као Божија творевина, и као легитиман начин откривања његових тајни. Други, као што су хебрејски пророци, пуританци и многи новији Јевреји и хришћани — да не спомињемо већину научника — осуђују астрологију као безвредну, као деструктивну по слободну вољу и Бога и људи, или као улазак у опасне аспекте окултизма. Али астрологија је данас задржала бројне вернике.
Већина научника сматра да је астрологија настала у старом Египту и Месопотамији, а да су је потом грчки мислиоци развили у свеобухватан систем током хеленистичког периода (отприлике 300. п.н.е. – 300. н.е.). Из медитеранског света се проширила на арапске земље, Индију и Кину, добијајући многе карактеристичне елементе из тих култура, тако да сада индијска и кинеска астрологија имају битне разлике од западне астрологије. Сва астрологија се, међутим, заснива на зодијаку, путу којим се Сунце, Месец и планете крећу небом. Тај небески појас је подељен на 12 „знакова“ или сазвежђа. Сваки од њих има одређене особине или квалитете, као што су равнотежа или смиреност Ваге, или тајновита, али страствена природа Шкорпије. Као и сунце, месец и планете: емоционални месец, ратоборни Марс и други.
Одређивање укупног утицаја свих ових елемената онако како су конфигурисани у време нечијег рођења, или у важним тренуцима личне или националне или светске историје, задатак је астролога. Многи астролози данас кажу да уметност само одређује, да тако кажемо, руку којом се бави судбина; како се одиграва, препуштено је особи, и тако не угрожава слободну вољу. Они такође кажу да то показује да постоји фундаментални образац у универзуму, и да астрологија показује да наши људски животи имају космичко значење јер смо међусобно повезани делови тог космичког обрасца. Други кажу да је основа астрологије лажна и да истинској религији то није потребно.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 36-37
0 $type={blogger}:
Постави коментар