Америчка деноминација у пентикосталној традицији. Црква је основана 1914. године под вођством Еудоруса Бела (1866–1923), некадашњег јужног баптисте, а потом пентикосталног проповедника који је веровао, заједно са многим другима, да различите и углавном независне пентикосталне цркве формиране од почетка покрета 1906. треба да се уједине. Почевши са 531 групом и 6.000 чланова до краја 1914. године, Божје скупштине су брзо расле и обухватиле око 2,3 милиона чланова у Сједињеним Државама 2004. године и више од 30 милиона широм света. Покрет је био посебно успешан међу латиноамеричким становништвом. Седиште је у Спрингфилду, Мисури.
Скупштине верују у божанско надахнуће Библије и традиционалних хришћанских учења о Тројици и Исусу Христу као Спаситељу. Као пентикостна група, они стављају посебан нагласак на крштење Светим Духом, за које верују да следи обраћење и крштење водом. Долазак Духа се обзнањује верниковом способношћу да „говори у језицима“, то јест, изговара речи на непознатим језицима за које се сматра да су божански надахнути.
У цркви „језике“ обично тумаче други који их разумеју. Богослужење се састоји не само од химни, читања Светих писама, молитве и проповеди на уобичајен протестантски начин, већ обично укључује и спонтане „амин“, молитве, језике, тумачења језика, па чак и покрете тела налик плесу. Духовно исцељење је такође важно. Моћ исцељења сматра се значајним даром Духа. Сматра се да су ове духовне обдарености јасно приказане у Делима апостолским и другим изворима Новог завета. Као и у пентикостализму уопште, оживљавање таквих моћи и пракси у цркви данас се широко сматра знаком да улазимо у последња времена, односно да ће се Други Христов долазак и Коначни суд десити у блиској будућности. Виталност и брзи раст Божјих скупштина може се узети као пример динамике пентикостализма широм света у 20. и 21. веку.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 35-36
0 $type={blogger}:
Постави коментар