Бхагавад-Гита

Санскритски наслов који значи „Песма Господња“; можда најпоштованији од хиндуистичких списа. Бхагавад-Гита је песма која чини мали део огромног хиндуистичког епа, Махабхарате. Његов аутор је непознат. Еп се приписује древном мудрацу по имену Вјаса, „састављачу“. Кажу да је диктирао Махабхарату Ганеши, богу са слоновском главом. Као и већи део индијске књижевности, Бхагавад-гиту је тешко датирати. Научници је обично приписују периоду између 200. п.н.е. и 200. н.е.

Бхагавад-Гита садржи 18 поглавља. Они представљају разговор између ратног хероја, Арђуне, и његовог кочијаша Кришне. Разговор се одвија рано ујутру пре почетка велике битке. У бици ће се Арђуна и његова браћа борити против својих рођака. Проблем за Арђуну је што се многе друге поштоване личности, као што је Арђунин учитељ, боре за његове рођаке. Видевши у непријатељским редовима оне којима дугује највеће поштовање, Арђуна одбацује свој лук и одбија да се бори.

Током разговора који следи, Кришна поучава многе важне истине хиндуизма. Песма је веома сложена и ниједан кратак сажетак је не може појаснити. Али могуће је идентификовати неке од главних тема песме.

Кришна идентификује три пута у хиндуизму, које он назива јога, „дисциплине“. Ово су пут увида, пут деловања и пут преданости само Кришни као богу. На путу увида Кришна поучава праву природу атмана или сопства. Вечно и непроменљиво, сопство не доживљава промене. Према томе, не може се заиста родити, умрети или бити повређено. На путу акције он учи правилном ставу са којим треба деловати. Према Кришни, човек треба да обавља своју дарму или дужност не размишљајући о „плодовима“ свог деловања. Као ратник, Арђунина дужност захтева од њега да се бори.

Један врхунац Бхагавад-Гите долази у 11. поглављу. Махабхарата у целини представља Кришну као суседног принца који је дошао да помогне Арђуни и његовој браћи да поврате своје краљевство. Током Бхагавад-Гите, Арђуна тражи од Кришне да открије своју праву природу. Оно што следи је 11. поглавље, једно од ремек дела људског покушаја да се опише сусрет са Богом. Још један врхунац Бхагавад-Гите долази при крају песме. Тамо Кришна сажима пут преданости на овај начин: „Напустивши сваку помисао на исправно деловање [дарма], потражи уточиште само у мени. Ослободићу те свих недаћа. Не бој се“ (18,66).

Узимано здраво за готово, Бхагавад-Гита подстиче војнике да се боре. Велики индијски мислилац Б. Г. Тилак (1856–1920) видео је Бхагавад-Гиту као позив на употребу оружаног насиља и протеривање британских освајача и владара из Индије. Али Бхагавад-Гита је такође била омиљени спис Мохандаса Гандија (1869–1948). Прочитао га је алегоријски и користио га да заговара свој начин супротстављања Британцима „силом душе“ и ненасиљем, а не „телесном силом“ и насиљем.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 49-50