Целибат

Стање останка у статусу неожењеног и уздржавања од секса из верских разлога. У неким религијама живот у целибату се сматра начином савршенства и стањем које одговара његовим вођама или најпосвећенијим практичарима. Примери верског целибата су свештеници и монаси и монахиње римокатолицизма; епископи, монаси и монахиње у праслављу; будистички монаси и монахиње; таоистички монаси; и хиндуистички садуи или „свети људи“. Друге религије, као што су конфучијанизам, јудаизам, ислам и протестантизам у хришћанству, су (са неколико изузетака) училе о браку као обавези, или барем стању које ни на који начин не умањује верску врлину и треба да буде отворено за све без обзира на вероисповест. 

У исто време, оно што би се могло назвати „спонтаним“ целибатом дешавало се чак и у тим верама, у случају особа које су толико уроњене у религиозни живот да је брак тихо одбачен као лична опција. Примери су били (према неким научницима) Јевреји из древних заједница есена или Кумрана, извесни муслимански суфијски мистици и протестанти као што су шејкери или Џон Чепмен („Џони Еплсид”), или многе предане протестантске мисионарке и ђаконице. Понекад дубоко религиозне особе хомосексуалне склоности сматрају да је целибат најбољи начин живота за њих. Понекад се у целибат улази као привремено стање, као у случају младића у неким будистичким државама тераваде, који постану монаси на годину дана пре него што се венчају и остану у свету. Понекад је целибат нека врста жртве или приношења Богу.

Заговорници вредности целибата кажу да он омогућава да се сексуална енергија усмерава у духовно напредовање, да га ослобађа да практикује духовност и несебично служи другима без потребе за породичним обавезама, као и да је то начин да се постигне без ега јер је облик самоодрицања који може да подржи и свето сиромаштво и послушност. Он даје пример начина живота који је изнад страсти и обавеза света и обичне људске природе. У целибату идеално може да живи као потпуно слободна личност, ослобођена себе и заплета, потпуно понуђен Богу или духовној потрази, и може достићи просветљење или служити Богу несметано.

Али целибат није лак и није пожељан за све. Појавиле су се контроверзе око тога у којој мери би то требало захтевати у институцијама као што је Римокатоличка црква. Неки облици будизма, посебно међу Јапанцима, сада дозвољавају свештеницима и монасима да се венчају. Идеали целибата и модерни ставови према сексуалности и браку налазе се у дубоком изазову једни за друге.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 78-79