ИСТОЧНИ ТИМОР

• Главни град: Дили
• Језици: португалски (званичан), тетум (званичан)
• Етничке групе: 39,07% Тетун Дили, 11,77% Мамбаи, 9,2% Макасаи, 6,33% Баикено, 5,74% Тетун и 27,89% остали             
• Облик владавине: унитарна полупредседничка република
• Површина: 15.007 km²
• Број становника: 1.340.513 (2021.)

 

Верска демографија

Према попису из 2015. године, 97,6% становништва су католици, око 2% протестанти, а мање од 1% муслимани. Протестантске деноминације укључују Саборе Божје, баптисте, презвитеријанце, методисте, адвентисте седмог дана, пентикосталце, Јеховине сведоке и Цркву хришћанске визије. Такође постоји неколико малих неденоминационих протестантских конгрегација. Многи грађани задржавају анимистичка уверења и обичаје заједно са својом монотеистичком верском припадности.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 91,3% хришћана, 8,4% етничких религија, 0,2% муслимана и 0,1% хиндуиста.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 99,6% хришћана и 0,4% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 87,78% хришћана (81,7% католика, 4,53% протестаната и 1,97% хришћана без деноминације), 7,61% етничких религија, 3,59% муслимана сунита, 0,48% агностика и 0,54% осталих.
• Према процени пројекта Демографско и здравствено истраживање у 2016. години било је: 98,1% католика, 1,2% протестаната и 0,7% осталих.
• Према попису из 2015. године било је: 97,57% римокатолика, 1,96% протестаната и 0,47% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу савести, вероисповести и богослужења и прецизира: „Верске деноминације су одвојене од државе“. Такође забрањује дискриминацију засновану на верским уверењима и предвиђа и право на приговор савести и слободу подучавања било које вероисповести. Устав штити слободу вероисповести у случају проглашења опсадног или ванредног стања.

Не постоји званична државна религија; међутим, устав похваљује Католичку цркву за њено учешће у напорима за ослобођење земље. Конкордат између владе и Свете столице успоставља правни оквир за сарадњу, даје Католичкој цркви аутономију у оснивању и вођењу школа, пружа пореске олакшице, чува историјско и културно наслеђе цркве и признаје право њених страних мисионара да служе у држави.

Закон инкриминише верску или расну дискриминацију. Чланови група организованих да подстичу или охрабрују дискриминацију на основу расе или вере суочавају се са казном затвора од 4 до 12 година. Они који писаним или другим средствима друштвене комуникације шире идеје са намером да подстакну расну или верску дискриминацију или подстакну или изазову насиље над особом или групом људи на основу расе, боје коже, етничког порекла или вере, могу се казнити затвором од две до осам година.

Верске организације које обављају верске службе, али се не баве другим активностима, не морају да се региструју код владе и могу добити статус ослобођења пореза од Министарства финансија. Верске организације које желе да отворе приватне школе или пружају друге услуге у заједници морају да поднесу статут и другу релевантну документацију да би се регистровале као непрофитна корпоративна тела преко Националне управе за матичне и бележничке услуге Министарства правде. Закон захтева посебну регистрацију у Министарству унутрашњих послова за удружења са пре свега страним члановима, укључујући верске организације, која морају да поднесу свој статут, доказ да поседују средства за обављање својих делатности и име одређеног представника. Да би добиле порески идентификациони број, организације морају прво да се региструју у Министарству правде, а затим ту регистрацију донесу Служби за регистрацију и верификацију предузећа, агенцији за регистрацију предузећа. Национална управа за матичне и бележничке услуге тада издаје сертификат и даје легалност организацији.

Министарство просвете веронауку сврстава у изборни предмет у државним школама. Већина школа у земљи су јавне, иако Католичка црква такође води приватне школе. Ученици који нису католици могу похађати католичке школе. Верска настава је обавезна у приватним католичким школама.

Капелан који је католик и грађанин може служити у оружаним снагама. Закон каже: „Странци не могу пружати верску помоћ одбрамбеним и безбедносним снагама, осим у случајевима апсолутне потребе и хитности“. Страни држављани, мисионари и верски службеници који нису мисионари, ослобођени су плаћања уобичајених боравишних такси и такси за визу. Визни прописи су исти за све стране верске раднике, без обзира на верску припадност.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Timor-Leste, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/timor-leste/