Статус: Након што је једнострано прогласило независност од Србије 2008. године, Косово је формално признато као независна држава од 97 држава чланица УН (са још 15 држава које су га у једном тренутку признале, али су потом повукле своје признање), док Србија наставља да полаже право на њега као део своје суверене територије.
Главни град: Приштина
Језици: албански, (званични), српски (званични)
Етничке групе: 88% Албанци, 7% Срби и 5% остали
Облик владавине: унитарна парламентарна република
Површина: 10.887 km2
Број становника: 1.935.259 (2021.)
Верска демографија
Према попису из 2011. (последњи), 95,6% становништва су
муслимани, 2,2% српски православци и 1,4% римокатолици, при чему протестанти,
Јевреји и особе које не одговарају или одговарају „друго“ или „ниједно“ заједно
чине мање од 1%. Светска религијска база података Бостонског универзитета
за 2020. годину процењује да је 93% муслиманског становништва и 6% хришћана,
док је 1% атеиста или агностика, или припада другим религијама. Локалне
процене укупног броја Јевреја крећу се од 50 до 150. Према Српској православној
цркви и међународним посматрачима, недостатак финансијске подршке попису и његов
бојкот од стране већине етничких Срба довели су до значајног потцењивања
етничких мањина свих верских заједница, укључујући чланове Српске
православне цркве, тарикат муслимане и протестанте. Друге верске
заједнице, укључујући тарикатске муслимане и протестанте, такође су оспориле
податке о регистрацији, наводећи да немају поверења у методологију пописа и
верују да је то довело до недовољног броја чланова њихових заједница.
Већина косовских Албанаца су муслимани, иако су неки хришћани
(православци, католици и протестанти). Скоро сви косовски Срби припадају
Српској православној цркви. Већина етничких Ашкалија, Бошњака, Египћана,
Горанаца, Рома и Турака су такође муслимани, док су већина етничких Црногораца
и неки Роми православци. Готово сви етнички Хрвати су католици.
Према Исламској заједници Косова, већина муслимана припада
ханефијској сунитској школи, иако су неки део заједнице суфијских
тариката. Постоји и суфијска бекташијска верска заједница; не постоји
званична процена броја њених присталица. Косовски Албанци представљају
већину у 28 од 38 општина у земљи, а косовски Срби чине већину у преосталих 10.
Већина чланова Српске православне цркве живи у 10 општина са српском
већином. Највеће католичке заједнице су у Ђаковици, Јањеву, Клини,
Приштини и Призрену. Евангеличке протестантске популације, које
представљају вишеструке традиције укључујући баптисте, пентикосталце,
реформисане, неденоминационе и друге, налазе се широм земље, концентрисане у
Приштини и Ђаковици.
Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 90,1% муслимана, 5,8% нерелигиозних и 4,2%
хришћана.
Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 94,3% муслимана, 5,6% хришћана и 0,1%
осталих.
Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 92,95% муслимана
сунита, 6,16% хришћана (2,96% католика, 2,47% православних, 0,72% протестаната
и 0,02% хришћана без деноминације) и 0,9% нерелигиозних (0,71% агностика и
0,19% атеиста).
Према попису из 2011.
године (који је већина Срба бојкотавала) било је: 95,61% муслимана, 2,21%
православних, 1,49% католика, 0,56% неизјашњених, 0,07% без религије и 0,06%
осталих.
0 $type={blogger}:
Постави коментар