ПАЛЕСТИНА

Статус: Палестина, званично Држава Палестина, је де јуре суверена држава у западној Азији. Њоме званично управља Палестинска ослободилачка организација и полаже право на Западну обалу и појас Газе. Међутим, њну територију је окупирао Израел у Шестодневном рату 1967. године; Западна обала је тренутно подељена на 165 палестинских енклава под делимичном грађанском влашћу Палестинске националне управе и 230 израелских насеља у којима се спроводи израелски закон, док Газом влада Хамас. Државу Палестину признало је 138 од 193 чланице УН и од 2012. године има статус нечланице посматрачке државе у Уједињеним нацијама. Палестина је чланица Арапске лиге, Организације исламске сарадње , Г77, Међународног олимпијског комитета, као и УНЕСЦО, УНЦТАД и Међународног кривичног суда.

Главни град: Јерусалим (ограничено признање), Рамала (административни центар)

Језици: арапски (званични)

Етничке групе: 83% Арапи и 17% Јевреји и остали

Облик владавине: унитарна полупредседничка република

Површина: 6.020 km² (5.655 km² – Западна обала; 365 km² – Појас Газе)

Број становника: 4.997.349 (3.000.021 – Западна обала; 1.997.328 – Појас Газе)

Верска демографија

Америчка влада процењује укупну палестинску популацију на 2,9 милиона на Западној обали и 2 милиона у Појасу Газе (средином 2021.). Према америчкој влади и другим изворима, палестински становници ових територија су претежно сунитски муслимани, са малим муслиманским заједницама шиита и ахмадија. Израелски централни биро за статистику извештава да око 441.600 Јевреја Израелаца живи у израелским насељима на Западној обали. Израелска статистика не рачуна насеља у источном Јерусалиму као део Западне обале. Палестински званичници користе број од 751.000 јеврејских становника на Западној обали, што укључује насеља у предграђима Јерусалима. Према различитим проценама, на Западној обали и Јерусалиму живи 50.000 Палестинаца хришћана, а према извештајима медија и верских заједница, у Гази живи око 1.300 хришћана. Локални хришћански лидери наводе да се палестинска хришћанска емиграција наставља великом брзином. Већина хришћана су грчки православци; остатак укључује римокатолике, мелкитске гркокатолике, сиријске православце, јерменске православце, јерменске католике, коптске православце, мароните, етиопске православце, сиријске католике, англиканце, лутеране, друге протестантске деноминације, укључујући евангелистичке хришћане и мали број чланова Цркве Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа) и Јеховиних сведока. Хришћани су концентрисани првенствено у Витлејему, Рамали и Наблусу; мање заједнице постоје на другим местима. Приближно 360 Самарићана (практиканата самарићанства, које је повезано са јудаизмом, али је различито од јудаизма) живи на Западној обали, првенствено у области Наблуса.

Израелски централни биро за статистику процењује да у Јерусалиму живи 569.900 Јевреја, 349.600 муслимана и 12.900 хришћана, што чини огромну већину укупне популације града од 952.000 у 2020. години.

Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 86,6% муслимана, 10,1% етничких религија, 2% осталих и малих религија, 1,2% хришћана и 0,2% нерелигиозних.

Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 97,9% муслимана и 2% хришћана и 0,1% осталих.

Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 80,73% муслимана (71,21% сунита, 9,42% исламских шизматика и 0,09% шиита), 13,07% Јевреја, 5,27% нерелигиозних (5,18% агностика и 0,09% атеиста), 0,88% хришћана (0,33% православних, 0,29% католика, 0,24% протестаната и 0,02% хришћана без деноминације) и 0,05% осталих.

Према процени сајта arabbarometer.org у 2018. години било је: 99,1% муслимана и 0,9% хришћана. Према деноминацијама било је: 64,7% сунита, 25,9% „само“ муслимана, 7% шафии, 0,9% ханбали, 0,5% православни, 0,3% шиити, 0,3% католици, 0,2% остали, 0,2% одбили да одговоре и 0,1% Јермени.