Дравиди

Овај термин се традиционално примењује на групе са индијског потконтинента које говоре дравидским језицима: тамилски, телугу, канада, малајалам, брахуи и тулу. Већина ових лингвистичких група живи у јужном делу потконтинента. Реч дравидски потиче од санскритског израза дравида, што значи „јужни“. Током 19. века лингвисти су почели да схватају да се дравидски језици значајно разликују од многих оних који се говоре на северу. Рани антрополози и социолози почели су да сугеришу да су тамнопути становници потконтинента они који су претежно говорили дравидским језицима и да су они у ствари можда били првобитни становници Индије. Савремени генетичари сугеришу да је боја коже можда имала више везе са прилагођавањем сунчанијим условима у јужном делу Индије него стварним расним разликама. Теорије о тамнопутим Дравидима такође су се односиле на питања политичких, регионалних, кастинских и верских сукоба у Индији у 19. веку.

Идеје о могућем историјском расељавању Дравида у долини реке Инд услед инвазије или миграције почели су да се појављују од стране западних научника који су се придружили интердисциплинарним студијама порекла хиндуистичке религије. Археолошки докази из 1920-их о успону и нестанку древне политеистичке цивилизације Инда (3500–1700 п.н.е.) дали су повод за теорију о инвазији северних народа светлије пути на регион Инда, који су почели да се називају Аријевци. У ствари, постојао је велики број религиолога попут Блоха и Вицела који су сматрали да становници долине реке Инд начинили најстарије делове Риг-Веде. Риг-Веда је најстарији облик хиндуистичке религиозне књижевности, који у писаном облику датира око 800. п.н.е. и вероватно проистиче из усмених формула и молитава које датирају још од 2000. п.н.е. Чак и древне Пуране указују на то да Дравиди потичу од најранијих ведских народа. (Елементи пуранских усмених предања могу датирају већ из 1500. године п.н.е., али су свој коначни писани облик достигли тек око 500. године н.е.). Матсја Пуране такође указују да је први човек, Ману, био краљ из јужног дела Индије.

Бројни покушаји настављени су током 20. века да се Дравиди повежу са цивилизацијом Инда. Научници су инсистирали да је хиндуизам настао из мешања аријевске и дравидске културе. Многе модерне студије о древној цивилизацији долине Инда претпостављале су да су становници који су заузимали широк спектар древних градова-држава дуж Инда (укључујући веома велике урбане центре у Харапи и Мохенџо-Дару) сви били Дравиди. Верује се да је више од 500 високоцивилизованих центара, сви насељени пре 900. године п.н.е, било део мреже река Инд и Гагар. Њихову привреду издржавала је пољопривреда од усева који су расли из богатих наслага земље дуж Инда и његових притока. Међутим, већина становника градова били су трговци или занатлије. Многи градови показују знакове урбаног планирања са равним улицама, санитарним системима, општинским управама, па чак и стамбеним зградама на више нивоа. Градови попут Харапе су чак имали и бродоградилишта, складишта, житнице и јавна купатила.

Метеоролози, археолози и геолози тврде да је колапс ране цивилизације Инда био последица климатских и еколошких проблема, тектонских догађаја и највероватније суше. Једна група је тада можда поново населила област Инда, или је неколико других група мигрирало у то подручје. Имајући у виду ове хипотезе, лако је схватити зашто се језичке разлике које су научници први приметили средином 19. века могу објаснити северњачком инвазијом досељеника иза Хајберског пролаза и коначном доминацијом у том подручју од стране светлије владајуће класе. Међутим, постоји читава група савремених научника који сада мисле да Аријевци можда нису били блискоисточни или Европљани, већ су све време били део групе блиске индијском потконтиненту. Неки генетичари тумаче најраније насељавање Индије као повезивање блискоисточних народа као што су Еламити са Дравидима, да би дравидску групу поставили као последњу међу древним мигрантима у Индију иза других ранијих индоевропских досељеника и старијих аустралоидних народа.

ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 119-120