Пета књига Новог завета. Дела апостолска — која се обично називају једноставно Дела — настављају Јеванђеље по Луки. Заједно чине дводелно дело. Јеванђеље говори о Исусу; Дела говоре причу о раној хришћанској цркви од Исусовог васкрсења до доласка и мисионарске делатности апостола Павла у Риму. Први део књиге говори о хришћанима у Јерусалиму. Незаборавни догађаји укључују примање Светог Духа на Педесетницу, каменовање Стефана и Петрову визију, која је оправдала проповедање о Исусу нејеврејима. Други део књиге говори о Павлу: његовом обраћењу и путовањима у данашњу Турску и Грчку, ширећи поруку хришћанства. У деловима овог другог дела писац користи заменицу у првом лицу множине, „ми“ (16.10–17, 20.5–15, 21.1–18, 27.1–28.16). Могуће је да су ови одломци из дневника који је Лука водио. Традиција да је Лука написао Јеванђеље по Луки и Дела апостолска не сеже даље од краја другог века н.е.
Неки научници сматрају да је прича коју Дела говоре донекле вештачка. Према овим научницима, аутор Дела апостолских представља као уједињена два независна и одвојена Исусова покрета — један у Јерусалиму, други у Антиохији (Павлова матична база). Аутор игнорише и друге Исусове покрете који су били активни у то време. Традиционално, међутим, Дела апостолска су узета као први тачан историјски извештај о раној хришћанској цркви.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 2
0 $type={blogger}:
Постави коментар