До 1947. назив Индија се односио на индијски потконтинент, односно територију савремених држава Индије, Пакистана и Бангладеша. За религије, ово је био један од најбогатијих региона на свету.
Докази о верским активностима на индијском потконтиненту сежу у праисторију. Најранија велика цивилизација, Харапанска или цивилизација долине Инда, цветала је у данашњем Пакистану између 2500. и 2000. п.н.е. Све што знамо о религији долине Инда потиче од примамљивих наговештаја повезаних са материјалним остацима, као што су слике на глиненим посудама и велики базен за купање.
Преживели су само трагови религије у долини Инда, али две религије које су настале у Индији у шестом веку п.н.е. су много познатије: џаинизам и будизам. Обе ове религије су почеле од покрета лутајућих монаха. Обе су такође одбациле жртвовање животиња и тражили ослобађање од нечистоћа карме или акције.
Џаинизам је остао ограничен на Индију. Тамо то данас практикују две секте. Светамбара, или одевени у бело, уобичајена је у западној Индији. Дигамбара, чији су монаси обучени у небо (то јест, иду голи), уобичајени су у јужној Индији. Према попису из 2001. године, у Индији има око четири и четврт милиона џаина, што чини 0,4% становништва.
Будизам се проширио далеко изван Индије и развио неколико различитих регионалних облика. У јужној и југоисточној Азији преовлађује теравада будизам; у источној Азији преовлађује махајана будизам, док је ваџрајана будизам религија Тибета. Чудно, будизам је нестао из земље свог оснивања све до 1956. године, када је др Б. Р. Амбедкар, главни аутор индијског устава, предводио масовно преобраћење недодирљивих у будизам. Од 1959. будистички изгнаници са Тибета, укључујући Далај ламу, такође живе у Индији. Попис из 2001. избројао је скоро 8 милиона будиста у Индији, око 0,75% становништва.
У 1500-им годинама сикизамје настао у Индији. Првобитно мирољубива традиција, њени присталице су били приморани да развију борилачку традицију како би се бранили. Сики су данас прилично видљиви у Северној Америци и Европи, јер мушкарци Сика носе турбане и имају дуге браде. Године 2001. у Индији је живело преко 19.200.000 Сика, скоро 1,9% укупног становништва.
Нису све религије Индије настале тамо. Неколико их је дошло однекуд. До недавно, мала, али енергична заједница на југозападној обали практиковала је јудаизам, али већина индијских Јевреја је емигрирала у Израел.
Према предању, хришћанство у Индији сеже од апостола Томе. Многи Индијци су такође прешли у хришћанство да би избегли систем касте. Отприлике четвртина свих хришћана у Индији, посебно Томаиних хришћана, живи у југозападној држави Керала, где чине око 19% становништва. Индијски хришћани, укључујући присталице римокатолицизма и протестантизма, такође живе другде у Индији. Године 2001. хришћани су чинили нешто више од 2,3% укупног становништва, који је бројао више од 24.000.000.
Више муслимана живи у Пакистану, Бангладешу и Индији него било где у свету. (Индонезија има више муслимана него било која од ових земаља појединачно.) Ислам је први пут дошао у Индију око 1000. године н.е. Вековима су муслимани владали већим делом Индије. Дали су огроман допринос индијској уметности и култури. Осим што су живели у Пакистану и Бангладешу, исламским државама, муслимани су 2001. чинили нешто више од 13,4% становништва Индије, који је износио нешто мање од 138.200.000.
Мање познати су Парси, који практикују облик зороастризма. У Индију су дошли из Персије, сада Ирана, да би избегли муслиманску власт. Они су мала, али просперитетна заједница у западној Индији, која броји можда 200.000.
Далеко највећи број Индијаца — око 80% становништва земље Индије према попису из 2001. године, или више од 827.000.000 људи — практикује хиндуизам. Хиндуизам је, међутим, тешко дефинисати. У основи се састоји од свих индијских верских пракси које не припадају некој другој религији. Нарочито од касних 1980-их Индија је била сведок насилних сукоба између Хиндуса на једној страни и хришћана, а посебно муслимана на другој.
Људи познати као „племенски“ — људи који су живели у регионима џунгле и донедавно ван економије новца — често се сматрају Хиндусима. Међутим, нека племена инсистирају на томе да имају своје религије. Заиста, људи из племена често не обожавају главна хиндуистичка божанства. Уместо тога, они приносе жртвовање животиња — које углавном нема у хиндуизму — својим локалним божанствима.
Индијски потконтинент је једно од религиозно најразноврснијих места на земљи. Та разноликост је изазвала напетости, али је такође резултирала великом религиозном креативношћу.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 214-215
НАПОМЕНА: За новије податке видети: Индија
0 $type={blogger}:
Постави коментар