Мојсије

Мојсије (око 1300. п.н.е.), централна фигура у јеврејској Библији (Стари завет)

Извео је децу Израела из ропства у Египту и примио је Божја упутства на гори Синај, која се такође назива гора Хорив.

Људи понекад говоре о Мојсију као о „оснивачу“ јудаизма. Мојсије је централна личност у историји јудаизма, али његова улога је нешто другачија од улоге Исуса, Мухамеда и Буде, који су основали хришћанство, ислам и будизам. Ове друге личности дале су религијама које су основале изразито нов и дефинитиван облик. Али у важним аспектима, каже се да Мојсијева религија сеже до Аврама. У исто време, религија древног Израела се обликовала око Храма у Јерусалиму, много после Мојсијевог времена. Јудаизам какав данас познајемо, рабински јудаизам, настао је тек са уништењем Храма 70. н.е.

Ипак, јеврејска традиција сматра да је Мојсије аутор писане Торе, односно првих пет књига Библије (упркос причи о његовој смрти у Поновљеном закону). Такође се каже да је примио усмену Тору на гори Синај. Пошто усмена Тора чини основу Талмуда, уобичајено је да се позива на „нашег рабина Мојсија“.

Једине информације о Мојсију налазе се у Библији и сродним списима. По рођењу, за Мојсија се каже да је стављен у корпу, плутао низ реку, а открила га је ћерка египатског краља и одрастао је у краљевском двору. Врло сличне приче су испричане о другим, ранијим великим личностима на древном Блиском истоку, као што је Саргон из Акада (око 2350. п.н.е.).

Након што је убио Египћанина који је злостављао јеврејског роба, Мојсије је побегао у пустињу Синај. Тамо се оженио Сифором, кћерком Јеторовом, и добио упутства од Бога да ослободи робове у Египту. Бог је такође именовао Мојсијевог брата Арона да буде његов портпарол.

У покушају да убеди египатског краља да дозволи јеврејским робовима да оду, Мојсије је призвао 10 пошасти на Египат. Чини се да су оне слабо повезане са појавама које се природно дешавају у Египту. На пример, Мојсије је Нил претворио у крв. Одређени микроорганизам, који расте у реци, заправо понекад зацрвени Нил.

Египатски краљ невољно је пристао да пусти синове Израела на слободу. Када се предомислио, бекство се одиграло уз неку драму. У пустињи је Мојсије примио Тору на гори Синај. Када су се људи показали неверним, Бог их је осудио да лутају пустињом без уласка у обећану земљу Хананску. Сам Мојсије је изгубио привилегију да уђе у обећану земљу када је у гневу насрнуо на Божје упутство да црпи воду из стене. На крају Поновљених закона, Мојсије умире након што је из даљине видео обећану земљу.

Поновљени закони сасвим јасно кажу да нико није знао где је Мојсије сахрањен. Ова изјава је дала повода за приче да је Мојсије био узнесен на небо, како тврде небиблијске књиге Успење Мојсијево и Јубилеји. Новозаветна посланица Јудина (9–10) алудира на јеврејску причу у којој су се арханђел Михаило и ђаво борили око Мојсијевог тела.

Спољни извори чак ни не потврђују његово постојање. Име Мојсије је египатско. И већина научника мисли да се нека врста Изласка из Египта ипак догодила, иако је број одбеглих робова који је забележен у Библији можда прилично преувеличан. Многи датирају Излазак, а тиме и Мојсија, у време око 1250. п.н.е. Неки воле ранији датум око 1425. п.н.е.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 300-301

Мојсије ломи плоче закона Рембранта, 1659.