Религија Маја

Религија људи који су живели на полуострву Јукатан и северној Централној Америци пре него што су Европљани открили Америку. Маје се могу сматрати класичном цивилизацијом претколумбовске Америке. Њихова култура је успоставила обрасце које су усвојили сви други Мезоамериканци. Цивилизација Маја је почела још 300. п.н.е. Класични период, повезан са локалитетима као што је Тикал у Гватемали, трајао је од отприлике 300. до 800. године нове ере. На крају класичног периода цивилизација Маја није нестала; посткласичне Маје су градиле чуда попут оних у Чичен Ици у Мексику.

Култура Маја у потпуности заслужује назив „цивилизација“, термин који означава начин живота заснован на градовима. Култура Маја концентрисана је на церемонијалне центре. Најистакнутије религиозне карактеристике ових центара остају: високе степенасте пирамиде. Оне су обезбедилњ базу за храмове Маја и платформу за извођење ритуала. Добро познати терени за лоптом Маја, обликовани као велико „I“, били су места ритуалних игара.

Ритуали Маја су првенствено били жртвени. Маје су жртвовале животиње и, посебно у посткласичном периоду, људе. Приносили су и приносе своје крви. Сакупљали су крв из разних делова тела: језика, руку, ногу, ушних ресица и гениталних органа. На пример, у једном ритуалу краљица би провукла кроз језик набодљено уже. Ова употреба крви може шокирати неке Северне Американце данас, који имају тенденцију да превиде широку употребу крвних слика у хришћанству. Неки научници сугеришу корисно да су Маје давањем крви ушле у однос размене са силама живота у универзуму. Ове силе су Мајама дале живот; Маје су им заузврат дале живот.

Најистакнутија карактеристика цивилизације Маја била је њена разрађена концепција простора и времена. Маје су поделиле простор на четири квадранта који окружују централну тачку. Четири квадранта су представљала четири кардинална правца. Сваки правац, као и централна тачка, били су повезани са дрветом. Свака је такође била повезана са бојом: плаво-зелена за центар, црвена за исток, црна за запад, бела за север (можда боље, зенит), жута за југ (можда боље, надир). Током дана је речено да сунце прелази седам (или 13) слојева неба; током ноћи прешло би пет (или девет) слојева подземног света.

Календар Маја је био изузетно разрађен. Заснован је на обрасцима или „круговима“ понављајућих серија, сличних данима у недељи и месецима у години у Северној Америци данас. Један образац је комбиновао низ од 20 имена и 13 бројева, у кругу од 260 дана. Други образац је садржао 18 „месеца“ од 20 дана, након чега је уследило пет додатних дана, у кругу од 365 дана. Два обрасца су се одвијала истовремено. Једном у 52 године први датуми у сваком од два круга би се поклопили. Научници сваки период од 52 године називају „календарским кругом“. Најдужи систем за рачунање Маја био је Дуго бројање. Почело је 3114. године п.н.е. Завршено је 23. децембра 2012. н.е.

У 16. веку Шпанија је освојила Маје, као и остатак Мезоамерике. Али религија Маја није нестала. Дала је карактеристичан карактер ритуалима, празницима и свецима у религији освајача, римокатолицизму.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 284-285

Бог кукуруза и Ицамна