Исхрана и религија

Верски прописи о томе шта људи смеју да једу и пију. Већина религија наређује и регулише шта људи једу и пију. Понекад претварају јело и пиће у ритуал. Примери укључују јапанску чајну церемонију и хришћанску евхаристију. Понекад уче своје присталице да кољу животиње на посебне начине или да храну посвећују религиозним бићима или у религиозне сврхе. То јест, жртвују се и приносе. Понекад траже од својих следбеника да престану да једу, пију или обоје, делимично или у потпуности, у ограниченом временском периоду. Ово је пост, који муслимани, на пример, држе током месеца Рамазана. Религије такође доносе правила о обичном јелу и пићу. То јест, имају законе о исхрани. Закони о исхрани одговарају на питања која храну људи треба, а шта не треба да једу, ко може да припрема и служи храну, и када и колико људи смеју да једу. Вероватно не постоји ствар око које се све религије слажу.

ПРОПИСИ О МЕСУ

Једна од најчешћих тема за законе о исхрани тиче се једења меса. Неке религије уопште не дозвољавају једење меса. Традиционално, већина Хиндуса највишег религиозног статуса није јела месо. Други хиндуисти сматрају да су неки производи од меса и животињског порекла, као што је млеко, прихватљивији од других, као што је говедина. Многи будисти су практиковали вегетаријанство. Као и џаини, питагорејци античке Грчке, манихејци и неки таоисти. Последњих деценија 20. века известан број становника Северне Америке усвојио је вегетаријанство. Често су то чинили јер су желели здраву исхрану, исхрану која је одговорна за животну средину, или обоје.

Друге религије дозвољавају једење меса, али стриктно регулишу које се месо сме јести. Јеврејски закони о кашруту — што је колоквијално речено, кошер храна — добар су пример. Традиционални муслимани поштују многа иста ограничења за месне производе као Јевреји. Хришћани их немају.

Верници Јевреји једу водене животиње све док имају крљушти и пераја. Према томе, лист и пастрмка су кошер или прихватљиви; јастози, шкампи, јегуље и сом нису. Пажљиви Јевреји такође једу птице које испуњавају одређене услове. Али најпознатији кошер закон тиче се копнених животиња. Ове животиње морају да жваћу вучу и имају рашчлањена копита. Свиње не преживају; стога, верници Јевреји не једу свињетину — као ни многа друга меса.

Верници Јевреји такође не једу крв. Овај пропис захтева посебну припрему меса пре кувања. Библија забрањује кување јарета у мајчином млеку. Рабини су проширили ово правило: није исправно јести месо и млечне производе у истом оброку. Дакле, чизбургери и пице са феферонима нису кошер. Верничка домаћинства често имају два комплета кухињског прибора — један за месне оброке, други за млечне оброке. Након што поједу јело од меса или млека, пажљиви Јевреји такође пуштају да прође одговарајући интервал — рецимо, шест сати — пре него што једу храну друге врсте.

ПРОПИСИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ОСТАЛУ ХРАНУ

Религије су имале мање да кажу о биљној храни и млечним производима, али их нису игнорисале. Питагориним следбеницима је било забрањено да једу пасуљ. Припадници Нације ислама би требало да избегавају одређено поврће које подсећа на искуства ропства. Технички, џаини могу јести само жива бића која имају једно чуло. Овај принцип им забрањује да једу неке биљке као и месо. (Већина Северноамериканаца ограничава чула на животиње, али џаини не.) Традиционални хиндуизам прави разлику између две врсте хране, пакке и каче. Хиндуси који су највише забринути за чистоћу своје исхране једу само храну која је пакка. Избегавају лук и бели лук, као и храну животињског порекла. Они такође једу храну која је припремљена са прочишћеним путером, познатим као „ги“, уместо са биљним или животињским уљима.

Многе религије такође регулишу конзумирање алкохола. Једно од пет правила будизма у потпуности одбацује алкохол. Неки будисти, међутим, игноришу ово правило, посебно у Јапану. Јудаизам дозвољава алкохол у умереним количинама, али ислам га строго забрањује. Хришћански ставови се разликују. Неки хришћани претерано пију када славе одређене ритуале, као што је карневал. Неки протестанти, међутим, у потпуности избегавају алкохол. Чак и Евхаристију славе непреврелим соком од грожђа. После Првог светског рата, овај протестантски став, који су представљале групе попут Женске хришћанске умерености, помогао је да се усвоји уставни амандман који је алкохол учинио незаконитим у Сједињеним Државама. Тиме је започела ера прохибиције (1920–33).

ДРУГИ ЗАКОНИ О ИСХРАНИ

Многи закони о исхрани детаљно наводе која се храна може јести. Али религије такође говоре својим следбеницима ко може да припрема, служи и чисти храну, као и када и колико особа сме да једе.

У традиционалном хиндуизму правила исхране помажу да се дефинишу ритуалне класе (варне) и касте (ђати). Према овим правилима, човек треба да једе само кувану храну коју спрема неко равноправног или вишег статуса. Слично, људи би требало да чисте само храну коју је јео неко једнаког или вишег статуса. Будизам учи да монаси и монахиње не треба да једу после подне. Манихејство је учило да његова елита, звана „изабрани“, мора да једе сву храну коју су им лаици донели.

ЗАШТО РЕГУЛИСАТИ ИСХРАНУ?

Људи се често питају зашто други поштују законе о исхрани које они не поштују. Неки људи приписују ове законе здравственим проблемима. На пример, неки људи мисле да верници Јевреји не једу свињетину јер свиње носе трихинелозу. Међутим, када су установљени јеврејски закони о исхрани кашрута, нико није знао да свиње носе трихинелозу.

Многи савремени научници прате законе о исхрани ка другачијем узроку. Кажу да ови закони помажу у стварању групног идентитета. На пример, закони кашрута помажу да се Јевреји разликују од не-Јевреја. Има нешто у овој тврдњи. Током 20. века људи широм света преселили су се у модерне, плуралистичке градове. Када су напустили своје традиционалне заједнице, многи од њих су одустали од својих традиционалних начина исхране. Али групни идентитет објашњава само када људи поштују законе о исхрани. То не објашњава посебне законе које они поштују.

Важно је напоменути шта о овим законима кажу саме религије. Будисти кажу да је потребан јасан, оштар ум да би се тежило просветљењу или разумевању. Неко ко је опијен нема такву памет. Због тога се уздржавају од алкохола. Џаини не једу месо због своје оданости принципу ахимсе. Многи верници Јевреји кажу да постоји само један добар разлог за практиковање закона о исхрани. Бог им је тако наредио. Ко су људска бића да се преиспитују о Богу?

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 119-121