Посланице

У Новом завету, писма приписана неком од Исусових апостола и укључена у свете списе хришћанства. Од 21 посланице у Новом завету, за 13 се каже да их је написао апостол Павле, једну Јаков, две Петар, три Јован и једну Јуда. Посланица Јеврејима је по традицији приписана Павлу, али заправо не носи његово име и сада се верује да ју је написао неко други.

Многи научници верују да неке од посланица није написао приписани апостолски аутор, већ поштоваоци или следбеници апостола који су писали у његово име, што је уобичајена пракса у древним временима. Међутим, најраније посланице, вероватно укључујући оне за које се опште признаје да их је написао сам Павле — оне Солуњанима, Коринћанима, Римљанима, Галатима, Филипљанима и Филимону — представљају најранију хришћанску литературу, која је најближа написана до Исусовог времена. Тек нешто касније је написано неколико других посланица, укључујући посланице Ефесцима и оне које се приписују Петру, Јакову и Јовану.

Међутим, ни те, ни било која друга посланица не садрже много о стварном животу Исуса, осим његове смрти на крсту и његовог васкрсења. Њихов нагласак је у основи смисао тих догађаја и начин на који се води хришћански живот. Касније посланице, као што су 1. и 2. Тимотеју, Титу, 2. Петрова и Јудина, све више се баве здравим учењем и добрим редом у младим црквама.

Друге ранохришћанске посланице, као што су оне Варнавине, Климента Римског и Игњатија Антиохијског, читале су се и још увек се читају ради надахнућа, али нису укључене у Нови завет.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 135