Епископализам

Епископална црква, раније (пре 1967.) названа Протестантска епископална црква, израз је англиканизам, облик хришћанство Цркве Енглеске, у Сједињеним Америчким Државама. Речи епископалац и епископализам значе „имати епископе“ и односе се на начин на који је црквено управљање усредсређено на улогу епископа као вођа епархија, које укључују све цркве у географској области. Епископи сами могу рукополагати свештенике и друге служитеље. На овај и друге начине, ова црква следи традиционалне католичке обрасце организације и богослужења, иако има и протестантску страну која наглашава Библију, проповедање и слободу индивидуалног тумачења.

Англиканска традиција која је требало да постане Епископална црква први пут је дошла у Америку 1607. године, оснивањем енглеске колоније и цркве у Џејмстауну у Вирџинији. У време Револуционарног рата, англиканске цркве су пронађене широм Тринаест колонија. После рата одвојили су се од Енглеске цркве, формирајући Епископалну цркву. Предводили су их бискупи које су на ту дужност посветили бискупи Епископалне цркве Шкотске, тамошње мањинске англиканске цркве, будући да су односи са Енглеском црквом и даље били тешки. Епископална црква се са новом нацијом проширила на запад, иако је њен највећи број остао на источној обали. Године 2004. имала је скоро два и по милиона чланова у око 7.400 цркава.

Крајем 20. и почетком 21. века Епископална црква је била потресена питањима која су изазвала поделе. Један је био да ли жене треба да буду рукоположене у свештенике. Друга је била усредсређена на ново, знатно измењено издање Књиге заједничке молитве. Уобичајено названа Молитвеник, ова књига садржи облике богослужења који се користе у цркви. (Епископалне цркве би требало да следе постављену литургију и ритуал.) И рукоположење жена и нови Молитвеник одобрени су општим сабором цркве 1976. Тада је дошло до контроверзе око рукоположења хомосексуалаца. Неки неистомишљеници су због ових питања напустили Епископалну цркву, али се већина прилагодила променама.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 134-135

0 $type={blogger}:

Постави коментар