Рамазан

Девети месец исламског календара, током којег муслимани посте од изласка до заласка сунца. Пост током Рамазана је један од пет стубова ислама.

Пошто муслимани користе лунарни календар који није прилагођен соларној години, Рамазан се одвија кроз све месеце грегоријанског календара који се користи у Северној Америци и Европи. Када Рамазан пада у децембру, дани поста на северној хемисфери су релативно кратки; када пада у јуну, релативно су дугачки. Муслимани се прилагођавају људима који живе у крајњим северним или јужним деловима земаљске кугле, где у неко доба године сунце никада не излази, а у другим временима не залази.

Пост током рамазана, познат на арапском као савм, је пун пост. Муслимани не би требало да једу, пију, пуше или се упуштају у сексуалне односе од изласка до заласка сунца. Сврха поста је, међутим, духовна дисциплина и не би требало да угрози човеково здравље. Они који су болесни, путују, трудни, доје или су престари да би постили без опасности, изузети су од поста. Неки који су изузети, као што су путници, морају надокнадити пост касније. Крај поста долази када поуздана особа уочи срп младог месеца, што означава почетак следећег месеца. То је повод за гозбу познату као Ид ал-Фитр, „празник завршетка поста“.

Муслимани рамазанском посту дају различита значења. Изнад свега они посте јер им је Бог наредио да то чине у Курану. Поред тога, „Ноћ моћи“, то јест ноћ у којој је прво почело Божије објаве његовом посланику Мухамеду, пада пред крај Рамазана. Због тога муслимани користе овај месец као прилику да размисле о Божијем откривењу. Током месеца многи муслимани рецитују цео Куран.

Пост има и друга значења. На пример, неки кажу да их добровољни пост учи саосећању према сиромашнима, који можда немају другог избора него да стално посте.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 372-373

Мушкарци који се моле током Рамазана у Алијевом храму или "Плавој џамији" у Мазар-и-Шарифу, Авганистан