ТАЛИН, Естонија (АП) — Свештеник Вјачаслав Барок био је познато лице у Расонима, граду у северној Белорусији у близини руске границе, надгледао је изградњу своје римокатоличке цркве и свакодневно служио мису две деценије.
Упао је у невоље у децембру 2020. године, на врхунцу антивладиних демонстрација, када је на друштвеним мрежама објавио карикатуру ауторитарног председника Александра Лукашенка и још једног званичника. У затвору је провео 10 дана.
Међутим, када су службе безбедности извршиле рацију у његовој цркви у јулу 2021. године, знао је да је време да напусти земљу.
Барок је међу десетинама свештеника — католика, православаца и протестаната — који су затворени, ућуткани или приморани да оду у егзил због протеста због избора 2020. године који су Лукашенку дали шести мандат. То спорно гласање изазвало је масовне демонстрације, премлаћивање демонстраната и разбијање неслагања — тензије које су се повећале 2022. године, када је белоруски савезник Русија напала Украјину.
Прокремљански Лукашенко, који се обрушио на све црквене званичнике који су стали на страну демонстраната, прошлог месеца је потписао закон којим се захтева од свих верских организација у земљи од 9,5 милиона да се поново региструју код власти или ће се суочити са стављањем ван закона ако је њихова лојалност држави у недоумици.
Анастасија Круопе, истраживач Надзора за људска права за Европу и централну Азију, рекла је да закон даје властима „више алата и могућности за репресију“.
У последње три године, најмање 74 свештеника су ухапшена, новчано кажњена или депортована, према подацима центра за људска права Вјасна, чак и пре ступања на снагу новог закона.
„Јасно је да ће број свештеника који су подвргнути репресији расти, (док влада покушава) да присили цркву на лојалност“, рекао је Барок за Асошијетед прес. „Власти желе да покажу Ватикану своју неограничену моћ у Белорусији.
Медијски упућени свештеник имао је преко 7.000 пратилаца на Јутјубу пре него што су га посетили безбедносни оперативци који су имали налог за претрес, а он је изабрао егзил у Пољској уместо хапшења.
Хиљаде су побегле из Белорусије од 2020. године пошто је полиција привела више од 35.000 људи. Десетине су означене као екстремисти, а Вјасна је рекла да има преко 1.400 политичких затвореника.
Док православни хришћани чине око 80% становништва, нешто мање од 14% су католици, а 2% протестанти.
Католичко и протестантско свештенство које је подржавало протесте и скривало демонстранте у својим црквама постало је мете репресије, али су чак и неки православни свештеници осудили гушење слобода.
У познатом инциденту усред протеста 26. августа 2020. године, око 100 људи склонило се од полиције у знамениту католичку цркву Симона и Јелене, грађевину од црвене цигле одмах поред главног владиног трга у Минску. Недељама касније, црква је поново постала фокус када су се десетине жена обучених у бело придружиле њеном старијем свештенику, пречасном Уладиславу Завалњуку, у формирању људског ланца око ње.
Али „Црвена црква“, како је позната, није одржавала богослужења од септембра 2022. године, када је наређено да се затвори. Власти су навеле неплаћене рачуне за комуналије и потребу за поправком након мањег пожара тог месеца, иако свештеници кажу да је било мало штете.
Лукашенко, који влада Белорусијом скоро 30 година и себе описује као „православног атеисту“, обрушио се на дисидентско свештенство током протеста 2020. године, позивајући их да „раде свој посао“ и да не подстичу немире. „Људи треба да иду у цркве да се моле! Православне цркве, католичке цркве — оне нису за политику“, рекао је он.
Десет католичких свештеника ухапшено је прошле године, укључујући и свештеника Хенриха Акалатовича, 70-годишњака који је у самици упркос дијагнози карцинома, суочавајући се са 20 година затвора због издаје.
У прошлогодишњем извештају Помоћ цркви у невољи, католичке организације која прати прогон верника, Белорусија је означена као други највећи тамничар католичких свештеника, иза само Никарагве.
Кажњавање је погодило и Белоруску православну цркву, која је подређена московском патријарху Кирилу, блиском савезнику Кремља. Истакнути свештеник, архиепископ Артемиј Кишченко из Хродне у западној Белорусији, лишен је свих црквених функција и приморан је да се повуче 2021. године због осуде репресије, као и покушаја Москве и Минска да искористе цркву као политичко оруђе.
Руска инвазија на Украјину 24. фебруара 2022. године довела је до даљих клирикалних подела након што је Лукашенко дозволио да се белоруска територија користи за слање трупа на свог суседа.
Неколико дана касније, протојереј Георгиј Рој и 24 белоруска православна свештеника, заједно са колегама из Русије и других земаља, позвали су на прекид ватре. Антиратне изјаве Роја, који је руководио главном православном катедралом у Хродну и држао предавања у престижној богословији, нашле су се на удару критика црквених и световних вођа.
Прошле године је побегао из земље са супругом и четворо деце а као разлог је навео страх за њихову безбедност. Он сада служи Белорусима у Виљнусу, главном граду Литваније, и заклиње се на верност православном патријарху у Турској, а не Русији.
У интервјуу за АП, Рој је оптужио православну цркву у Русији и Белорусији да легитимише оно што је описао као агресивну експанзионистичку идеологију Москве.
„Име Христово је позвано да оправда рат, крвопролиће, насиље и неистине“, рекао је он и додао да руске православне вође „служе тој идеологији, али ја не могу да се помирим са овим ужасом и да живим у овом греху“.
Он је рекао да белоруске власти отворено настоје да доведу свештенство у ред, више пута их позивајући на „превентивне“ политичке разговоре, проверавајући веб странице и друштвене медије и дајући безбедносним службама да прате проповеди.
Влада наводи 3.417 регистрованих верских заједница и организација у Белорусији; чланство у нерегистрованим је 2022. године проглашено кривичним делом за које је запрећена казна до две године затвора.
Нови закон, који влади даје широка овлашћења над верским деноминацијама и групама, захтева од њих да поново поднесу захтев за државну регистрацију и каже да су морали да имају најмање једну парохију која ради 30 година.
Закон такође забрањује свима који су оптужени за оно што Минск сматра екстремистичким или терористичким активностима да буде на челу верске организације. Забрањује било какве секуларне симболе на службама или коришћење цркава у било коју сврху осим богослужења.
Александар Румак, комесар за верска и етничка питања, рекао је белоруском Савету безбедности у септембру да власти морају да обезбеде „духовну безбедност“ друштва, као начин „одржавања стабилности и мира у земљи“.
Аналитичари кажу да су ограничења део шире кампање за поништавање неслагања уочи парламентарних избора који се одржавају у недељу, као и председничких избора следеће године.
Уједињене нације послале су писмо влади у којем се противе закону, наводећи да крши обавезе земље да обезбеди верске слободе, али нису добиле одговор, рекла је Анаис Марин, специјални известилац УН за Белорусију.
Марин је за АП рекла да ће закон омогућити властима да "једноставно униште" остатке цивилног друштва који "још нису под земљом, нису у затвору или егзилу".
Свештеник Змитсер Кхведарук назвао је закон „најрепресивнијим у Европи“, изражавајући забринутост да ће његова и друге протестантске цркве бити главне мете, с обзиром на њихову популарност међу млађим Белорусима.
Он је за АП рекао да се многе протестантске цркве већ суочавају са тешким избором — „или прекинути своје активности или се вратити у мрачна совјетска времена, када су протестантске цркве у ствари деловале у подземљу и илегално се окупљале у домовима људи, (када) су се верници молили под претњом гоњења."
Прошле године, власти су булдожером срушиле пентикосталну цркву Нови живот на периферији Минска јер су сумњале да њена конгрегација подржава опозицију. Основана је 2002. године у преуређеној штали за краве, а њен пастор, пречасни Вјачаслав Ханчаренка, кажњен је и притворен након што су званичници рекли да његове платформе друштвених медија садрже „екстремистички“ садржај.
Америчка комисија за међународну верску слободу прошлог месеца осудила је оно што је назвала репресивним курсом Минска, позивајући председника Џоа Бајдена и Конгрес да „дају приоритет верској слободи” јер сматра да је Белорусија одговорна „за своја тешка кршења људских права”.
Борци за људска права кажу да су свештенство и њихова паства угрожени због прикупљања средстава и помоћи политичким затвореницима. Барок – свештеник који је побегао у Пољску – открио је да, пошто власти сматрају његове објаве на друштвеним мрежама „екстремистичким“, свакоме ко их погледа или поново објави прети казна од шест година затвора.
„Сањам да се вратим у своју цркву у Расонима“, рекао је Барок. „Али не могу док држава хапси свештенике јер носе свој крст и зло називају злим.“
0 $type={blogger}:
Постави коментар