У једном нападу у граду Даска у Пенџабу прошле године, разбијена су најмање 74 гроба [Љубазношћу Џемаат-е-Ахмедија Пакистан]Исламабад, Пакистан – Амир Махмуд се сећа састанка своје заједнице ахмадија и највиших званичника пакистанске владе прошлог септембра. Не може да заборави како је заједница, која је дуго била жртва прогона у земљи, забележила пад напада на њене гробове и светиње у данима након тог састанка.
Али тај предах није потрајао.
Док се пета најмногољуднија нација на свету спрема да гласа 8. фебруара, њена заједница од пола милиона ахмедија ће бојкотовати изборе, након наглог напада на њене чланове, институције, па чак и места сахрањивања у недељама које претходе гласању. За многе ахмедије, попут Махмуда, кратак пад напада након септембарског састанка био је доказ шта би се могло догодити — ако то желе лидери земље.
„Оно што нам је смањење напада говорило да држава, ако жели, може лако да контролише насиље над нама, али, нажалост, стичемо утисак да или влада нема јасног мишљења о свом деловању, или да не жели да помогне“, рекао је.
То је осећај вођен деценијама укорењене дискриминације, укључујући и изборни систем. И то је навело заједницу да бојкотује изборе. У прошлонедељном саопштењу, лидери заједнице најавили су своје „раздвајање“ од гласања. „Иако се избори наводно одржавају под заједничким бирачким телом, постоји, међутим, посебан бирачки списак припремљен само за ахмеди грађане због њихове вере“, наводи се у саопштењу које је објавила организација која представља заједницу у среду.
„Овај дискриминаторски третман заснован на вери је намерни покушај да се грађани ахмедија одузму од изборног процеса за све намере и сврхе и на тај начин им се ускрати право гласа“, додаје се.
Док је заједница избегавала учешће на изборима скоро четири деценије, последња најава бојкота уследила је након три различита инцидента скрнављења ахмедија гробова у последње две недеље, у различитим градовима у провинцији Пенџаб.
Махмуд, такође портпарол заједнице, рекао је да подаци показују да је прошле године било напада на 42 богомоље ахмедија широм земље, као и скрнављења више од 100 гробова само у држави Пенџаб. У 2022. години је оскрнављено најмање 14 џамија и 197 гробова заједнице, према статистици заједнице. Најмање три члана заједнице убијена су 2022. године, наводно због верске припадности.
'Без осећаја припадности'
Ахмеди секта себе сматра муслиманском. Али они су проглашени „немуслиманима“ 1974. године према пакистанском уставу. У деценијама од 1970-их, стотине напада, укључујући убиства и скрнављења њихових верских места и гробља, пријављени су у Пакистану.
Чланови заједнице били су активни учесници у изборном процесу све до, укључујући изборе 1977. године, пре него што је тадашњи командант војске генерал Зија ул-Хак увео ванредно стање.
Војни моћник је 1984. године донео пресуду којом је заједници забрањено практиковање исламских ритуала или јавно истицање било ког симбола који их идентификује као муслимане, укључујући изградњу минарета или купола на џамијама, или јавно писање стихова из Курана.
На изборима одржаним 1985. године увео је посебне бирачке спискове за различите верске групе у земљи, након чега је заједница почела да бојкотује биралишта. Систем одвојених бирачких спискова трајао је до избора 1997. године, након чега је поново уједињен за изборе 2002. године под војним владаром генералом Первезом Мушарафом.
Према ревидираној заједничкој листи, сви Пакистанци, без обзира на њихову верску припадност, били су комбиновани на јединственом бирачком списку - осим ахмедија. Уместо тога, стављени су на засебну „допунску“ листу, где су идентификовани као „кадијани“, термин који се односи на град у индијском Пенџабу где је ахмеди традиција пустила корене. Заједница сматра да је израз погрдан.
„Ако може да постоји један бирачки списак на коме се налазе остали грађани Пакистана, без обзира на њихову касту, етничку припадност и веру, шта их спречава да додају ахмедије на ту листу? Зашто нас издвајати?” упита Махмуд.
Други чланови заједнице кажу да је дискриминација на изборним листама у складу са пристрасношћу са којом се суочавају у свакодневном животу.
„Преселила сам се у Пакистан пре две деценије из Уједињеног Краљевства након што сам се удала“, рекла је Фатима*, 47-годишња домаћица, за Ал Џазиру. „Ја сам човек, наравно. Такође сам јако фрустрирана, јер сам држављанка Пакистана и желим да могу да гласам“, рекла је она.
„У прошлости сам гласала у Великој Британији када сам била млада, и то ми је заиста дало осећај поноса и достигнућа, што могу да допринесем на мали начин својој земљи. Али у Пакистану ми је тај осећај припадности украден због моје вере“, додала је она.
Акбар*, 22-годишњи студент у Исламабаду, каже да, иако је политички свестан и волео би да гласа да постоји јединствени бирачки списак, кандидати мејнстрим партија често прибегавају запаљивим коментарима против његове заједнице.
„Нешто што се врло често види у пакистанским предизборним кампањама да је нетрпељивост према нашој заједници веома очигледна. Кандидати користе запаљиве коментаре како би прикупили гласове, а притом доводе наше животе у опасност“, каже он за Ал Џазиру.
„Постоји јасан осећај отуђености у заједници. Ако све мејнстрим странке размишљају на тај начин, како да уопште размишљамо о гласању, поготово када листа тражи да се одрекнемо вере и да се називамо немуслиманима? додао је Акбар.
'Ограничени утицај'
Политички аналитичар Тахир Мехди рекао је да за пакистанске религиозне конзервативце одлука да се ахмеди прогласе немуслиманима кроз уставне амандмане из 1974. године остаје велико достигнуће.
„Ово је тема око које неће бити компромиса и они желе да заштите ову победу по сваку цену“, рекао је он.
Мехди је додао да с обзиром да је популација заједнице у Пакистану релативно мала, то није довољно значајан изборни округ да би се удварао странкама. „Њихов недостатак броја значи ограничен начин да утичу на резултате анкета, не остављајући на тај начин никакав подстицај држави, па чак ни политичким партијама, да промене своју политику.
Фатима, домаћица, рекла је да прогон заједнице иде много даље од напада или посебног бирачког списка.
„Имамо толико забрана и ограничења у нашем свакодневном животу. Нешто тако једноставно као што је наручивање нечега преко интернета, продавац ће одбити да испоручи оног тренутка када види име града Рабва као адресу испоруке“, рекла је она. Рабва је мали град у провинцији Пенџаб, који се налази отприлике 177 км западно од Лахореа. У граду живи близу 80.000 људи, а преко 90% становништва припада заједници ахмеди. Влада је званично преименовала град у Ченаб Нагар касних 1990-их, али име се није задржало.
„И ја сам то више пута искусила, ако би продавац видео у коме сам граду и рекао да живите у Ченаб Нагару, мора да сте кадијанац [погрдни израз за ахмедије], а они директно одбијају да испоруче,“ рекла је она.
Ипак, рекла је, то није ослабило њен дух - или њену веру.
„Нећемо одустати од своје вере. Никада је се нећемо одрећи, чак и ако то значи да нећемо моћи да гласамо. Држава покушава да нас контролише, али неће успети“, рекла је она.
Због тога и Акбар, студент у Исламабаду, одбија да учествује на изборима.
„Самим учешћем у оваквом систему, осећате се као да подржавате нешто што ради на томе да вас елиминише из њега. Биће издаја за мене и моју заједницу учествовати у овом систему апартхејда са дуплим списковима [бирача] који ме издвајају због моје вере.”
*Имена су промењена да би се заштитили појединци.
0 $type={blogger}:
Постави коментар