(РНС) — Док САД настављају дебату о споју вере и политике, ново истраживање показује да већина одраслих Американаца позитивно гледа на улогу религије у јавном животу, али верује да њен утицај јењава.
Чини се да развој догађаја узнемирује најмање половину земље, уз растућу забринутост међу религиозним Американцима да су њихова веровања у сукобу са главном америчком културом.
То је према новом истраживању које је у петак (14. марта) објавила компанија Истраживачки центар Пју, а које је спроведено у фебруару и настоји да изнесе ставове о утицају религије на америчко друштво.
„Видимо знаке неке врсте растуће неповезаности између сопствених верских уверења људи и њихових перцепција о широј култури“, рекао је Грег Смит, помоћник директора истраживања у Истраживачком центру Пју, у интервјуу за Сервис религиозних вести.
Он је указао на налазе као што је 80% одраслих Американаца који кажу да се улога религије у америчком животу смањује – колико је икада била у анкетама Пју – а 49% одраслих у САД каже да је губитак религије лоша ствар.
Штавише, приметио је да 48% одраслих у САД каже да постоји „велики део” или „неки” сукоб између њихових верских уверења и главне америчке културе, што је повећање са 42% у 2020. Број Американаца који себе виде као мањинсу групу због својих верских уверења такође је порасла, са 24% у 2020. години на 29% ове године.
Раст броја Американаца који себе виде као верску мањину, иако је мали, јавља се у неколико верских група: бели евангелистички протестанти порастао је са 32% на 37%, бели неевангелички протестанти са 11% на 16%, бели католици са 13% на 23%, латиноамериканци католици са 17% на 26% и Американци Јевреји са 78% на 83%. Религиозно неповезани Американци који себе виде као мањину због својих верских уверења такође су порасли са 21% на 25%.
„Видимо пораст удела Американаца који себе сматрају мањином због својих верских уверења“, рекао је Смит.
Истраживачи су се такође осврнули на хришћански национализам, идеологију која често инсистира на томе да је Сједињеним Државама Бог дао посебан статус и обично подржава укључивање одређене врсте хришћанства у амерички закон. Али док је покрет прикупио истакнуте присталице и гласне критичаре — као и подршку политичких личности као што је представница Марџори Тејлор Грин из Џорџије — Пју је открио да су ставови о овој теми практично непромењени у односу на када су питали Американце о тој теми последњих година.
„Једна ствар која ми је пала на памет, с обзиром на количину пажње која је посвећена хришћанском национализму у медијима и ниво разговора о њему, јесте да истраживање није пронашло никакву промену у последњих годину и по дана у уделу јавност која каже да је чула било шта о томе“, рекао је Смит.
Око 45% анкетираних рекло је да је чуло за хришћански национализам или да је читало о њему, а 54% је рекло да никада није чуло за идеологију — исти проценат као у септембру 2022. Свеукупно, 25% је имало неповољан став о хришћанском национализму, док је само 5% имало повољан став, а 6% није имало ни повољно ни неповољно мишљење.
Истраживачи су такође вршили притисак на испитанике о фузији религије и политике, откривајући спектар погледа. Већина (55%) је рекло да би америчка влада требало да спроведе одвајање цркве од државе, док је 16% рекло да би влада требало да престане да то спроводи, а још 28% је рекло ни једно ни друго или нема мишљење. У међувремену, само 13% је рекло да би америчка влада требало да прогласи хришћанство званичном религијом нације, у поређењу са 39% који верује да САД не треба да проглашава хришћанство државном религијом или да промовише хришћанске моралне вредности. Већина (44%) стала је на страну треће опције: САД не би требало да прогласе хришћанство својом званичном вером, али ипак треба да промовишу хришћанске вредности.
На питање да ли Библија треба да има утицај на америчке законе, испитаници су били равномерно подељени: 49% је рекло да би Библија требало да има „велики” или „неки” утицај, док је 51% рекло да би требало да има „не много” или „без утицаја.”
Али ствари су изгледале другачије када је Пју поставио додатно питање онима који подржавају правну структуру засновану на Библији: ако Библија и воља народа дођу у сукоб, шта би требало да превлада? Не баш две трећине те групе — или укупно 28% Американаца — каже Библија, али више од трећине групе (или 19% укупног броја САД) каже да би воља народа требало да победи.
И овде су мишљења остала углавном статична, а истраживачи су приметили да су бројке „остале практично непромењене у последње четири године“.
Испитаници су такође упитани да ли верују да Библија тренутно има утицај на америчке законе, при чему се већина (57%) слаже да она има бар неког утицаја. Међутим, постојале су значајне разлике међу верским групама: бели евангелисти (48%) и црни протестанти (40%) су најмање вероватно рекли да Библија има бар неки утицај на закон САД, у поређењу са незнатном већином белих неевангеличких протестаната (56%) и белци и латиноамериканци (52% за оба). Верски неповезани (70%), Американци Јевреји (73%), атеисти (86%) и агностици (83%) су се највероватније сложили да је Библија значајан фактор у правном систему САД.
Анкета је обухватила 12.693 одраслих Американаца од 13. до 25. фебруара.
0 $type={blogger}:
Постави коментар