Бајрам-намаз одржан у историјској бившој џамији у северној Грчкој први пут после 100 година

СОЛУН, Грчка (АП) — Давидове звезде које красе балконе дуж врха зграде хватају прве одсјаје зоре док верници пролазе кроз капије историјске Јени Ками, или Нове џамије, на јутарњу молитву.

Среда је обележила први пут од 1920-их да је зграда — првобитно подигнута за заједницу јеврејских преобраћеника на ислам у време када је град Солун био културни лонац за топљење у оквиру Османског царства — коришћена за масовне молитве током Бајрама. Фитр, муслимански празник на крају месечног поста Рамазана.

„Ово је прелепа ствар, први пут ово осећамо, нисмо ни знали да ова џамија постоји“, рекао је Исмаел Бедредин, припадник муслиманске мањине у Грчкој, који је био међу 70-ак верника на јутарњој молитви. „Иако овде живим 63 године, први пут то видим. …. Речено нам је да отвара своје капије први пут после 100 година, и то је изузетно лепа ствар.”

Имам предводи јутарњу молитву у историјској Јени Џами, или Новој џамији, у лучком граду Солуну, у северној Грчкој, у среду, 10. априла 2024.



Изграђена 1902. од стране италијанског архитекте Виталијана Поселија, знаменита зграда увучена у уску улицу у центру града престала је да се користи као џамија 1920-их.

Заједница за коју је изграђена — Јевреји који су прешли на ислам познати као Донме — били су умешани у насилну размену становништва између Грчке и Турске 1923. године, када су муслимани који живе у Грчкој послани у Турску у замену за православне хришћане који живе у Турској. Као и многе џамије у Грчкој, намена зграде се мењала неколико пута током деценија. Накратко је служила као склониште за избеглице из размене становништва пре него што је претворена у археолошки музеј, што је остала скоро наредних 40 година.

Отварање Јени Џамије за рамазанске молитве шаље „веома добру поруку, а то је да нема контрадикције бити муслиман и бити грађанин“, рекао је Таха Абделгалил, имам који је предводио молитву. „Нема контрадикције између отварања таквог историјског места и истовременог поноса на историју земље и њену независност.“

Рад џамија у Грчкој често је био контроверзан.

Становништво земље је претежно православно, а муслиманску заједницу углавном чине мигранти и посетиоци, као и мала муслиманска мањина у североисточној Грчкој која је била изузета од размене становништва 1923. године. У главном граду Грчке, Атини, муслимани су се ослањали на неформалне молитвене собе све до 2020. године, када је прва градска џамија коју је спонзорисала држава почела са радом.

Солунска Јени Џами, двоспратна зграда, комбинује исламску традицију са архитектонским трендовима с почетка прошлог века, уз наклон бившој јеврејској вери изворне заједнице: шестокраке Давидове звезде красе и спољашње балконе и већи део унутрашњости.

Обновљена 1986. године, зграда, која на угловима има куле са сатом, сада служи као општинско културно изложбено место. Радници су припремали изложбе уочи молитве у среду.

Око 70 верника — мешавина туриста из Турске, припадника грчке муслиманске мањине, прекоморских студената који студирају у Солуну и избеглица које сада називају северни грчки град домом — присуствовало је бајрамској молитви.

Индонежанска студентица Прашерли Анура Динда, 21, није била упозната са историјом зграде, али је била срећна што има где да се помоли за Рамазан у граду у којем студира за мастер студије.

„Тако сам захвална јер је далеко од мог родног града, али овде могу да осетим... топлину Рамазана“, рекла је она.

Хилми Јашароглу, још један припадник муслиманске мањине у Грчкој, рекао је да је пресрећан што може да се моли у Јени Џамији, иако се тако дуго није користила као џамија. „Веома смо срећни“, рекао је. „Нека имамо мир међу нама и без непријатељства.“


0 $type={blogger}:

Постави коментар