ДУБАИ, Уједињени Арапски Емирати (АП) — Лидер Уједињених Арапских Емирата сусрео се са званичником талибанске владе кога још увек траже Сједињене Државе за награду до 10 милиона долара због његове умешаности у напад у којем је убијен амерички држављанин и друге нападе.
Састанак у уторак наглашава растућу међународну поделу о томе како се носити с талибанима, који су преузели контролу над Авганистаном 2021. године и од тада забрањивали девојчицама да похађају школу након шестог разреда и на други начин ограничавали улоге жена у јавном животу. Док Запад још увек не признаје талибане као владу Кабула, нације на Блиском истоку и другде су то учиниле.
Шеик Мохамед бин Зајед Ал Нахјан, владар Абу Дабија, састао се са Сирајудином Хаканијем у палати Каср Ал Шати у главном граду Емирата, јавила је државна новинска агенција ВАМ. Она је објавила слику шеика Мухамеда како се рукује са Хаканијем, талибанским министром унутрашњих послова који је такође на челу мреже Хакани, моћне мреже унутар групе која је окривљена за неке од најкрвавијих напада на бившу авганистанску владу коју подржава Запад.
„Две стране су разговарале о јачању веза сарадње између две земље и начинима за јачање веза које ће служити заједничким интересима и допринети регионалној стабилности“, рекао је ВАМ. „Разговори су били фокусирани на економска и развојна поља, као и на подршку реконструкцији и развоју у Авганистану.“
Са своје стране, талибани су описали двојицу мушкараца како разговарају о „заједничким интересима“, без детаљнијег објашњења. Додаје се да је на састанку учествовао и шеф талибана Абдул Хак Васик. Васик је годинама држан у америчком војном затвору у заливу Гвантанамо, а пуштен је 2014. године у замени којом је пуштен наредник америчке војске Боу Бергдал, који је ухваћен након што је напустио свој положај 2009. године.
Хакани, за кога се верује да је у 50-им годинама, наставио је да буде на америчком радару чак и након талибанског преузимања власти. Године 2022. амерички дрон у нападу у Кабулу убио је вођу Ал Каиде Ајмана ал-Завахрија, који је годинама позивао на напад на Сједињене Државе након што је преузео власт од Осаме бин Ладена. Кућа у којој је убијен ал-Завахри била је дом за Хаканија, према америчким званичницима.
Док су талибани тврдили да је напад прекршио услове Споразума из Дохе из 2020. године који је покренуо америчко повлачење из Авганистана, споразум је такође укључивао обећање талибана да неће пружати уточиште члановима Ал Каиде или другима који желе да нападну Америку.
Мрежа Хакани израсла је у једну од најсмртоноснијих талибанских група након инвазије на Авганистан 2001. године коју су предводиле САД након напада 11. септембра. Група је користила бомбе поред пута, самоубице и друге нападе, укључујући индијску и америчку амбасаду, авганистанско председништво и друге главне мете. Они су такође повезани са изнудом, отмицом и другим криминалним активностима.
Сам Хакани је посебно признао планирање напада на хотел Серена у Кабулу у јануару 2008. године у којем је убијено шест особа, укључујући америчког држављанина Тора Дејвида Хесла.
Портпарол америчког Стејт департмента Метју Милер одбио је да разговара о специфичностима посете, осим што је рекао да чланице Уједињених нација морају да траже дозволу да одобре особама под санкцијама да путују у њихове земље.
У каснијем одговору Стејт департмента на питања Асошијетед преса додаје се да су УАЕ „важан партнер у подршци авганистанском народу, укључујући права авганистанских жена и девојака, као и за Авганистанце који су побегли из своје земље тражећи пресељење.
„Разумемо сложене односе које земље имају са талибанима, посебно оне у региону“, наводи се у саопштењу. „Остајемо у активној комуникацији са свим нашим партнерима о томе како да конструктивно ангажујемо талибане.“
САД су дуго биле безбедносни гарант за УАЕ, федерацију од седам наследно владајужих шеиката, хде се налази и Дубаи, и има хиљаде војника који раде у ваздушној бази Ал Дафра и другим локацијама у земљи.
Од преузимања власти талибана, Кина је најистакнутија земља која је примила дипломату из те групе. Друге земље су прихватиле де факто представнике талибана, попут Катара, који је био кључни посредник између САД и групе. Амерички изасланици су се више пута састали и са талибанима.
Уједињени Арапски Емирати, који су били домаћини талибанској дипломатској мисији током прве владавине талибана у Авганистану, покушавају да учврсте везе са том групом чак и док су слали трупе да подрже западну коалицију која се деценијама борила у земљи. Нискотарифни авиопревозници Аир Арабија и Флај Дубаи са седиштем у УАЕ поново су почели да слетћу на међународни аеродром у Кабулу, док је једна емиратска компанија добила уговор о обезбеђењу аеродрома у Авганистану.
У међувремену, међународна заједница предвођена Уједињеним нацијама покушала је да пружи помоћ Авганистану, док се милиони боре да имају довољно хране, природне катастрофе убијају оне у руралним областима, а економија земље драстично је пала.
И даље постоји забринутост за људска права под влашћу талибана.
Портпарол УН-а за људска права Џереми Лоренс критиковао је у среду пријављено масовно бичевање 63 мушкарца и жене у спортском објекту у граду Сар-е-пул због наводних прекршаја, укључујући „бег од куће“ и „моралне злочине“. Авганистански медији цитирају званичника локалне владе и сведоке који су потврдили да се бичевање догодило у уторак.
„Казна је наводно извршена пред припадницима де факто власти и стотинама локалних становника“, рекао је Лоренс. „Поново позивамо де факто власти да одмах прекину све облике телесног кажњавања.“
0 $type={blogger}:
Постави коментар