РЕЗИМЕ
Устав дефинише државу као секуларну, забрањује верску дискриминацију и обезбеђује слободу савести, вероисповести и богослужења. Устав захтева од државе да штити цркве и верске групе под условом да се придржавају закона. Закон предвиђа повећане казне за злочине почињене због вере или верског уверења и предвиђа кривичне казне за говор мржње или изазивање мржње другим облицима комуникације засноване на верском уверењу. Закон захтева да верске групе траже признање од владе испуњавањем законски утврђених критеријума и дозвољава влади да затвори просторије нерегистрованих група. Влада процењује да у земљи постоји 88 признатих верских група и више од 1.200 непризнатих верских група.
Влада није одобрила ниједну нову верску групу током године. Министар културе и туризма, који надгледа владино тело које региструје верске групе, рекао је да би фокус група о муслиманским питањима могла бити додата међуресорној владиној комисији која се бави верским питањима. У септембру, Универзална црква Краљевства Божјег објавила је да је посредовање предвођено владом окончало трогодишњи спор између фракција цркве повезаних са Бразилом и са седиштем у Анголи, које су комбиноване и преименоване у Универзалну цркву Анголе. Већина бивших храмова Универзалне цркве Краљевства Божјег, које је влада затворила 2020. године, нису се поново отворили до краја године, чекајући оно што је бискуп Алберто Сегунда назвао „административном“ процедуром владе.
Након објаве о окончању поделе између фракција Универзалне цркве Краљевства Божјег, уједињена и преименована Универзална црква Анголе позвала је све своје чланове да се уједине под бискупом Сегундом. У новембру, Сегунда је рекао да нова црква развија унутрашњи процес поновног уједињења са бившим члановима Универзалне цркве Краљевства Божјег и позвао је бивше чланове Универзалне цркве Краљевства Божјег да се врате у цркву без протеста због уједињења.
ОДЕЉАК I
Религијска демографија
Влада САД процењује укупан број становника на 36 милиона (средином 2023.). Према националном попису из 2014. (последњи), отприлике 41% становништва су римокатолици, а 38% протестанти. Појединци који нису повезани ни са једном верском групом чине 12% становништва. Преосталих 9% чине анимисти, муслимани, Јевреји, бахаји и друге верске групе.
Међу протестантима, припадници Цркве нашег Господа Исуса Христа у свету (токоисти) су највећа група, са 2,8 милиона присталица, према Националном институту за верска питања. Универзална црква Анголе извештава да црква има више од 500.000 чланова. Евангелистичка баптистичка црква у Анголи каже да има око 400.000 чланова. Друге главне протестантске деноминације укључују адвентисте седмог дана, методисте, баптисте, Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа) и пентикостне Саборе Бога. У земљи постоји и мали број Јеховиних сведока.
Национални институт за верска питања преноси да је 2018. године, када су прикупљени најновији владини подаци, било 122.000 муслимана, иако муслиманске групе процењују да је тај број од тада знатно порастао. Лидер једне муслиманске организације проценио је да у земљи има око милион муслимана, од којих су око 95% страни мигранти, углавном из земаља северне и западне Африке. Има око 350 Јевреја, углавном страних држављана.
ОДЕЉАК II
Статус државног поштовања верске слободе
ПРАВНИ ОКВИР
Устав дефинише државу као секуларну и забрањује верску дискриминацију. Устав захтева од државе да штити цркве и верске групе, под условом да се придржавају закона. Устав предвиђа слободу савести, верских уверења и вероисповести и признаје право верских група да организују и спроводе своје активности, под условом да се придржавају закона. Устав дозвољава приговор савести на служење војног рока из верских разлога, забрањује испитивање појединаца у вези са њиховим верским уверењима из других разлога осим у анонимне статистичке сврхе и прецизира да влада не може суспендовати права у вези са вером чак и ако држава прогласи ратно стање, опсаду, или хитан случај. Њиме се признаје право затвореника да примају посете верских саветника и да се дописују са њима. Законом је утврђено да приговарачи савести могу обављати цивилну службу као алтернативу војној служби.
Кривични закон повећава казне за злочине почињене због вере или верског уверења, укључујући убиство, вербални или физички напад, дискриминацију, прогон, клевету и геноцид. Казне за таква кривична дела су променљиве и нису засноване на формули. На пример, казна за хотимично убиство је 14-20 година затвора, док је казна за хотимично убиство извршено на основу верске мржње 20-25 година затвора. Говор мржње, односно изазивање мржње другим облицима комуникације, заснованог на верском уверењу, кажњава се казном затвора од шест месеци до шест година. Спречавање или ометање верске службе или сахране такође носи кривичне казне.
Закон захтева да се верске групе региструју како би добиле признање од владе и дозвољава влади да затвори просторије нерегистрованих група. Правно признање даје верској групи могућност да купује имовину и користи своју имовину за одржавање верских догађаја, ослобађа је од плаћања одређених пореза на имовину и увоз, и овлашћује групу да се третира као инкорпорирани ентитет у судском систему. Правно признање такође омогућава свештеницима да доприносе систему социјалног осигурања, што им даје право на пензију. Закон захтева 60.000 потписа чланова од легалних становника да би се пријавили за регистрацију и захтева да најмање 1.000 потписа потиче од чланова који живе у свакој од 18 провинција земље. Сваки потпис и изјава резидента морају бити посебно оверени. Верске групе морају доставити и документе којима се дефинише њихова организациона структура, локација, начин и распоред богослужења, финансијска средства и планирани грађевински пројекти. Закон такође утврђује квалификацијске услове за свештенство и захтева да верска доктрина буде у складу са принципима и правима наведеним у уставу.
Министарство културе, преко Националног института за верска питања, је надлежни орган за процес регистрације и има улогу надзора над верским активностима. Национални институт за верска питања помаже верским групама кроз процес регистрације и анализира верску доктрину како би осигурао да је у складу са уставом. Национални институт за верска питања може одобрити привремену регистрацију неким верским групама док оне заврше потпуни процес регистрације. Влада процењује да у земљи постоји 88 регистрованих верских група и више од 1.200 нерегистрованих верских група. Бахајска вера и Светска месијанска црква остале су једине две нехришћанске регистроване верске организације. Друге признате верске групе укључују 58 протестантских деноминација као што су англиканска, баптистичка, евангелистичка, лутеранска, менонитска, методистичка и адвентистичка црква, Црква Исуса Христа, 28 афричких месијанских деноминација и Католичка црква.
Према Оквирном споразуму са Светом Столицом, влада признаје католичке церемоније венчања и не захтева додатну грађанску церемонију. За све друге верске групе, влада признаје само церемоније грађанског венчања.
Верска настава није компонента јавног образовног система. Приватним школама је дозвољено да предају религију.
Земља је потписница Међународног пакта о грађанским и политичким правима.
ВЛАДИНЕ ПРАКСЕ
Влада није одобрила регистрацију ниједне нове верске групе током године. Национални институт за верска питања је известио да је од промене процеса регистрације 2019. године примљено 97 пријава. Од тога је 35 верских група добило условно одобрење од тада док су испуњавале услове за регистрацију. Од оних привремено одобрених од 2019. године, четири су у потпуности одобрене 2022. године. Од 62 групе које су одбијене од 2019. године, неке пријаве нису имале различите предуслове или су садржавале неправилности откривене током прегледа, што је у неколико случајева укључивало питања као што је пријава сексуалног злостављања од стране црквених вођа, илегална имиграција вођства верских група и подношење фалсификованих докумената како би се испунили услови за регистрацију. Национални институт за верска питања је известио да препоручује неким одбијеним групама да своје пријаве обједине са другим одбијеним групама са сличним верским карактеристикама и поново се пријаве. Национални институт за верска питања је известио да су се многе групе жалиле на своје одбијенице и Националном институту за верска питања и Министарству правде и људских права; 12 од тих жалби је прихваћено и те групе су привремено регистроване током године. Неке од ових верских група тражиле су регистрацију од пре 2019. године.
Влада није регистровала ниједну муслиманску групу током године. Две одвојене групе познате као Исламска заједница Анголе (свака група има мало другачији акроним), које су поднеле своје пријаве 2019. године, биле су међу онима којима је дато условно одобрење и дозвољено им је да раде док се њихове пријаве разматрају. Министар културе и туризма Филипе Зао, који надзире Национални институт за верска питања, у јуну је рекао медијима поводом регистрације: „Ми проучавамо овај процес, јер је питање Исламске заједнице другачије. Ми [Ангола] имамо хришћанску културну матрицу, немамо исламску културну матрицу и, према томе, то имплицира да морамо боље разумети верски феномен у Анголи [пре него што региструјемо муслиманске групе].“ Према речима државног секретара за људска права, комисија са чланством из свих министарстава и кабинета председника већ је процењивала сва верска питања у земљи; Фокус група о муслиманским питањима, укључујући процес признавања, може бити додата тој комисији. Званичници Националног института за верска питања наставили су да говоре да је главни разлог зашто влада још увек није у потпуности признала исламске групе недостатак јединственог управљачког тела. У прошлости су владини званичници такође изјавили да су неке праксе које ислам дозвољава, као што је полигамија, биле у супротности са уставом.
Нерегистроване верске групе су наставиле да наводе да су захтеви за нотарске и стамбене декларације (60.000 укупно оверених потписа, укључујући најмање 1.000 потписа из сваке од 18 провинција у земљи), за које су проценили да коштају приближно 3.300 кванза (4 долара) по потпису, били прескупи и оптерећујући за њихове конгрегације. Поред захтева за потписом, велики број становника без статуса легалне имиграције и непоуздан систем регистрације пребивалишта и даље представљају препреке за регистрацију, према вођама верских група. Владини званичници су генерално дозвољавали групама са захтевима за регистрацију на чекању да држе верске службе. У свом извештају за 2023. годину, невладина организација (НВО) Фридом Хаус је рекла да „влада намеће тешке критеријуме верским групама за званично признање, што је неопходно за легалну изградњу богомоља. Многе пентикосталне цркве остају нерегистроване.” Фридом Хаус је такође навео: „Нема регистрованих муслиманских група, иако су муслиманске заједнице биле гласне у својим захтевима за признањем и правом на слободно богослужење.” У говорима и интервјуима током целе године, муслимански лидери су скренули пажњу на недостатак регистрације муслиманских група.
Универзална црква Краљевства Божјег је саопштила да је посредовање предвођено Националним институтом за верска питања окончало трогодишњи спор између бразилских и анголанских фракција цркве око тога која фракција треба да води цркву. Бискуп Алберто Сегунда из бразилског крила цркве признат је као једини вођа комбиноване цркве Универзална црква Краљевства Божјег, која је преименована у Универзалну цркву Анголе. Раније је влада признавала само групу са седиштем у Анголи.
Већина бивших храмова Универзалне цркве Краљевства Божјег остала је затворена након посредовања и још увек је била затворена крајем године, док се, како је бискуп Сегунда, очекивала „административна процедура“ владе. Он је рекао да очекује да ће се ускоро поново отворити, али постепено, пошто су многи објекти били у лошем стању због кише и неодржавања због затварања три године. Влада је 2020. године запленила и затворила све храмове Универзалне цркве Краљевства Божјег након оптужби против бискупа Универзалне цркве Краљевства Божјег Хонорилтона Гонсалвеса и бразилског руководства Универзалне цркве Краљевства Божјег о прању новца, утаји пореза, злочиначком удруживању и у Гонсалвесовом случају физичком насиљу због присиљавања пастора Универзалне цркве Краљевства Божјег да се подвргну вазектомији. Гонсалвес и други црквени лидери ослобођени су 2022. године, а суд је наложио да се храмови Универзалне цркве Краљевства Божјег врате цркви.
Бивше бразилске верске програмске платформе Универзалне цркве Краљевства Божјег, FETv (Faith TV), на кабловским телевизијама DSTV и TV Cabo, које су сада потпале под Универзалну цркву Анголе, остало је суспендовано од стране Министарства за телекомуникације, информационе технологије и друштвене комуникације јер им је недостајала одговарајућа дозвола за телевизијско емитовање. Међутим, FETv је могао да емитује онлајн без ограничења.
Директор Националног института за верска питања и званичници Министарства културе наставили су да изражавају забринутост због ширења верских „секти“, од којих су неке, према медијским извештајима, експлоатисале рањиву популацију терајући их да дају десетину, лажно обећавајући запослење и умешавајући их у криминалне активност. Индикативно за ову забринутост, влада у провинцији Заир је у фебруару рекла да жели да испита цркве и „секте“ у покрајини како би се уверила да не искоришћавају угрожене. У септембру су покрајинске власти Заира затвориле пет цркава за које су утврдиле да раде илегално.
Земља је у новембру била домаћин трећег Панафричког форума за културу мира и ненасиља, који је, између осталих учесника, окупио шефове држава, председника Афричке уније, заменика генералног директора Унеска и представнике верских институција. Један од догађаја током форума била је Екуменска национална конференција о моралним, грађанским и верским вредностима у организацији Анголског савета хришћанских цркава. Верски лидери који су учествовали рекли су да би земља требало да посвети више пажње програмима који „бране мир, јединство, кохезију и развој“ и граде друштво у коме „преовладавају транспарентност и социјална правда“.
У изјави у јануару, на Светски дан религије, потпредседница Есперанса да Коста рекла је да је верска слобода уставно право у земљи и да земља не дискриминише ниједну цркву или верску заједницу.
Верски поглавари су и даље били део 23-чланог Савета Републике и то: Деолинда Доркас Тека, генерални секретар Анголског савета хришћанских цркава; велечасни Луис Нгуимби, председник Анголског хришћанског форума; и пророчица Сузет Жоао, вођа Теозофске спиритистичке цркве.
ОДЕЉАК III
Статус друштвеног поштовања верске слободе
У септембру, након најаве о окончању поделе између фракција Универзалне цркве Краљевства Божјег, преименована у Универзалну цркву Анголе позвала је све своје чланове да „негују дух јединства” и да „говоре једним гласом” преко бискупа Сегунде. У новембру, бискуп Сегунда је рекао да нова црква развија интерни процес са бившим члановима Универзалне цркве Краљевства Божјег како би се окончао сукоб између крила цркве која је повезана са Бразилом и са седиштем у Анголи. Он је медијима рекао да му је циљ да уједини цркву и позвао бивше чланове Универзалне цркве Краљевства Божјег да се „врате како смо најавили, јер је Универзална црква отворена све док људи не долазе да праве галаму, не долазе да чине вандализам, (и) они заиста долазе да траже Бога као што реч Божија каже.”
Током године, неколико медија је објавило чланке који критикују муслимане у земљи. У државном часопису Жорнал де Ангола, један уводник је упозорио на „муслиманску инвазију“ која је „заменила“ анголску културу као део „сложене операције“. Други медији изједначавају ислам са тероризмом и позивају да влада призна ислам као „претњу земљи“.
На новембарском састанку са секретаром председника Републике за социјална питања Фатимом Виегас и директором Националном институту за верска питања, неколико верских вођа позвало је владу да делује против такозваних цркава чије праксе сматрају да нарушавају „друштвени склад“. Верске вође су изразиле забринутост због враџбина, лажних чуда и лажних обећања просперитета у овим црквама, али су такође затражили од владе да призна оне верске групе које су заиста служиле њиховим заједницама.
Поред католичке радио станице Еклесија, која емитује програм у 16 провинција, друге католичке (Радио Ватикан и Радио Марија), методистичке, евангелистичке, пентикосталне, токоистичке и адвентистичке радио станице наставиле су да раде у земљи под владиним дозволама. Неколико верских група имало је програме на секуларним радио и телевизијским станицама, укључујући Јеховине сведоке, Универзалну цркву Краљевства Божјег и Цркву Јосафата. Директор Националног института за верска питања је 27. јуна посетио студије Радија Адвентус, новог адвентистичког радија који је почео са радом 28. фебруара.
Платаформа Сул (Јужна платформа), састављена од неколико верских организација повезаних са Католичком црквом и Протестантском конгрегационом евангелистичком црквом у Анголи, наставила је да се залаже за ефикасније владине и друштвене одговоре на проблеме који утичу на руралне заједнице и мањинске етничке групе, као што је несташица хране као резултат распрострањене суше.
ИЗВОР: https://www.state.gov/reports/2023-report-on-international-religious-freedom/angola/
0 $type={blogger}:
Постави коментар