ХАСАКЕ, Сирија (АП) — Мушкарци различитих узраста и националности седе у тишини у својим ћелијама, а мали прозор на металним вратима њихов једини отвор према свету. Сви су наводни чланови групе Исламска држава, заробљени током последњих дана екстремистичког такозваног калифата проглашеног у великим деловима Ирака и Сирије.
Затвор Гвеиран, који се сада зове Панорама, годинама држи око 4.500 затвореника повезаних с Исламском државом. Асошиејтед прес је добио право на ексклузивну посету затвору, скоро два месеца након пада 54-годишње династије Асад у Сирији - преокрет за који затвореници можда ни не знају јер затворски званичници покушавају да ограниче спољне информације.
Смењивање сиријског председника Башара Асада током муњевите побуњеничке офанзиве у децембру довело је до нове пажње и нових притисака на такве притворске центре на североистоку земље у којима се без суђења држи око 9.000 припадника Исламске државе.
Центре чувају припадници Сиријских демократских снага које подржавају САД и Курди, а које су у марту 2019. године заузеле последњи део земље који су припадници Исламске државе некада држали, источни град Багуз.
Главни командант СДФ-а Мазлум Абди рекао је за АП да су након пада Асада припадници Исламске државе заузели велике количине оружја у источној Сирији са позиција које су напустиле снаге лојалне бившем председнику.
Безбедносни званичник СДФ-а упозорио је да би екстремисти могли да нападну затворске објекте и покушају да ослободе своје саборце. Говорио је под условом анонимности у складу са прописима.
Притвореници су „буквална и фигуративна 'војска ИСИС-а' у притвору,” рекао је генерал Мајкл Ерик Курила, командант Централне команде САД, током посете Сирији прошлог месеца.
Посета затвору се догодила у ходнику са шест ћелија на свакој страни и са маскираним чуварима који су држали палице. Отворен је прозор на вратима ћелије, а притвореницима је речено да могу накратко разговарати са новинарима.
Младић је кренуо напред и представио се као Махер, медицинска техничар из Мелбурна, Аустралија. Затворске власти су тражиле да се користе само имена.
„Волео бих да се вратим у Аустралију“, рекао је човек, додајући да није ухапшен 2019. године у Багузу, већ се предао када је коалиција предвођена САД отворила хуманитарни коридор.
„Никоме ништа нисам урадио. Овде сам седам година без осуде. Без ичега“, рекао је он и изразио жаљење због „много тога“.
Махер је рекао да се оженио Сиријком и да има два сина, а они су у једном од кампова у којима су смештене породице припадника Исламске државе на североистоку Сирије. Он је рекао да нема информација о њима, те да је преко Међународног комитета Црвеног крста послао писмо родитељима и да никада није добио одговор.
Безбедност притворских центара је све веће питање од Асадовог пада.
Једна од најозбиљнијих претњи центрима дошла је у јануару 2022. године када су наоружани припадници Исламске државе упали у затвор, што је довело до десетодневних борби са СДФ-ом у којима је погинуло скоро 500 људи.
Затвор, некадашње учионице техничке школе, касније је реновиран уз помоћ коалиције предвођене САД. Безбедност је била строга када га је АП посетио, са наоружаним борцима стационираним на путевима који воде до тог објекта.
Међутим, званичници СДФ-а су рекли да недавни сукоби између њихових бораца и наоружаних нападача које подржава Турска у северној Сирији, а који су се поклопили са офанзивом побуњеника која је довела до Асадовог пада, утичу на њихову способност да заштите затворе.
Током прошломесечне посете сиријског министра спољних послова Асада ал Шибанија Турској, његов турски колега Хакан Фидан рекао је новинарима да је Анкара спремна да помогне сиријским властима да управљају притворским центрима, као и камповима у којима се налази више од 40.000 људи, међу којима су многи жене и деца, са наводним везама са Исламском државом.
Али главни командант СДФ-а није поздравио ту идеју.
„Начин на који Турска може да помогне јесте да заустави своје нападе на нас како бисмо се концентрисали на заштиту Ал-Хола и затвора“, рекао је Абди.
Он је додао да се судбина Ал-Хола и других затвора може решити унутар Сирије. Будућност земље разматра се у разговорима између СДФ, који контролише скоро 25 одсто Сирије, и нове владе у Дамаску коју предводи група Хајат Тахрир ал Шам.
У ћелијама, мушкарци чекају вест о сопственој судбини.
Британски затвореник из Лондона који је тражио да његово име не буде јавно рекао је да жели да се врати у Британију и да му се тамо суди. Имао је 18 година када је дошао у Сирију пре деценију након што је видео медијске извештаје о „убиствима деце“ од стране Асадових владиних снага током народне побуне која се претворила у грађански рат.
Рекао је да је касније желео да напусти Сирију, али није могао.
„Када једном уђете (у Исламску државу) тешко је изаћи“, рекао је он.
Тврдио је да није био борац, већ да је куповао и продавао аутомобиле док је живео у областима под контролом Исламске државе. Он је рекао да су сви мушкарци које је СДФ заробио у области Багуз почетком 2019. године класификовани као припадници Исламске државе.
У притвору му је прошло седам година.
„Преживети дан на овом месту је чудо“, рекао је он и додао да он и други затвореници сада не знају ништа о свету, чак ни датум.
Упитан који је дан, он је одговорио: „Почетак 2025. године.“
0 $type={blogger}:
Постави коментар