Абд ел-Џабар

Абд ел-Џабар ибн Ахмад ибн Халил ибн Абдалах ел-Хамадани ел-Асадабади (око 935 – 1025. године нове ере), често познат као кади Абд ел-Џабар (судија Абд ел-Џабар), био је веома утицајни мутазилитски теолог и правник 10. и 11. века. Наводно је био и следбеник шафијске школе сунитског исламског права.

Ево неких кључних аспеката његовог живота и рада:

• Порекло и рани живот: Рођен је у Асадабаду, близу Хамадана у Персији (данашњи Иран).
• Образовање: Студирао је исламске науке, укључујући калам (исламску теологију), хадис (пророчке традиције) и фикх (правну науку), код разних учењака у Басри и Багдаду. У почетку се придржавао ашаритског калама пре него што је прихватио мутазилизам, постајући ученик истакнутих мутазилитских мислилаца попут Абу Исхака ибн Ајаша и Абу Абдалаха ел-Басрија.
• Каријера као Кади ал-Кудат: Његова интелектуална способност и подршка мутазилитској школи довели су до његовог именовања за главног судију (Кади ал-Кудат) Реја и околних региона од стране бујидског везира, Сахиба ибн Абада, ватреног присталице мутазилита, 977. године нове ере. Ова титула, која значи „Судија судија“, одражава његов значајан правни ауторитет.
• Однос са Бујидима: Остао је на својој позицији до смрти свог покровитеља, Ибн Абада, 995. године нове ере. Након тога, накратко је био затворен због опаске коју је дао о свом преминулом доброчинитељу. Међутим, касније је повратио извесну наклоност под владаром Бујида, Маџдом ел-Давлом.
• Интелектуални доприноси: Абд ел-Џабар је био плодан писац и водећа личност у каснијем развоју мутазилитске мисли, посебно бахшамијске гране, која је следила учења Абу Хашима ел-Џубаија. Сматра се да је систематизовао и разрадио раније мутазилитске доктрине.
• Главна дела: Написао је преко 70 књига, мада многе нису сачуване. Његово најзначајније дело је монументално „Китаб ал-Мугни фи Абваб ал-Таухид ва ал-Адл“ (Довољна књига о темама Божанског јединства и правде), често скраћено на „ал-Мугни“. Ова свеобухватна, вишетомна енциклопедија мутазилитске теологије један је од најважнијих сачуваних извора за разумевање ове школе мишљења. Покрива широк спектар теолошких и филозофских питања, наглашавајући Божје јединство (тавхид) и правду (адл).
• Остала значајна дела:
  • „Шарх ал-Усул ал-Хамса“ (Објашњење пет принципа): Иако је ово дело изгубљено, коментари зејдијских учењака су сачувани, пружајући увид у његов садржај. „Пет принципа“ су сажет резиме основних мутазилитских догмата: Божанско јединство, Божанска правда, Обећање и претња (награде и казне), Средњи положај (између веровања и неверовања за тешке грешнике) и Наређивање добра и забрањивање зла.
  • „Татбит Далаʾил Нубувват Сајидина Мухамед“ (Утврђивање доказа за пророчанства нашег учитеља Мухамеда): Важно дело које брани пророчанства Мухамеда.
• Утицај: Абд ел-Џабар је био веома утицајна личност чије су идеје обликовале каснији развој мутазилизма, а такође су имале утицај и на друге исламске интелектуалне традиције, укључујући неке шиитске (посебно зејдијске) школе мишљења. Многи истакнути научници наредне генерације били су међу његовим ученицима.

У суштини, кади Абд ел-Џабар био је кључна фигура у историји исламске мисли, познат по свом свеобухватном излагању и одбрани мутазилитске теологије и значајној улози високог судије у династији Бујида. Његово магнум опус, „ал-Мугни“, остаје витални извор за разумевање сложености ране исламске рационалистичке мисли.