- Главни град: Нејпјидо
- Језици: бурмански (званични), енглески и 7 регионалних језика
- Етничке групе: 68% Бамар, 9% Шан, 7% Карен, 4% Араканци, 3% Кинези и 9%
остали
- Облик владавине: Унитарна скупштински независна република под војном хунтом
- Површина: 676.578 km2
- Број становника: 53.582.855 (попис 2017.)
Верска демографија
Према најновијим доступним
проценама, око 88% су теравада будисти. Отприлике 6% су хришћани,
првенствено баптисти, римокатолици и англиканци, заједно са неколико малих
протестантских деноминација. Муслимани (углавном сунити) чине око 4%
становништва. Постоје мале заједнице хиндуиста и практиканата јудаизма,
традиционалних кинеских религија и анимистичких религија. Попис из 2014.
искључио је Рохиње из свог бројања, али невладине организације и свргнута
цивилна влада процењују претежно сунитску муслиманску популацију Рохиња на 1,1
милион пре октобра 2016. године. Процењује се да у држави Ракхајн има 600.000
Рохиња без држављанства, а према подацима Уједињених нација, од 31. августа 2021.
године, Бангладеш наставља да прима око 860.000 Рохиња избеглица.
Постоји значајна корелација између
етничке припадности и вере. Теравада будизам је доминантна религија међу
већинском бамарском етничком групом и међу Шан, Ракхине, Мон и бројним другим
етничким групама. Међу етничким групама Качин, Чин и Нага доминирају
различити облици хришћанства. Хришћанство се такође широко практикује међу
етничким групама Карен и Карени, иако су многи Карен и Карени будисти, а неки
Карен муслимани. Појединци јужноазијског порекла, који су концентрисани у
великим градовима и у јужно-централном региону, претежно су хиндуисти или
муслимани, иако су неки хришћани. Етнички Рохиње и Каман у држави Ракхајн,
као и неки Бамар и етнички Индијци у регионима Јангон, Ајејарвади, Магвеј и Мандалај,
практикују ислам. Кинеска етничка мањина углавном практикује традиционалне
кинеске религије и у мањој мери ислам и хришћанство. Неке мање етничке
групе у планинским регионима су анимисти, поштујући традиционална домородачка
веровања.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 78% будиста, 8,2% хришћана, 6,9% етничких религија, 4,8% муслимана, 1,5% хиндуиста, 0,6% нерелигиозних и 0,1% осталих и малих религија.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 79,8% будиста, 7,8% хришћана, 5,8% народних религија, 4,2% муслимана, 1,7% хиндуиста и 0,7% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 74,38% будиста (73,71% теравадина, 0,65% махајаниста и 0,02% ламаиста), 9,83% етничких религија, 7,92% хришћана (6,21% протестаната, 1,21% католика и 0,5% хришћана без деноминације), 3,76% муслимана (3,75% сунита и 0,01% шиита), 1,71% хиндуиста, 1,48% конфучијаниста, 0,48% нерелигиозних (0,44% агностика и 0,04% атеиста) и 0,44% осталих.
- Према попису из 2014. године било је: 89,87% будиста, 6,31% хришћана, 2,28% муслимана, 0,81% анимиста, 0,5% хиндуиста и 0,23% осталих. Подаци се односе на пописану популацију. Укупан број за целу земљу искључује 1.206.353 особе за које се процењује да нису пребројане у деловима држава Ракхине, Качин и Кајин.
- Уколико се укључе и ове непописане особе које су углавном муслимани онда би однос био: 87,9% будисти, 6,2% хришћани, 4,3% муслимани, 0,8% племенске религије, 0,5% хиндуисти и 0,3% остали.
Правни оквир
Устав из 2008. године, који је
израдила војна хунта која је у то време контролисала земљу, каже да сваки
грађанин има једнако право на слободу савести и право да слободно исповеда и
практикује своја верска уверења. Устав ограничава та права ако угрожавају
јавни ред, здравље, морал или друге одредбе устава. Он даље пружа свим
грађанима право да исповедају и практикују своју веру ако није у супротности са
законима о безбедности, закону и реду, миру у заједници или јавном реду и
моралу.
Закон забрањује намерни и
злонамерни говор или радње које имају за циљ да изневере или повређују верска
осећања „било које класе“ вређањем или клеветањем њене вере или верских
уверења. Закон такође забрањује повреду, скрнављење или улазак у било коју
богомољу или гробље са намером да се вређа вера.
Све организације, било секуларне
или верске, морају се регистровати код владе да би добиле званични
статус. Овај званични статус је неопходан да организације стекну право на
земљиште, добију грађевинске дозволе и обављају верске активности. Закон о
регистрацији организација прецизира добровољну регистрацију за локалне НВО, без
обзира да ли су верске природе или не, и укида казне за непоштивање и за
локалне и за међународне НВО.
Закон забрањује припадницима
верских редова, као што су свештеници, монаси и часне сестре било које верске
групе, да се кандидују за јавне функције, а устав забрањује члановима верских
редова да гласају. Влада законом ограничава политичке активности и
изражавање будистичког свештенства (санга). Устав забрањује
„злоупотребу вере у политичке сврхе“. Изборни закон каже да родитељи
кандидата морају бити држављани у време рођења кандидата; власти су
ускратиле држављанство већини Рохиња, чиме су онемогућиле већину Рохиња да се
кандидују за функције.
Иако не постоји званична државна
религија, устав наводи да влада „признаје посебан положај будизма као вере коју
исповеда велика већина грађана Уније“. Устав „такође признаје хришћанство,
ислам, хиндуизам и анимизам као религије које постоје у Унији на дан ступања на
снагу овог устава“.
Закон забрањује сваку
организацију будистичких монаха осим девет државно признатих монашких
редова. Кршење ове забране кажњиво је тренутним јавним скидањем са власти
и кривичним казнама. Девет признатих редова потчињени су власти Државног
комитета Санга Маха Најака, чије чланове бирају монаси.
Одељење за одржавање и
пропагирање сасане (будистичког учења) Министарства вера и културе надгледа
односе владе са будистичким монасима и школама. Верска настава није
укључена у државне школе; међутим, неке школе са будистичком већином
ученика могу започети школски дан будистичком молитвом.
Монашке школе, које воде
манастири и женски манастири у свим државама и регионима земље, служе око
320.000 ученика. Они који су званично регистровани користе званичне
државне програме основних и средњих школа, али такође подучавају о будистичкој
култури и начину живота.
Четири закона усвојена 2015. за
„заштиту расе и вере” остају на снази. Један од закона забрањује
полигамију, што представља кривично дело имати више од једног супружника, за
шта посматрачи кажу да циља на муслиманско становништво земље. Закон о
браку посебно за будистичке жене предвиђа захтеве за обавештавање и
регистрацију за бракове између небудистичких мушкараца и будистичких жена, што
је обавеза које мужеви не-будисти морају да поштују и сносе казне за
непоштовање. Закон о верском преобраћењу регулише обраћење путем опсежног
процеса примене и одобравања кроз Верски одбор за верску конверзију на нивоу
општине; међутим, закон се ретко примењује и многе општине немају одборе
за конверзију. Кандидат мора бити старији од 18 година и мора проћи период
чекања до 180 дана; ако подносилац захтева и даље жели да се преобрати,
одбор издаје потврду о верском преобраћењу. Закон о контроли становништва
дозвољава одређивање посебних зона у којима се могу применити мере контроле
становништва, укључујући овлашћивање локалних власти да спроводе трогодишњи
размак између рођења.
Да би регистровао будистички
брак, пар се мора појавити на суду са својом националном личном картом (која
идентификује њихову религију као будистичку) и потврди да су у
браку. Будистички бракови могу се регистровати на било ком суду са
релевантном јурисдикцијом. Хришћански бракови су регулисани Законом о
хришћанским браковима из 1872. године, а да би били признати, мора да их води
хришћанска верска фигура регистрована код Врховног суда. У земљи је
регистровано само неколико свештенослужитеља или свештеника. Службена
црква мора да достави детаље о браку из свог регистра Врховном суду у року од
три месеца од церемоније венчања, а само Врховном суду је дозвољено да призна
хришћанске бракове, што чини готово немогућим да хришћански брак буде правно
признат.
2021 Report on International Religious Freedom: Burma, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/burma/
0 $type={blogger}:
Постави коментар