- Главни град: Уагадугу
- Језици: 50,5% моси, 9,3% фула, 6,1% гурманче и 34,1% остали
- Етничке групе: 51% Моси, 8,4% Фула, 7% Гурма, 4,9% Бобо, 4,6% Гурунси и
24,1% остали
- Облик владавине: Унитарна полупредседничка република под војном хунтом
- Површина: 274.200 km2
- Број становника: 21.510.181 (процена 2020.)
Верска демографија
Према попису из 2006. године, 61%
становништва су муслимани (претежно сунити), 19% су римокатолици, 4% припадају
различитим протестантским групама, а 15% држи искључиво домородачка
веровања. Мање од 1% је атеиста или припада другим верским
групама. Статистички подаци о верској припадности су приближни јер се
муслимани и хришћани често истовремено придржавају неких аспеката
традиционалних или анимистичких верских уверења.
Муслимани углавном живе у
северним, источним и западним пограничним регионима, док су хришћани концентрисани
у центру земље. Традиционална и анимистичка религијска веровања се
практикују широм земље, посебно у руралним заједницама. Главни град има
мешовито муслиманско и хришћанско становништво.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 55% муслимана, 23,1% етничких религија, 21,2% хришћана и 0,7% нерелигиозних.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 62,7% муслимана, 21,7% хришћана, 15,1 народних религија и 0,5% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 54,53% муслимана сунита, 23,33% хришћана (15,31% католика, 8,81% протестаната и 0,04% хришћана без деноминације), 21,58% етничких религија, 0,54% без религије (0,53% агностика и 0,01% атеиста) и 0,02% осталих.
Правни оквир
Устав каже да је земља секуларна,
а и устав и други закони предвиђају право појединаца да бирају и мењају своју
веру и да практикују веру по свом избору. Устав каже да слобода веровања
подлеже поштовању закона, јавног реда, доброг морала и „људске
личности“. Политичке партије засноване на вери, етничкој или регионалној
припадности су забрањене.
Закон предвиђа да се све
организације, верске или друге, могу регистровати у Министарству за
територијалну управу и децентрализацију, које надгледа верска
питања. Регистрација даје правни статус, а процес обично траје отприлике
три до четири недеље и кошта мање од 50.000 централноафричких франака (86
долара). Од верских организација се не захтева да се региструју осим ако
траже правно признање од стране владе, али након регистрације морају да се
придржавају важећих прописа наметнутих свим регистрованим организацијама или
подлежу новчаној казни од 50.000 до 150.000 централноафричких франака (86-260
долара). Министарство, преко Управе за обичаје и богослужење, помаже
организовање верских ходочашћа; промовише и негује међурелигијски дијалог
и мир; развија и спроводи мере за изградњу богомоља и регистрацију верских
организација и верских конгрегација; и прати примену стандарда за сахрану,
ексхумацију и пренос посмртних остатака (који могу укључивати верске елементе).
Верске групе делују под истим
регулаторним оквиром за издаваштво и емитовање као и други субјекти. Министарство
за територијалну управу и децентрализацију може затражити копије предложених
публикација и емисија како би потврдио да су у складу са природом верске групе
како је наведено у његовој регистрацији. Министарство за територијалну
управу и децентрализацију такође разматра молбе за дозволе верских група.
Влада углавном не финансира
верске школе нити захтева од њих да плаћају порез осим ако не обављају профитне
активности. Влада, међутим, даје субвенције бројним католичким школама као
део споразума који омогућава ученицима из јавних школа да се упишу у католичке
школе када су јавне школе попуњене. Влада такође даје субвенције
регистрованим католичким, протестантским и муслиманским школама (које се обично
називају „француско-арапским“) за плате наставника, које су обично мање од оних
у јавним школама. Влада опорезује верске групе само ако се баве
комерцијалним активностима, као што су пољопривреда или производња млека.
Веронаука није дозвољена у
државним школама. Муслиманске, католичке и протестантске групе воде
приватне основне и средње школе и неке институције високог
образовања. Овим школама је дозвољено да пружају верску наставу својим
ученицима. Школе (верске или не) морају да доставе имена својих директора
влади и да региструју своје школе у Министарству народног образовања и
писмености. Влада, међутим, не именује нити одобрава ове
званичнике. Влада периодично преиспитује наставне планове и програме нових
верских школа како се отварају, као и других, како би осигурала да нуде пуни
стандардни академски наставни план и програм. Већина куранских школа није
регистрована и стога се њихови наставни планови и програми не ревидирају.
2021 Report on International Religious Freedom: Burkina Faso, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/burkina-faso/
0 $type={blogger}:
Постави коментар