- Главни град: Праја
- Језици: португалски (званични) и кабовердански креолски
- Етничке групе: 71% Креоли, 28% Африканци и 1% Европљани
- Облик владавине: Унитарна полупредседничка република
- Површина: 4.033 km2
- Број становника: 483.628 (попис 2021.)
Верска демографија
Према националном попису из 2010.
године, најновијем извештају о становништву према верским групама, 77% становништва
су римокатолици, 10% протестанти, 2% муслимани, а 11% се не идентификује ни са
једном религијом. Друга највећа хришћанска деноминација је Црква
Назарећанина. Друге хришћанске деноминације укључују адвентисте седмог
дана, Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа), Саборе
Божије, Универзалну цркву Краљевства Божјег, независне баптисте и друге пентикосталне
и евангелистичке хришћанске групе. Постоје мале бахајске и јеврејске
заједнице.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 86% хришћана, 11,4% муслимана, 0,9% осталих и малих религија и 0,8% нерелигиозних.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 89,3% хришћана, 9% нерелигиозних, 1,4% народних религија и 0,3% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 94,92% хришћана (89,57% католика и 11,08% протестаната), 2,81% муслимана сунита, 1,13% етничких религија, 0,98% агностика и 0,16% осталих.
- Према процени ЦИА из 2010. године било је: 77,3% римокатолика, 10,8% без религије, 1,9% Хришћански рационализам, 1,8% муслимана, 1,7% Цркве Назарена, 1,5% адвентиста, 1% Јеховиних сведока, 0,9% Сабор Божији, 0,7% неизјашњени, 0,5% Нова апостолска црква и 1,9% осталих.
Правни оквир
Устав каже да су слобода савести,
вероисповести и богослужења неповредиви и штити право појединаца да бирају,
практикују, исповедају и мењају своју веру и да сами тумаче своја верска
уверења. Он предвиђа раздвајање вере и државе и забрањује држави да намеће
верска уверења и обичаје појединцима. Он забрањује политичким партијама да
усвајају имена која су повезана са одређеним верским групама. Устав
забрањује исмевање верских симбола или обичаја.
Повреде верских слобода су
кривична дела за која је запрећена казна од три месеца до три године
затвора. То може укључивати дискриминацију појединаца због њихове
вероисповести или непостојања вероисповести, кршења слободе верског образовања
и против њега, ускраћивање верске помоћи у болницама и затворима, ускраћивање
слободе говора верским организацијама, претње верским објектима и кршење
правила приговора савести у границама закона.
Закон кодификује уставне одредбе
о верским слободама тако што обезбеђује једнака права и гаранције за све вере у
складу са уставом и међународним правом. Закон раздваја религију и државу,
али дозвољава влади да потписује споразуме са верским субјектима о питањима од
јавног интереса. Посебни делови закона гарантују заштиту верског наслеђа,
право на верско образовање, слободу организовања верских група и слободно
вршење верских функција и богослужења.
Конкордат између владе и Свете
столице признаје правни статус Католичке цркве и њено право да слободно обавља
своју апостолску мисију. Конкордат даље признаје католичке бракове према
грађанском закону и право католика да обављају верске обреде недељом, а
одређени број католичких празника наводи као државне празнике. Штити
богомоље и другу католичку имовину и обезбеђује верске образовне установе,
добротворне активности и пастирски рад у војсци, болницама и казнено-поправним
установама. Конкордат ослобађа од пореза црквене приходе и имовину која се
користи у верским и непрофитним делатностима и одбија од пореза доприносе
цркви.
Закон налаже да се сва удружења,
верска или секуларна, региструју у Министарству правде. Да би се
регистровала, верска група мора доставити копију своје повеље и статута које су
потписали њени чланови. Пропуст да се региструје може утицати на
способност верске групе да спроводи такве активности као што су увоз залиха,
куповина земљишта и изградња богомоља. Регистрација пружа додатне
погодности, укључујући ослобађања од националних, регионалних и локалних пореза
и накнада. Регистроване верске групе могу бити ослобођене плаћања пореза и
такси у вези са богомољама или другим објектима намењеним за верске сврхе,
делатностима искључиво верске намене, установама и богословијама намењеним
верском образовању или обуци верских поглавара, робом купљеном у верске
сврхе, и дистрибуција публикација са информацијама о
богомољама. Законски регистроване цркве и верске групе могу користити
време емитовања на јавном радију и телевизији о њиховом трошку. Закон захтева
да верске групе прибаве оверене потписе 500 чланова пре него што почну било
какве активности везане за развој свог присуства у земљи. Непредстављање
тражених потписа спречава верске групе да заврше свој формални процес
регистрације и добију статус ослобођења пореза и заштиту имовине и присуства у
земљи.
Закон дозвољава приговор савести
на обавезну војну службу на верској основи.
Према закону, признате цркве и
верске заједнице или организације могу да се пријаве и добију овлашћење за
пружање моралног и верског образовања у државним школама. Такво образовање
је факултативно, није обавезно. По закону, Влада треба да обезбеди
неопходне услове за пружање моралног и верског образовања у школама без
дискриминације.
2021 Report on International Religious Freedom: Cabo Verde, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/cabo-verde/
0 $type={blogger}:
Постави коментар