КАМБОЏА

• Главни град: Пном Пен
• Језици: кмерски (званични)
• Етничке групе: 95% Кмери, 1,2% Чами и 3,8% остали
• Облик владавине: Унитарна доминантнопартијска парламентарна изборна уставна монархија
• Површина: 181.035 km²
• Број становника: 17.300.000 (процена 2021.)

 

Верска демографија

Према Министарству култова и вера, приближно 93% становништва су будисти, од којих 95% практикује теравада будизам, са око 4.400 монашких храмова широм земље. Преосталих 7% становништва чине хришћани, муслимани, анимисти, бахаији, Јевреји и присталице Као Даија. Већина етничких Вијетнамаца традиционално практикује махајана будизам, иако су други усвојили теравада будизам и римокатолицизам, и они представљају већину католика у земљи. Католици чине 0,4% становништва. Процене невладиних организација о протестантској популацији, укључујући евангелистичке хришћане, варирају, али су мање од 2% укупне популације.

Према проценама владе и невладиних организација, између 2 и 5% становништва су муслимани и претежно су етнички Чами, иако нису сви Чами муслимани. Чами обично живе у градовима и руралним рибарским селима дуж обала језера Тонле Сап и реке Меконг, као и у провинцији Кампот. Скоро 90% муслимана су следбеници сунитског ислама, присталица шафијске школе исламског права. Преостала мањина практикује салафистичке, вехабистичке сунитске доктрине; ту су и муслимани ахмади. Део чамске заједнице такође следи домородачку иман-сан секту ислама, комбинујући традиционалне праксе предака са сунитским исламом.

• Према владиним проценама, 0,28% становништва су етнички Бунонг, од којих већина следи анимистичке верске праксе. Процењује се да додатних 0,25% становништва укључује бахаије, Јевреје и присталице Као Даија.
• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 82,2% будиста, 6% етничких религија, 5,4% нерелигиозних, 3,4% хришћана, 2,2% муслимана, 0,6% осталих и малих религија и 0,2% хиндуиста.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 96,8% будиста, 2% муслимана и 1,2% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 86,01% будиста (83,53% теравадина и 2,48% махајаниста), 4,35% етничких религија, 2,55% хришћана (2,4% протестаната и 0,15% католика), 2,49% нерелигиозних (2,24% агностика и 0,25% атеиста), 2,13% кинеска народна религија, 1,87% муслимана сунита и 0,6% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу веровања и религиозног богослужења, све док та слобода не омета туђа уверења и вероисповести нити нарушава јавни ред и безбедност. Устав утврђује будизам као државну религију и предвиђа владину подршку будистичком образовању; такође забрањује дискриминацију на основу вере. Закон налаже да се верске групе уздрже од отворене критике других верских група, али не разрађује правне последице за ове врсте кршења. Закон такође забрањује верским организацијама да организују догађаје, скупове, састанке и тренинге који су политички усмерени.

Закон захтева од свих верских група, укључујући будистичке групе, да се региструју код Министарствa култова и вера. Закон налаже да верске организације обавесте владу о својим циљевима; опишу активности; обезбеде биографске податке за све верске вође; забележе изворе финансирања; подносе годишње извештаје са детаљима о свим активностима; и уздрже се од вређања других верских група, подстицања спорова или подривања националне безбедности. За регистрацију је потребно одобрење бројних локалних, покрајинских и националних владиних канцеларија, а процес може да потраје и до 90 дана. Не постоје казне за нерегистровање, али нерегистроване верске групе не могу добити ослобођење од пореза на доходак од Министарства привреде и финансија.

Закон забрањује небудистичким групама да јавно прозелитизирају и прописује да се небудистичка литература може дистрибуирати само унутар верских институција. Закон такође забрањује понуде новца или материјала да би се особе убедиле да се преобрате. Закон забрањује и кажњава радње које представљају „повреду државне религије“, укључујући неовлашћено ношење одора будистичких монаха у јавности, оштећивање будистичких верских објеката или сакралних објеката и „увреду“ према будистичком монаху или монахињи.

Закон захтева одвојену регистрацију свих богомоља и верских школа. Власти могу привремено затворити нерегистроване богомоље и верске школе док се не региструју. Закон такође прави правну разлику између „места богослужења“ и „уреда за молитву“. Оснивање богомоље захтева да оснивачи поседују и објекат и земљиште на коме се налази. Објекат мора имати минимални капацитет од 200 особа, а захтев за добијање дозволе захтева подршку најмање 100 верника. Служба за молитву може се налазити у изнајмљеном имању и нема захтева за минимални капацитет. Захтев за добијање дозволе за молитву захтева подршку најмање 25 верника. Богослужења морају бити удаљена најмање два километра једно од другог и не смеју се користити у политичке сврхе или за смештај криминалаца или бегунаца. Услов удаљености односи се само на изградњу нових богомоља, а не на канцеларије верских организација или канцеларије у којима се врше молитве.

Школе које се фокусирају на веронауку морају бити регистроване код Министарства култова и вера и Министарства просвете, омладине и спорта. Министарство просвете, омладине и спорта саветује верским школама да следе основни наставни план и програм министарства, који не укључује верску компоненту. Небудистичке верске школе су дозвољене и могу бити јавне или приватне. Секуларне јавне школе могу одлучити да имају додатне будистичке лекције, али се од њих тражи да координишу са Министарством просвете, омладине и спорта када то раде. Не нуде све секуларне јавне школе додатне будистичке лекције, а ученици који нису будисти могу одустати од такве наставе. Закон забрањује небудистичку додатну верску наставу у секуларним државним школама.

Закон не даје овлашћење верском ентитету да поседује земљиште, приморавајући неке верске вође да региструју земљиште у свом личном својству, а не у својству своје организације. Не постоји категорија виза која се посебно односи на верске раднике.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Cambodia, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/cambodia/