Ахура

Ахура је ознака авестанског језика за одређену класу зороастријских божанстава. Претпоставља се да је термин лингвистички повезан са асурама индијске ведске ере.

 

ЕТИМОЛОГИЈА 

Авестански ахура „господар“ потиче из прото-индоиранског језика *Хасурас, такође потврђено у индијском контексту као Ригведска асура. Као што сугерише сличност са старонордијским ӕсир, индоирански *Хасурас може имати чак и ранији корен протоиндоевропског језика.

Уобичајено се претпоставља да је индоирански *Хасурас био право име одређеног божанства са којим су друга божанства касније идентификована.

 

У СВЕТИМ СПИСИМА

Гате

У Гатама, најстаријим химнама зороастризма за које се сматра да их је компоновао Зороастер, следбеници се подстичу да поштују само ахуре и да одбију даеве и друге који делују „по наредби Лажова“. То, међутим, не треба тумачити тако да одражава поглед на исконску опозицију. Иако би се даеви, у каснијој зороастријској традицији, појављивали као злонамерна створења, у Гатама даеви су (колективно) богови које треба одбацити.

Гате не прецизирају која се од божанстава осим Ахура Мазде сматрају ахурима, али помињу друге ахуре у колективном смислу.

Млађа Авеста

У Фраваранех, традиционалном називу за зороастријски кредо сажет у Јасни 12.1, присталица изјављује: „Изјављујем да сам обожавалац Мазде, следбеник учења Зороастера, одбацујући даеве, ...“ Ово ефективно дефинише ахуру дефинисањем шта ахура није.

У Млађој Авести, три божанства зороастријског пантеона су више пута идентификована као ахурска. Ово троје су Ахура Мазда, Митра и Апам Напат, „Ахурска тријада“. Остала божанства са којима се повезује термин „Ахурско“ укључују шест Амеша Спента и (значајно међу јазатама) Анахиту од Вода и Ашија од награде и надокнаде.