Јосеф Албо

Јосеф Албо (хебрејски: יוסף אלבו; око 1380–1444) је био јеврејски филозоф и рабин који је живео у Шпанији током петнаестог века, познат углавном као аутор Сефер ха-Икарима („Књига принципа“) о основама јудаизма.

 

БИОГРАФИЈА 

Генерално се претпоставља да је Албово родно место Монреал дел Кампо, град у Арагону. Ово је засновано на извештају Аструка ха-Левија о верској дебати одржаној у Тортоси 1413-1414, где се Албо помиње као један од јеврејских учесника и напомиње да је био делегат конгрегације Монреала. Међутим, латински извештај о овој расправи не помиње овај локалитет.

Хајнрих Грец верује да Албо није могао да има мање од тридесет година када је послат да учествује у расправи, и сходно томе ставља датум Албовог рођења не касније од 1380. године. Његов датум смрти се различито наводи као 1444 (највероватније) или 1430. Помиње се, међутим, као проповедник у Сорији 1433. године.

Употреба медицинских илустрација које Албо користи ствара претпоставку да је био вичан медицинским наукама, што сугерише да се можда бавио медицином. Био је у извесној мери упућен у списе арапских аристотелаца. Његов учитељ је био Хасдаи Крескас, аутор Ор Хашема. Мишљења се разликују о томе да ли је Крескас још био жив када је Сефер ха-Икарим објављен.

Сефер ха-Икарим

Албо је најпознатији по свом филозофском делу Сефер ха-Икарим („Књига принципа“), завршеном 1425. у Сорији.