ЛИХТЕНШТАЈН

• Главни град: Вадуц
• Језици: 91,54% немачки (званични), 1,52% италијански, 1,27% турски и 5,67% остали (попис 2015.)
• Етничке групе: 66,2% Лихтенштајнци, 9,5% Швајцарци, 5,8% Аустријанци, 4,2% Немци, 3,1% Италијани и 11,2% остали
• Облик владавине: унитарна парламентарна полууставна монархија под полудиректном демократијом
• Површина: 160 km²
• Број становника: 38.387 (2022.)

 

Верска демографија

Према попису из 2020. године, чланство у верским групама је следеће: 70% римокатолици, 8% реформисани протестанти, 6% муслимани и 10% без верске припадности.

Према Институту Лихтенштајн, већина муслимана су сунити, претежно имигранти и потомци имиграната из Турске, Косова, Босне и Херцеговине и Македоније. Муслимани су организовани у три удружења: Турско-исламска заједница Лихтенштајн; Турско-исламско културно удружење и Исламска заједница Лихтенштајн. Јеврејска заједница се састоји од мање од 20 појединаца. Имигранти, који чине отприлике једну трећину становништва земље, долазе углавном из Швајцарске и Аустрије и припадају претежно истим верским групама као и домаћи грађани.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 78,2% хришћана, 16,8% нерелигиозних, 4,8% муслимана и 0,2% осталих и малих религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 91,9% хришћана, 5% муслимана, 2,9% нерелигиозних и 0,2% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 88,76% хришћана (72,37% католика, 10,68% протестаната, 6,29% хришћана без деноминације и 1,31% православних), 6,27% муслимана (6,01% сунита и 0,26% шиита), 4,8% нерелигиозних (4,72% агностика и 0,08% атеиста) и 0,17% осталих.
• Према Статистичком журналу Лихтенштајна у 2015. години било је: 73,4% католика, 8,2% протестаната, 7% без религије, 5,9% муслимана, 3,3% неизјашњених, 1,3% православних, 0,3% осталих хришћана и 0,8% осталих.
• Према попису из 2015. године било је: 73,36% римокатолика, 6,97% без религије, 6,29% калвиниста, 5,89% муслимана, 3,27% неизјашњених, 1,25% православних, 1,19% лутерана, 0,69% осталих протестаната и 1,09% осталих.
• Према попису из 2010. године било је: 75,9% римокатолика, 8,5% протестаната, 8% без религије, 5,4% муслимана, 1,4% осталих хришћана, 0,8% осталих.

Правни оквир

Устав каже да сви људи имају слободу да бирају своју веру, а држава је одговорна за „заштиту верских ... интереса народа“. Устав прецизира да је римокатолицизам државна религија, која „ужива пуну заштиту од државе“. Устав предвиђа да друге верске конфесије могу практиковати своја веровања и одржавати верске службе „у границама морала и јавног реда“.

Држава и општине пружају Католичкој цркви одређене јединствене погодности које се разликују од општине до општине, укључујући финансијску подршку и државно одржавање зграда и земљишта у власништву Цркве. Свештеници су запослени у општинама. Протестантска реформисана црква и Реформско-лутеранска црква такође добијају финансијску подршку од државе и општина.

Не постоји закон који захтева регистрацију верских група. Верске групе осим Католичке цркве могу се организовати као приватна удружења, што омогућава упис у трговачки регистар. Верске групе се, међутим, морају регистровати да би добиле државно финансирање за такве активности као што су пружање верског образовања у школама или извођење пројеката за промовисање друштвене интеграције верских мањина, као што је нуђење курсева језика за странце. Да би се уписало у привредни регистар, удружење мора да поднесе званичну пријаву Канцеларији за правосуђе, у оквиру Министарства за инфраструктуру и правосуђе, да садржи назив организације, намену, чланове одбора и локацију седишта, као и меморандум удружења на основу локалног закона, сертификат жига, и копију статута организације.

Све верске групе су ослобођене одређених пореза. Влада није навела како утврђује да ли су групе које нису регистроване у комерцијалном регистру верске групе које имају право на пореске олакшице.

Закон забрањује клање животиња без анестезије, чинећи кошер и халал клање незаконитим. Увоз таквог меса је легалан.

Кривични закон забрањује било који облик јавног подстицања на мржњу или дискриминацију, или омаловажавање било које религије или њених следбеника говорним, писаним, визуелним или електронским средствима. Кривични закон такође забрањује порицање, банализацију и оправдавање геноцида и других злочина против човечности говорним, писаним, визуелним или електронским средствима. Казне могу укључивати казну затвора до две године. Кривични закон забрањује одбијање служења лицу или групи лица на основу верске припадности, као и чланство у било ком удружењу које има за циљ промовисање дискриминације лица или лица на основу верске припадности.

Закон захтева укључивање верске наставе у наставни план и програм основних и средњих јавних школа. Католичко или протестантско реформисано верско образовање је обавезно у свим основним школама. Родитељи могу да траже изузеће за своју децу, без навођења разлога, од Канцеларије за образовање, која је у саставу Министарства спољних послова, просвете и спорта. Деца изузета од верског образовања или која нису ни католици ни протестанти морају похађати час под називом „Етика и религије“. Закон такође даје Канцеларији за образовање право да организује и финансира исламско образовање као изборни предмет у јавним основним школама. Католичке, протестантске реформисане и муслиманске групе обезбеђују наставнике за верску наставу, а Канцеларија за образовање плаћа њихове плате делимично или у потпуности. Католичка црква утврђује католички наставни план и програм, уз минимални надзор општина. Друге верске групе регистроване као удружења могу обезбедити наставнике за факултативне верске часове ако постоји потреба за њима и могу аплицирати за делимично финансирање плата наставника из државног буџета за интеграцију.

На нивоу средње школе, родитељи и ученици могу да бирају између курса католичке веронауке, који држава финансира, а католичка верска заједница организује, и општег курса вере и културе који се предаје из социолошке перспективе.

Да би добили боравишну дозволу, страни верски радници морају да имају завршене теолошке студије, да владају основним нивоом немачког, да припадају „национално познатој“ верској групи (закон не дефинише „национално познат“) и да их спонзорише стални члан свештенства исте верске групе.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Liechtenstein, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/liechtenstein/