ХОНДУРАС

• Главни град: Тегусигалпа
• Језици: шпански (званичан)
• Етничке групе: 90% местици, 7% Индијанци, 2% црнци и 1% белци,
• Облик владавине: унитарна председничка република
• Површина: 112.492 km²
• Број становника: 10.278.345 (2021.)

 

Верска демографија

Према анкети ЦИД Галупа објављеној 2020. године, 48% становништва се изјашњава као евангелистички протестанти, а 34% као римокатолици. Друге верске групе, од којих свака представља мање од 5% становништва, укључују Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа), епископалце, лутеране, Антиохијску православну апостолску католичку цркву, муслимане, Јевреје, бахаије, Моравску цркву и неколико анабаптистичких и менонитских група. Евангелистичке протестантске цркве укључују Цркву Божју, Саборе Божије, Цркву изобилног живота, Цркву Живе љубави, Међународни хришћански центар и разне цркве Великог послања. Неколико евангелистичких протестантских цркава немају конфесионалну припадност. Моравска црква је широко присутна у региону Ла Москитија у источном делу земље. Неке домородачке групе и групе афро-индијанског порекла практикују афричке и индијанске вере или укључују елементе хришћанства, афричких и америчких религија у синкретистичке верске праксе и веровања.

Према речима представника Удружења адвентиста седмог дана, они имају 79.518 чланова. Заједница Јеховиних сведока наводи да има 23.016 чланова. Муслиманска заједница наводи да има 2.695 чланова, већином сунита; око 90% су преобраћеници. Антиохијска православна апостолска католичка заједница има око 5.000 чланова. Заједница вере бахаи броји 1.031 члана. Јеврејска заједница процењује да има 275 чланова.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 95,7% хришћана, 2,1% нерелигиозних, 1,3% етничких религија, 0,4% осталих и малих религија и 0,4% муслимана.
• Према процени Латинобарометра из 2020. године било је: 38,3% католика, 37,9% евангелиста, 16,3% без религије, 2,6% пентикосталаца, 1,9% баптиста, 0,9% Јеховиних сведока, 0,9% мормона и 1,2% осталих.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 87,5% хришћана, 10,5% нерелигиозних, 1,1% народних религија и 0,9% осталих.
• Према процени ЦИА у 2020. години било је: 48% евангелиста и протестаната, 34% римокатолика, 17% без религије и 1% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 95,76% хришћана (68,65% католика, 22,21% протестаната, 5,3% хришћана без деноминације и 0,1% православних), 2,04% нерелигиозних (1,84% агностика и 0,2% атеиста), 0,89% спиритиста, 0,56% етничких религија и 0,75% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободно испољавање свих религија све док то исповедање није у супротности са другим законима или јавним редом. Устав забрањује верским вођама да обављају јавне функције или дају политичке изјаве.

Верске организације се могу регистровати као правна лица сврстана у верска удружења. Организације које траже статус правног лица морају се обратити Министарству управе, правде и децентрализације и доставити информације о својој унутрашњој организацији, подзаконским актима и циљевима. Одобрене организације морају да подносе годишње финансијске извештаје и извештаје о активностима влади да би остале регистроване. Оне се могу обратити Министарству финансија да добију бенефиције, као што су пореска ослобођења и царине. Нерегистроване верске организације не добијају статус ослобођења пореза. Званична канцеларија за регистрацију НВО и верских организација – Управа за регулисање, регистрацију и праћење грађанских удружења – налази се у оквиру Министарства управе, правде и децентрализације.

Закон инкриминише дискриминацију на основу вере и укључује злочине почињене над појединцима због њихове вере као отежавајуће околности које могу повећати казне за кривична дела.

Устав каже да је јавно образовање секуларно и дозвољава оснивање приватних школа, укључујући школе које воде верске организације. У јавним школама се не предаје религија; међутим, приватне школе могу укључити религију као део наставног плана и програма. Различите верске организације, укључујући Римокатоличку цркву, цркву адвентиста седмог дана и евангелистичке протестантске цркве, воде школе. Родитељи имају право да бирају врсту образовања које ће њихова деца добити, укључујући веронауку. Влада диктира минимални стандардизовани наставни план и програм за све школе. Неке приватне верске школе захтевају учешће свих ученика, без обзира на верску припадност, на часовима веронауке или догађајима да би дипломирали.

Влада је потписница Иберо-америчке конвенције о правима младих, која признаје право на приговор савести на обавезну војну службу, укључујући и из верских разлога.

Влада захтева од страних мисионара да добију дозволу за улазак и боравак и налаже да локална институција или појединац мора да спонзорише мисионарски захтев за боравак и да га преда имиграционим властима. Влада има споразуме са Епископском конференцијом Хондураса, Црквом Исуса Христа и Адвентистима седмог дана, између осталих, како би олакшала улазак и боравишне дозволе за њихове мисионаре. Групе са којима влада нема писмени споразум дужне су да доставе доказе о запослењу и приходима за своје мисионаре.

Страни верски радници могу тражити боравак до пет година. Да би обновили своју боравишну дозволу, верски радници морају поднети доказ о наставку запослења код верске групе која спонзорише најмање 30 дана пре истека њиховог боравка. Према закону о имиграцији, појединци који „преварно обављају своју верску професију или функцију или почине превару против здравља или верских уверења грађана земље или националног наслеђа“ могу бити кажњени или суочени са другим правним последицама.

Кривични закон штити свештенство овлашћено да делује у земљи од тога да суд или Тужилаштво захтева да сведоче о поверљивим информацијама добијеним у поверењу током верске исповести. Закон не захтева да се викари, бискупи и надбискупи Римокатоличке цркве и слично рангирани појединци из других легално признатих верских група појаве на суду ако буду позвани. Од њих се, међутим, захтева да дају изјаву на локацији коју сами одаберу.

Званични прописи за казнени систем наводе да казнено-поправни завод мора гарантовати слободно исповедање вероисповести без преференције према једној одређеној религији, све док врста богослужења није противна закону или јавном поретку. Затвореници имају приступ верском саветовању од вођа њихове вере.

Док влада овлашћује свештенство из свих верских група да спроводе церемоније венчања, по закону она признаје само грађанске бракове закључене са адвокатом овлашћеним за обављање венчаних церемонија.

Званична радна недеља је од понедељка до суботе, без изузетака за верске групе које славе петак или суботу као свој свети дан.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Honduras, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/honduras/