АУСТРАЛИЈА

  • Главни град: Канбера
  • Језици: 72% енглески, 2,7% мандарински, 1,4% арапски и 23,9% остали (попис 2021.)
  • Етничке групе: 33% Енглези, 29,9% Аустралијанци, 9,5% Ирци, 8,6% Шкоти, 5,5% Кинези и 13,5% остали (попис 2021.)
  • Облик владавине: Савезна парламентарна уставна монархија
  • Површина: 7.692.024 km2
  • Број становника: 25.919.900 (процена 2022.)

 

Верска демографија

Према попису из 2021. године, 43,9% становника су хришћани, укључујући римокатолике (20%), англиканце (9,8%), Уједињену цркву (2,6%), презвитеријанце и реформаторе (1,6%), баптисте (1,4%) и пентикосталце (1%). Муслимани чине 3,2% становништва, хиндуси 2,7%, будисти 2,4%, Сики 0,8%, а Јевреји 0,4%. Додатних 7,3% становништва или није навело верску припадност или је навело припадност као што су „ново доба“, „недефинисано“ или „теизам“, док је 38,9% изјавило да нема верску припадност.

Ревидирани подаци из пописа из 2021. показују да староседеоци чине 3,2% становништва и да постоје велике сличности у верској припадности домородачких и неаутохтоних појединаца. Мање од 10.000 особа пријавило је приврженост традиционалним религијама Абориџина.

  • Према попису из 2021. године било је: 38,42% без религије, 19,97% католика, 9,82% англиканаца, 7,27% неизјашњених, 3,2% муслимана, 2,71% хришћани без даљег одређења, 2,69% хиндуиста, 2,65% Уједињујућа црква, 2,42% будиста, 2,11% православних, 2,03% осталих хришћана, 1,63% презвитеријанаца и реформисаних, 1,37% баптиста, 1,01% пентикосталаца, 0,83% Сика, 0,57% лутерана и 1,3% осталих.
  • Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 63,7% хришћана, 25,6% нерелигиозних, 4% муслимана, 2,5% будиста, 2% хиндуиста, 1,8% етничких религија и 0,4% осталих и малих религија.
  • Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 61,7% хришћана, 28,6% нерелигиозних, 3% муслимана, 2,9% будиста, 1,7% хиндуиста и 2,1% осталих.
  • Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 57,33% хришћана (25,88% католика, 26,12% протестаната, 4,31% православних и 4,12% хришћана без деноминације), 31,82% нерелигиозних (25,3% агностика и 6,51% атеиста), 3,13% будиста (2,17% махајаниста, 0,93% теравадина и 0,03% ламаиста), 2,92% муслимана (2,17% сунита, 0,68% шиита и 0,1% осталих), 1,84% хиндуиста, 0,66% Сика, 0,55% кинеске народне религије, 0,51% нових религија и 1,24% осталих.
  • Према попису из 2016. године било је: 29,63% без религије, 22,61% католика, 13,25% англиканаца, 9,11% неизјашњених, 3,72% Уједињујућа црква, 2,62% хришћани без даљег одређења, 2,58% муслимана, 2,41% будиста, 2,25% презвитеријанаца и реформисаних, 2,15% православних, 1,88% хиндуиста, 1,47% баптиста, 1,11% пентикосталаца, 0,74% лутерана, 0,54% Сика и 3,93% осталих.

Правни оквир

Устав забрањује савезној влади да донесе било какав закон којим се намеће државна религија или верски обред, забрањује слободно исповедање вере или успоставља верски испит за савезну јавну функцију. Уставна заштита „слободног испољавања било које вере” може бити ограничена само када се сматра неопходном за заштиту јавне безбедности, реда, здравља или морала, или основних права и слобода других. Појединци који трпе верску дискриминацију могу да се обрате у складу са савезним или државним и територијалним законима и телима о дискриминацији као што је Аустралијска комисија за људска права.

Измењени Закон о једнаким могућностима владе државе Викторије из 2010. забрањује верском телу или школи да дискриминише појединце у одлукама о запошљавању и одлукама о ученицима – на пример, упис или искључење – на основу пола, сексуалне оријентације, законите сексуалне активности, родног идентитета, брачног статуса, или родитељског статуса, осим ако се не примењује други нерелигиозни изузетак. Закон је ступио на снагу у јуну 2022.

Држава Тасманија је једина држава или територија чији устав посебно даје грађанима право да исповедају и практикују своју веру. У Квинсленду, Викторији и на територији главног града Аустралије, слобода вероисповести је заштићена статутарним повељама о људским правима. Закони о забрани дискриминације свих држава и територија, са изузетком Новог Јужног Велса и Јужне Аустралије, садрже забрану дискриминације на основу верског уверења. Нови Јужни Велс забрањује дискриминацију на основу „етнорелигијског порекла“, а Јужна Аустралија штити појединце од дискриминације при запошљавању и образовању због верског одевања. Подносиоци жалбе могу тражити обештећење преко државних и територијалних органа за људска права.

Верске групе нису обавезне да се региструју код власти. Међутим, да би добиле статус ослобођене пореза за приход или друге бенефиције и ослобођење од пореза на робу и услуге (порез на промет), непрофитне верске групе морају да се пријаве Аустралијској пореској канцеларији. Регистрација у Аустралијској пореској канцеларији нема утицај на начин на који се верске групе третирају, осим на стандардне процедуре поштовања Аустралијске пореске канцеларије. Да би добила статус ослобођене пореза, организација мора да буде непрофитни ентитет. Активности, величина и трајност организације су неки од фактора који се узимају у обзир приликом одређивања њеног статуса ослобођења пореза.

У јуну 2022. је држава Викторија инкриминисала јавно истицање кукастог крста, за које је предвиђена казна до годину дана затвора или новчана казна од 65.000 аустралијских долара (44.200 долара). У августу 2022. је Нови Јужни Велс забранио намерно истицање нацистичких застава или меморабилија, уз прекршај кажњив годином затвора и новчаном казном до 100.000 АУД (68.000 долара).

Верске групе нису обавезне да се региструју код власти. Међутим, да би добиле статус ослобођене пореза на приход или друге бенефиције и ослобођење од пореза на робу и услуге (порез на промет), непрофитне верске групе морају се пријавити Аустралијској пореској канцеларији. Да би добила статус ослобођене пореза, организација мора да буде непрофитни ентитет. Активности, величина и трајност организације су неки од фактора који се узимају у обзир приликом одређивања њеног статуса ослобођења пореза.

Државне и територијалне владе деле одговорност за образовну политику са савезном владом и генерално дозвољавају верско образовање у јавним школама које покрива светске вере и уверења. Поучавање о веровањима и обичајима одређене религије такође може бити дозвољено, у зависности од државе или територије. У неким јурисдикцијама, настава се може одвијати само ван редовног времена часа, док се у другима, алтернативно припремају за децу родитеља који се противе верској настави. Савезна влада обезбеђује финансијска средства владама држава и територија за подршку запошљавању капелана у државним школама. Капелани могу представљати било коју веру; влада им забрањује прозелитизам. 35% ученика похађа приватне школе; отприлике 94% ових школа је повезано са верском групом. Влада Новог Јужног Велса захтева од школа да обезбеде „смислене алтернативе“ за ученике чије родитеље повуку из специјалног верског образовања, што би могло да укључи курсеве из етике. Према постојећем закону, законито је да приватне верске школе у ​​Вашингтону, укључујући и оне које примају средства пореских обвезника, отпуштају лезбејке, геј, бисексуалце, трансродне, квир и интерсполне (ЛГБТКИ+) особље, избацују ЛГБТКИ+ ученике или одбијају да упишу децу истополних родитеља.

У Викторији, закони захтевају од верских вођа и радника да пријаве сумњу на злостављање деце, укључујући случајеве када су откривени кроз признање. Закон предвиђа казну до три године затвора ако обавезни извештач (који укључује и особе у верским службама) не пријави злоупотребу властима. У Квинсленду закони захтевају од одраслих да пријаве сазнање о сексуалном злостављању деце, укључујући случајеве када су информације добијене током „верске исповести“.


2022. година

Током године, владе држава Викторије и Новог Јужног Велса су инкриминисале истицање свастике у јавности. У фебруару је савезна влада повукла у парламенту нацрт закона који је осмишљен да учини незаконитом дискриминацију на основу верског уверења или активности у кључним областима јавног живота. У мају је Доњи дом парламента Западне Аустралије усвојио нацрт закона о забрани употребе геј терапије конверзије у држави; остало је на чекању у Горњем дому до краја године. Хришћанска лобистичка група успротивила се закону, рекавши да се њиме мешају у родитељска права.

Припадници мањинских верских група, укључујући Јевреје и муслимане, искусили су случајеве верске дискриминације, укључујући претње, нападе и говор мржње. Аустралијска муслиманска мрежа за заступање поднела је жалбу против Твитер глобалних и аустралијских компанија Комисији за људска права Квинсленда због оцрњивања муслимана. Извршни савет аустралијског јеврејства пријавио је 478 антисемитских инцидената који укључују претње или злостављање од 1. октобра 2021. до 30. септембра 2022. године, у поређењу са 447 у претходној години. Антисемитски инциденти укључивали су графите и употребу нацистичких симбола, укључујући од стране појединца који је јавно поздравио нацистичким поздравом на фудбалској утакмици, вербално злостављање, напад, узнемиравање и застрашивање.



2022 Report on International Religious Freedom: Australia, https://www.state.gov/reports/2022-report-on-international-religious-freedom/australia/

0 $type={blogger}:

Постави коментар