АУСТРИЈА

• Главни град: Беч
• Језици: 88,8% немачки (83,47% баварски и 5,33% алемански), 2,4% српски, 2,3% турски и 6,5% остали
• Етничке групе: 84,71% Аустријанци, 2,4% Немци, 1,53% Румуни, 1,35% Срби, 1,3% Турци и 8,71% остали
• Облик владавине: Савезна парламентарна република
• Површина: 83.879 km²
• Број становника: 9.027.999 (процена 2022.)

 

Верска демографија

Према владиним проценама, римокатолици чине 55,2% становништва; муслимани – претежно сунити – 8,3% (отприлике 8% од свих муслимана су шиити); православне цркве (руска, грчка, српска, румунска, антиохијска и бугарска) 4,9%; а протестанти (аугсбуршке и хелветске конфесије) 3,8%. Групе које заједно чине мање од 5,5% становништва укључују Јеховине сведоке, Јевреје и друге хришћанске и нехришћанске верске групе. Они који нису повезани са било којом религијом чине 22,4% становништва.

• Према статистичком заводу Аустрије у 2021. години било је: 55,2% римокатолика, 22,4% без религије, 8,3% муслимана, 5,3% осталих религија, 4,9% православних и 3,8% евангелиста.
• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 67,7% хришћана, 27,3% нерелигиозних, 4,3% муслимана, 0,3% етничких религија, 0,2% будиста и 0,1% хиндуиста.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 78,4% хришћана, 14,5% нерелигиозних, 6,2% муслимана и 0,9% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 69,08% хришћана (59,15% католика, 4,11% хришћана без деноминације, 4,95% протестаната и 2,28% православних), 23,35% нерелигиозних (21,52% агностика и 1,83% атеиста), 7,09% муслимана (6,97% сунита и 0,12% шиита) и 0,48% осталих.
• Према процени сајта de.statista.com у периду 2012-2020. године је било: 4.910.000 католика (2020), 775.000 православних (2018), 700.000 муслимана (2016), 278.605 евангелистичких протестаната (2020), 60.000 алевита (2012), 52.500 Фрајкирхен (2013), 30.000 будиста (2016), 20.795 Јеховиних сведока (2013), 11.000 хиндуиста (2015), 9.000 Сика (2015) и 8.117 Јевреја (2018).
• Према процени из више извора 2018. године било је: 56,9% католика, 22,7% без припадности, 8,8% православних, 7,9% муслимана, 3,3% протестаната и 0,4% осталих.
• Према процени истраживања новинске куће wienerzeitung у 2015. години било је: 5.400.000 католика, 600.000 муслимана, 500.000 православних, 300.000 евангелиста, 20.000-25.000 будиста, 21.000 Јеховиних сведока, 12.000-15.000 Јевреја, 10.000 старокатолика, 5.000 новоапостолика, 4.000 мормона и 1.500-2.000 методиста. 

Правни оквир

Комбинација историјских и модерних уставних докумената обезбеђује слободу „савести и вере“. Основни државни закон из 1867. предвиђа слободу вере и савести појединца и право на јавно испољавање вере од стране цркава и верских друштава. Државни уговор из Сен Жермена (1920) предвиђа слободно исповедање вере за све грађане. Европска конвенција о људским правима, уграђена у устав 1964. године, предвиђа право појединца на слободу мисли, савести и вероисповести, а такође гарантује ово право црквама и верским заједницама у вези са правом на удруживање. Слобода вероисповести стога има два аспекта: право појединца да практикује (или не практикује) веру појединачно,

Закон предвиђа слободу верских уверења и права свих становника да се придруже, учествују, напусте или уздрже од удруживања са било којом верском заједницом. Закон предвиђа: „Дужности које имају држављани не могу бити ометене верском припадношћу."

Антидискриминационо законодавство забрањује дискриминацију на верској основи. Грађани имају право да туже владу због уставних повреда верских слобода.

Закон забрањује јавно подстицање на непријатељска дела против црквене групе, верског друштва или друге верске групе ако то подстицање виде „многи људи“, што су званични коментари владе на закон и судови протумачили као 30 или више појединаца. Забрана се посебно примењује и у случају подстрекавања у штампаним, електронским или другим медијима доступним широј јавности. Закон такође забрањује подстицање, вређање или омаловажавање верских група, ако такво поступање нарушава људско достојанство.

Током године, Канцеларија за верска питања спровела је измене и допуне Савезног закона о спољно-правним односима исламских верских друштава из 2021. године којима се предвиђа строжи годишњи надзор владе над финансијама џамија и муслиманских културних удружења, са фокусом на финансијске токове из страних државних институција. Закон такође дозвољава Канцеларији за верска питања да тражи имена правних заступника и верских функционера признатих исламских верских друштава која су јавноправне корпорације и дозвољава укидање њиховог правног статуса ако не испуњавају важеће услове, уз одобрење Исламске верске заједнице у Аустрији.

Закон дели регистроване верске групе у две званично признате правне категорије: правно признате цркве и верска друштва (овде се помињу као „верска друштва“) и државно регистроване верске конфесионалне заједнице (овде се помињу као „конфесионалне заједнице“), при чему ове друге уживају мање обавеза и привилегија. Одвојено, верске групе које се не квалификују ни за статус верског друштва или конфесионалне заједнице могу поднети захтев да постану удружења, статус који се примењује на широк спектар група цивилног друштва. Неке групе се организују као удружења док чекају да их влада призна као конфесионалне заједнице. Припадници верских група које нису правно признате, као и сваки појединац, могу практиковати своју религију „уколико ова пракса није ни противзаконита нити вређа уобичајену пристојност“.

Постоји 16 признатих верских друштава: Римокатоличка црква; протестантске цркве (аугсбуршка и хелветска конфесија); Исламска верска заједница у Аустрији; Старокатоличка црква; Јеврејска заједница; Православна црква (бугарска, грчка, румунска, руска, српска и антиохијска); Црква Исуса Христа светаца последњих дана; Новоапостолска црква; Сиријска православна црква; Коптска православна црква; Јерменска апостолска црква; Методистичка црква Аустрије; Будистичка заједница; Јеховини сведоци; Заједница Алеви у Аустрији; и Слободне хришћанске цркве (кровна организација за пет различитих верских група).

Правно признање као верског друштва захтева постојање конфесионалне групе у земљи у периоду од најмање 20 година (од тога 10 година мора бити у организованом облику и најмање пет година као конфесионална заједница). Поред тога, дотично верско друштво мора имати чланство од најмање 0,2% становништва земље према последњем попису становништва. Статус „корпорације јавног права“ верским друштвима им омогућава да се ангажују у неколико јавних или квази јавних активности, као што је верска настава коју финансира држава у јавним и приватним школама. Влада свим верским друштвима одобрава пореске олакшице на два главна начина: донатори не плаћају порез на донације, а друштва добијају ослобођење од пореза на имовину за све зграде посвећене активном практиковању вере или администрацији истих. Верска друштва су ослобођена накнаде за надзор, иначе која се плаћа када држава обезбеђује верским групама, као и од административних такси за одвоз смећа и друге општинске услуге. Поред тога, у поређењу са другим верским групама, верска друштва одржавају виши ниво заштите своје унутрашње аутономије.

Закон који регулише односе између владе и Католичке цркве чини различите католичке празнике званичним државним празницима.

Постоји и 10 конфесионалних заједница: Бахајска верска заједница; Хришћанска заједница – Покрет за верску обнову; Црква адвентиста седмог дана; Уједињена пентикостална црква; Хиндуистичка верска заједница; Пентикостална црква Божија; Исламско-шиитска верска заједница; Заједница староалевита; Породична федерација за светски мир и уједињење (Црква уједињења); и Верска заједница Сика.

Да би стекла признање од стране владе као конфесионална заједница, група мора имати најмање 300 чланова и доставити Канцеларији за верска питања, која се налази при Савезној канцеларији, свој статут који описује циљеве, права и обавезе чланова, као и прописе о чланству, списак званичника и информације о финансирању. Група такође мора доставити писани опис своје верске доктрине, која се мора разликовати од оног у било ком раније признатом верском друштву или конфесионалној заједници. Канцеларија за верска питања утврђује да ли су основна уверења групе у складу са јавном безбедношћу, редом, здрављем и моралом и правима и слободама грађана.

Прилози за добротворне активности конфесионалних заједница су ослобођени пореза за оне који их дају и ослобођени од пореза за групе које их примају, али заједнице нису ослобођене пореза на имовину. Конфесионалне заједнице могу пружати пастирску бригу у затворима и болницама.

Сва верска друштва могу добити државна средства за пастирску бригу која се пружа у затворима, болницама, домовима за старије особе и војним установама у износу који се заснива на величини чланства друштва.

Верска група регистрована као удружење које жели да добије статус конфесионалне заједнице подлеже периоду чекања од шест месеци од тренутка подношења захтева Федералном канцеларији. Након овог периода, групе које су се пријавиле аутоматски добијају статус осим ако влада не донесе уредбу о одбијању пријаве.

Верска друштва, конфесионалне заједнице и верска удружења имају правни статус потребан да се баве таквим активностима као што су куповина некретнина у своје име и уговарање роба и услуга, али последња два немају право на финансијске и образовне бенефиције које су доступне за верска друштва.

Према закону, свака група од више од две особе која тежи непрофитном циљу квалификује се да се организује као удружење. Групе се могу обратити Министарству унутрашњих послова за добијање таквог статуса. Да би постала удружење, група мора да поднесе писану изјаву у којој се наводи њен заједнички непрофитни циљ и опредељење да функционише као непрофитна организација.

Удружења имају правни статус, право да функционишу у јавности и многа иста права као и конфесионалне заједнице. Удружења не могу пружати пастирску бригу у болницама или затворима нити примати доприносе који се одбијају од пореза.

Сајентолошка црква и неколико мањих верских група, као што су Сахаја јога и Међународно друштво за свест Кришне, имају статус удружења.

Закон предвиђа да финансирање свакодневног рада џамија мора бити из домаћих извора, исламска учења и обичаји не смеју да крше федерални закон (поштовање утврђује Канцеларија за верска питања), а исламске институције треба да „преузму позитиван став” према држави и друштву.

Закон даје експлицитну правну дефиницију и правну заштиту за исламске обичаје, као што су обрезивање и припремање хране у складу са верским правилима, и наводи да муслимани могу одгајати децу и омладину у складу са исламским традицијама.

Закон дозвољава исламске теолошке универзитетске студије, које нуде универзитети у Инсбруку и Бечу.

Односи између владе и сваког од верских друштава уређују се посебним законима. Закони имају сличну намеру, али се разликују у неким детаљима, пошто су донети у различито време у периоду од отприлике 140 година. Као и у случају муслиманске заједнице, закон пружа експлицитну заштиту за јеврејске верске праксе, укључујући обрезивање и ритуално клање.

Закон забрањује покривање целог лица на јавним местима за све у земљи, са изузецима само за уметничке, културне или традиционалне догађаје, у спорту, или из здравствених или професионалних разлога. Циљеви овог савезног закона су „промовисање интеграције јачањем учешћа у друштву и осигурање мирне коегзистенције у Аустрији“. Према закону, интеграција се сматра „процесом који укључује друштво у целини, чији успех зависи од учешћа свих људи који живе у Аустрији и заснива се на личној интеракцији“. Непоштовање закона је административни прекршај. Закон прописује казну од 150 евра, али не даје право полицији да скине маску са лица.

Влада дозвољава покривала за главу у верске сврхе у званичним идентификационим документима, под условом да лице остане довољно видљиво да би се омогућила идентификација.

У складу са пресудом Уставног суда из 2020. године којом је укинута забрана ношења марама за децу у основној школи, деца свих узраста могу да носе мараме и друга покривала за главу у школама.

Влада финансира, на пропорционалној основи, верску наставу за 16 званично верских друштава од стране свештенства или инструктора које те групе обезбеђују за децу у државним школама и приватним школама које је акредитовала влада. Влада не нуди таква средства другим верским групама. За формирање одељења потребно је најмање троје деце. Похађање одговарајућих часова веронауке је обавезно за све ученике који су припадници тих верских група, осим ако се званично не повуку на почетку школске године; ученици млађи од 14 година захтевају дозволу родитеља да се повуку са наставе веронауке. Верска настава се одвија или у школи или на местима које организују верске групе. Неке школе нуде часове етике за ученике који не похађају верску наставу.

Наставни план и програм за јавне и приватне школе укључује обавезно образовање о непристрасности и толеранцији, укључујући верску толеранцију, као део грађанског образовања из различитих предмета, укључујући историју и наставу на немачком језику.

Образовање о холокаусту је део наставе историје и такође је део других курсева као што је грађанско образовање.

Агенција за једнака права, независна агенција која потпада под надлежност министра за жене, породицу, омладину и интеграцију Савезног канцелара, надгледа случајеве дискриминације, укључујући и оне засноване на религији. Агенција пружа услуге правног саветовања и посредовања, а помаже и при изношењу случајева Комисији за једнак третман, другој независној владиној агенцији. У случајевима када утврди дискриминацију, комисија даје препоруку за корективне мере. У случају непоштовања препоруке, случај иде на суд. Комисија може да издаје вештачење које тужиоци излажу пред судом. Само суд може одредити корективне радње и обештећење.

Закон забрањује неонацистичке активности и забрањује јавно порицање, омаловажавање, одобравање или оправдавање холокауста или других нацистичких злочина против човечности у штампаним, електронским и другим медијима. Према подацима Министарства унутрашњих послова, у 2021. години по закону је пријављен 1.671 случај. Према подацима Министарства правде, Влада је 2022. године по закону осудила 222 особе, отприлике исто колико и 226 осуђујућих пресуда у 2021. години.

Закон о говору мржње, укључујући верски мотивисан говор мржње, захтева да онлајн платформе идентификују и бришу постове који се могу класификовати као мржње или клевета. Закон дефинише говор мржње тако да укључује појединачне прекршаје, малтретирање путем интернета и фотографије снимљене потајно, за које особа може бити кривично гоњена пред судом. Закон такође олакшава прибегавање тако што омогућава појединцима који су изложени говору мржње на мрежи да траже обештећење директно преко релевантне комуникацијске платформе, уместо да иду преко грађанских судова. Он налаже да компаније одреде контакт особу којој погођени појединци и државни органи могу да шаљу жалбе, и захтева да платформе издају годишње извештаје о томе како су примиле и обрадиле жалбе на говор мржње. Платформе које више пута не испуњавају услове подлежу казнама до 10 милиона евра. Закон се примењује само на велике, профитне комуникационе платформе са више од 100.000 корисника и приходима од 500.000 евра или више годишње. Видео снимци на платформама за дељење видеа као што су Јутјуб или Фејсбук су искључени, јер подлежу посебном закону ЕУ, али коментари на видео снимке потпадају под нови закон.

Према Закону о држављанству, измењеном 2022. и 2019. године, појединци које је прогањао нацистички режим и њихови потомци имају право на аустријско држављанство, а да не морају да се одрекну постојећег држављанства. Од јануара до септембра 2022. године држава је под овим називом доделила држављанство 3.022 лица.

Закон забрањује одређене симболе које влада сматра екстремистичким, укључујући оне који се односе на Муслиманску браћу, ИСИС, Ал-Каиду, Хезболах и хрватске усташе.

Закон забрањује подстицање, вређање или презир групе због расе, националности, вере или етничке припадности њених чланова или ако изјава нарушава људско достојанство. Закон предвиђа кривичне казне за прекршаје.

Влада захтева визу за посетиоце из земаља без укидања виза или појединце који би остали дуже од 90 дана, укључујући верске раднике конфесионалних заједница или удружења. Страни верски радници група које су признате као конфесионалне заједнице или удружења морају поднети захтев за општу имигрантску визу која није за запослене или породична и подлеже квоти. Страни верски радници који припадају верским друштвима такође захтевају имигрантске визе, али су изузети из система квота. Верски радници из Шенгена или земаља чланица ЕУ изузети су од свих захтева за визе.

2022. година

Влада је наставила са својим напорима да се бави злочинима из мржње, укључујући оне мотивисане религијом, и посебно је појачала своје напоре у решавању антисемитизма. Као део спровођења 38 конкретних мера против антисемитизма препоручених у Националној стратегији за борбу против антисемитизма 2021., влада је успоставила извршно одељење у Савезној канцеларији за аустријско јеврејско културно наслеђе и најавила иницијативу „Превенција антисемитизма кроз образовање“. Током године, Канцеларија за верска питања Савезног канцелара наставила је да спроводи строжи годишњи надзор владе над финансијама џамија и муслиманских културних удружења, фокусирајући се на финансијске токове из страних државних институција.

Физичко насиље над појединцима или вандалски напад на имовину на основу вере и даље су ретки. Већина 301 религиозно мотивисаног инцидента током године укључивао је говор мржње, увреде и подстицање на насиље. Јеврејско верско друштво пријавило је 381 антисемитски инцидент у првој половини 2022. године, што је мање у односу на 562 у првој половини 2021. године, у години највећег годишњег броја случајева (965) од када је документација почела пре 20 година. Министарство унутрашњих послова је у свом Извештају о злочинима из мржње за 2021. документовало 5.464 инцидента, од којих је 750 (13,7%) укључивало мржњу према религији. Докустеле, иницијатива младих волонтера који документују антимуслимански расизам, известила је да је 2021. било 1.061 антимуслиманских инцидената, од којих је већина укључивала говор мржње (725 случајева).

---

2022 Report on International Religious Freedom: Austria, https://www.state.gov/reports/2022-report-on-international-religious-freedom/austria/