АЗЕРБЕЈЏАН

• Главни град: Баку
• Језици: 92% азербејџански, 2% лезгински, 1,5% руски и 4,5% остали
• Етничке групе: 91,6% Азербејџанци, 2,02% Лезгини, 1,35% Руси, 1,35% Јермени, 1,26% Талиши и 2,42% остали
• Облик владавине: Унитарна полупредседничка република
• Површина: 86.600 km²
• Број становника: 10.164.464 (процена 2022.)

 

Верска демографија

Према подацима Државном комитету за рад са верским удружењима из 2011. године (најновијим доступним), 96% становништва су муслимани, од којих су приближно 65% шиити и 35% сунити. Групе које заједно чине преосталих 4% становништва укључују Руску православну цркву; Грузијску православну цркву; Јерменску апостолску цркву; Адвентисте седмог дана; Молоканску цркву; Римокатоличку цркву; друге хришћане, укључујући евангелистичке цркве, баптисте и Јеховине сведоке; Јевреје; и бахаије. Етнички Азербејџанци су углавном муслимани, а немуслимани су углавном Руси, Грузијци, Јермени и друге националне мањине. Остали укључују Међународно друштво свесности Кришне и оне који не исповедају никакву религију.

Хришћани живе углавном у Бакуу и другим урбаним срединама. Студија Универзитета Стенфорд и Хебрејског универзитета у Јерусалиму из 2020. процењује да има 7.200 до 20.000 Јевреја, док лидери јеврејске заједнице процењују да је тај број 15.000 до 20.000.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 84,4% муслимана, 12,2% нерелигиозних, 3,2% хришћана, 0,1% осталих и малих религија и 0,1% етничких религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 97,3% муслимана, 2,6% хришћанство и 0,1% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 96,15% муслимана (66,13% шиита и 30,01% сунита), 2,43% хришћана (2,17% православних, 0,24% протестаната, 0,01% католика и 0,01% хришћана без деноминације), 1,3% нерелигиозних (1,24% агностика и 0,06% атеиста) и 0,12% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа одвојеност вере и државе и једнакост свих вера и свих појединаца без обзира на веровање. Он штити слободу вероисповести, укључујући право појединаца да исповедају, појединачно или заједно са другима, било коју религију, или да не исповедају никакву веру, као и да изражавају и шире верска уверења. Такође предвиђа слободу вршења верских обреда, под условом да они не нарушавају јавни ред или јавни морал. Устав каже да се ни од кога не може захтевати да исповеда своја верска уверења или да буде прогањан због њих; закон забрањује присилно изражавање или испољавање верске вере.

Закон о слободи вероисповести и његове измене захтевају да се верске организације – које се у законском закону земље називају „удружењима“ и које обухватају верске групе, заједнице и појединачне конгрегације деноминације – региструју код владе преко Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан. Државни комитет за верска удружења Републике Азербејџан управља процесом регистрације и може поднети жалбу судовима да обуставе активности верске групе. Регистрација верске заједнице је везана за физичку локацију на којој се заједница налази, као што је наведено у њеној пријави. Накнадно пресељење или проширење на друге локације захтева поновну регистрацију. Регистрација омогућава верској организацији да одржава састанке, води банковни рачун, изнајмљује имовину, делује као правно лице и прима средства од владе.

Да би се регистровала, верска организација мора доставити Државном комитету за верска удружења Републике Азербејџан оверену пријаву коју је потписало најмање 50 њених чланова, повељу и оснивачке документе, имена оснивача организације, правну адресу организације и банковне податке. Закон захтева да пријава садржи податке о држављанству, месту пребивалишта, датуму рођења и верском учењу, као и копије личних докумената, сваког од 50 чланова. Пријава мора да садржи информације о историји заједнице; облике и методе њеног деловања и традиције; приступ њене доктрине породици, браку и образовању; и ограничења која заједница сама намеће правима и одговорностима својих чланова.

По закону, влада мора да донесе одлуку о захтеву за регистрацију у року од 30 дана, али нема конкретних последица ако влада не реагује у року. Власти могу одбити регистрацију верске организације ако су њени поступци, циљеви или верска доктрина у супротности са уставом или другим законима. Власти такође могу одбити регистрацију ако су статут организације или други документи о оснивању у супротности са законом или ако су дати подаци лажни. Верске групе могу да се жале судовима на одбијену регистрацију.

Кавкаски муслимански одбора је регистрован од стране Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан као фондација. Повремено прати проповеди и надгледа друге активности регистрованих исламских организација, укључујући обуку свештеника за вођење исламског богослужења, проповеди и организовање ходочашћа у Меку. Муслиманске заједнице морају добити писмо одобрења од Кавкаског муслиманског одбора пре подношења пријаве за регистрацију Државни комитет за верска удружења Републике Азербејџан.

У марту 2022. су председничким указом на снагу ступиле нове измене закона о верским слободама. Изменама је промењена одговорност за именовање верских вођа у свим џамијама у земљи од Кавкаског муслиманског одбора до Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан. Колегијум Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан је 22. априла одобрио правила за „именовање, атестирање [поновну цертификацију] и разрешење свештенства у богомољама и светиштима исламске вероисповести“. Према новим прописима, Комисија за именовање Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан организује разговоре са свештеницима који конкуришу за позиције имама, заменика имама, извршиоца верских обреда, укључујући мујезина, и извршиоца женских верских обреда. Претходни прописи наводе да је само овим четири положаја дозвољена да држе проповеди у џамијама. Комисија за именовање се састоји од седам чланова, укључујући представнике Азербејџанског института за теологију и Фондације за промоцију духовних вредности, а њиме председава заменик председника Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан. Резултати сваког интервјуа се објављују на веб страници Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан у року од пет радних дана. По новом правилу, успешни кандидат добија термин у назначеној богомољи у року од 30 радних дана након завршетка интервјуа, по налогу председника комисије. Кандидати који успешно положе интервју, али нису постављени на упражњено радно место, остају у резервном саставу у наредне две године. 

Имами морају сваких пет година полагати атестационе (поновне) испите. Према новим прописима, заменик председника Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан председава деветочланом комисијом, састављеном од представника Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан, Кавкаског муслиманског одбора, Азербејџанског института за теологију и Фондације за промоцију духовних вредности, која поново именује имаме, функцију коју је Кавкаски муслимански одбор раније обављао. Председавајући Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан одобрава атестирање чланова комисије, укључујући председника и секретара комисије. Према новим прописима, председник Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан може да разреши имама, између осталих разлога, због „кршења стандарда морала или етике” или „помагања или обавеза према страним државама, организацијама или појединцима”.

Државни комитет за верска удружења Републике Азербејџан је једино тело које надгледа исламске образовне установе, одобрава садржај верске литературе која се чита на састанцима у џамијама, као и текстове проповеди, и одобрава изградњу или реновирање богомоља. Државни комитет за верска удружења Републике Азербејџан такође спроводи поштовање датума које Кавкаски муслимански одбор одабере за џамије за прослављање великих верских празника и има право да отпусти имаме који се окупљају на празницима у дане који се разликују од оних који су званично одобрени.

Закон забрањује активности нерегистрованих верских група, кажњиве новчано или затвором.

Иако закон забрањује мешање владе у верске активности било које регистроване групе или члана регистроване групе, постоје изузеци за осумњичене екстремистичке или друге незаконите активности. Закон наводи да државни органи и грађани имају права и одговорности у борби против „верског екстремизма“ и „радикализма“. Закон дефинише верски екстремизам као понашање мотивисано верском мржњом, верским радикализмом (описаним као веровање у изузетност својих верских уверења) или верским фанатизмом (описано као веровање да нико изван нечије верске групе не сме да критикује ту групу). Према закону, ово понашање укључује присиљавање особе да припада некој одређеној религији или да учествује у одређеним верским ритуалима. Такође укључује активности које настоје да се силом промени уставна структура власти у земљи, укључујући њену секуларну природу; оснивање или учешће у илегалним оружаним групама или синдикатима; и учешће у терористичким активностима. Закон кажњава радње које имају за циљ да промене уставни поредак или наруше територијални интегритет земље на основу верске мржње, радикализма или фанатизма, затвором од 15 година до доживотног затвора.

Закон прецизира околности под којима регистроване верске организације могу бити распуштене, укључујући и ако делују супротно својим циљевима оснивања; изазивају расни, национални, верски или друштвени анимозитет; или прозелитизирају на начин који деградира људско достојанство или је у супротности са признатим принципима човечанства као што су „љубав према човечанству, филантропија и доброта“. Други разлози за распуштање укључују ометање секуларног образовања или навођење чланова или других појединаца да уступе своју имовину организацији.

Закон предвиђа да неке, али не све, регистроване верске групе оснивају „верске центре“ (седишта) у земљи. Закон даје влади овлашћења да одобрава именовање верских личности у неисламским верским заједницама. Закон такође забрањује појединцима да приморавају децу да практикују веру; забрањује верским вођама да се баве верским активностима када су запослени у држави; захтева од верских центара да координишу са владом приликом отварања верских образовних институција; ограничава верске церемоније (са изузецима) на богомоље; захтева од верника да обавесте владу о путовању у стране земље ради посете верским објектима; захтева од верских заједница да обуставе делатност када изгубе верског вођу док се не именује нови; и омогућава припадницима војне службе да врше богослужење у слободно време, осим у току борбених дејстава.

Мањим заједницама без верског центра није дозвољено да траже дозволу да имају стране држављане као верске вође; оснивају верске образовне установе; организују посете својих присталица светињама и верским локацијама у иностранству или остварују друга права која се приписују само верским центрима. Масовна верска богослужења, обреди и церемоније (уз неке изузетке) могу се одржавати само у богомољама и светињама. Потребна је дозвола Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан за одржавање верских „масовних догађаја“ било где осим у богомољама или светиштима које је одобрила држава.

Ритуале и церемоније везане за ислам могу обављати само грађани земље, али закон забрањује грађанима који су исламско образовање стекли у иностранству да воде верске церемоније осим ако не добију посебну дозволу од Кавкаског муслиманског одбора и Државног комитета за верска удружења Републике Азербејџан. Казне за кршење закона укључују казну затвора до једне године или новчане казне од 1.000 до 5.000 маната (590-2.950 долара). Закон дозвољава странцима које позивају неисламске регистроване верске групе да врше верске службе. Дугогодишњи споразум између владе и Свете столице омогућава странцима да воде католичке ритуале.

Закон ограничава употребу верских симбола и слогана на унутар богомоља.

Према закону, Државни комитет за верска удружења Републике Азербејџан прегледа и одобрава сву верску литературу за садржај, легалан увоз, продају и дистрибуцију. Законом су прописане казне за производњу, продају и дистрибуцију верске литературе (на папиру и електронским уређајима), аудио и видео материјала, верских предмета и других информативних материјала верске природе без одговарајућег овлашћења. Казне за починиоце кривичних дела укључују новчану казну од 5.000 до 7.000 маната (2.950-4.130 долара), ограничење слободе до две године (пробација) или казну затвора до две године. Прекршаји групе појединаца „према претходној завери“, организоване групе, појединца по други пут или службеног лица кажњавају се новчаном казном од 7.000 до 9.000 маната (4.130-5.310 долара), са ограничењем од две до пет година или највише пет година затвора.

Не постоји верска компонента у наставном плану и програму јавних или приватних основних или средњих школа; међутим, ученици могу добити верску наставу после школе у ​​регистрованим институцијама. Управни законик забрањује свештенству и члановима верских удружења да одржавају „посебне“ групне састанке за децу и младе или приморавају децу да практикују веру. Закон о слободи вероисповести предвиђа да верско образовање деце „не би требало да има негативан утицај на њихово физичко и ментално здравље“.

Студенти могу да студирају религију на високошколским установама, као што је Азербејџански институт за теологију, а Кавкаски муслимански одбор спонзорише неку верску обуку у иностранству. Закон забрањује појединцима који похађају верску наставу коју подржава страна влада или приватно финансира у иностранству без дозволе владе да заузимају званичне верске положаје, проповедају или воде проповеди након повратка у земљу.

Иако устав дозвољава алтернативну службу „у неким случајевима“ када је војна служба у супротности са личним уверењима, не постоји закон који дозвољава алтернативну службу, укључујући и на верској основи. Одбијање служења војног рока запрећено је по кривичном закону казном затвора до две године или принудним позивом на војску.

Закон предвиђа да влада може одузети држављанство појединцима који учествују у терористичким актима; учествују у верским екстремистичким акцијама; пролазе војну обуку у иностранству под маском веронауке; пропагирају верске доктрине на „непријатељски“ начин, који закон даље не дефинише; или учествују у верским сукобима у страној држави под маском вршења верских обреда.

Према уставу, закон може ограничити учешће „верских службеника“ на изборима и забранити им изборе за парламент. Закон не дефинише „верске службенике“. Закон забрањује верским вођама да истовремено служе на било којој јавној функцији и на положају верског вођства. Забрањује коришћење верских објеката у политичке сврхе. По закону, политичке странке не могу да се баве верском делатношћу.

Устав забрањује „ширење пропаганде религија које унижавају достојанство људи и које су у супротности са принципима хуманизма“, као и „пропаганду“ која подстиче верски анимозитет. Закон такође забрањује претње или изражавање презира према особама заснованим на верском уверењу.

Закон забрањује прозелитизацију странаца, али не забрањује грађанима да то чине. У случају прозелитизације од стране странаца или лица без држављанства, законом је прописана казна затвора од једне до две године.

Закон забрањује употребу марама на фотографијама за пасош.

2022. година

Локалне групе за људска права и други рекли су да је влада наставила да физички злоставља, привремено држи без комуникације, хапси и затвара верске активисте, и да су многа хапшења и осуде верских личности, укључујући и оптужбе за поседовање дроге, политички мотивисана. Током године, Европски суд за људска права утврдио је да је влада прекршила индивидуалну слободу вероисповести или уверења у две пресуде у које је укључено седам особа, укључујући један случај који је укључивао хапшење Јеховиних сведока који су се састајали ради молитве у приватној кући. Невладина организација за људска права саопштила је да су до краја године 22 особе остале у затвору због својих верских уверења или праксе. Суд је 16. септембра продужио до марта 2023. притвор шиитском имаму Сардару Бабајеву, обученом у Ирану, који је оптужен за издају. Активисти за људска права рекли су да је владино кривично гоњење мотивисано Бабајевљевим верским активностима.

Власти су наставиле да покрећу правне радње против појединаца повезаних са нерегистрованим Покретом муслиманског јединства, који је влада окарактерисала као екстремистичку групу и оптужила да добија средства од Ирана. Чланови Покрета муслиманског јединства су наставили да пријављују да су их власти физички злостављале док су биле у притвору. Један члан Покрета муслиманског јединства је пријавио да су га власти силовали, а затим га држали у административном притвору (притвор због ненасилног прекршаја) 15 дана. Неки активисти цивилног друштва и заговорници људских права сматрали су да је затварање чланова Покрета муслиманског јединства политички мотивисано. Званичници су изјавили да влада не разматра пружање алтернативне службе за приговараче савести, како је предвиђено уставом. Власти су наставиле да затварају Јеховине сведоке због одбијања обавезне војне службе, упркос њиховој спремности да служе алтернативну службу.

На крају године, Државни комитет за верска удружења Републике Азербејџан је регистровао 12 нових верских заједница, од којих су све биле муслиманске. Влада је описала мартовске амандмане на закон о верским слободама дајући Државном комитету за верска удружења Републике Азербејџан овлашћење да именује и поново именује верско особље као неопходно за заштиту од страног утицаја и спречавање тероризма. Организације цивилног друштва су саопштиле да су промене додатно угрозиле слободно испољавање вероисповести и нарушиле уставну одвојеност вере и државе. Међународна невладина организација за верске слободе са седиштем у Норвешкој Форум 18 је известила да је Државни комитет за верска удружења Републике Азербејџан отпустио имама Мирсејмура Алијева због одржавања молитве на крају Рамазана (Рамазански бајрам) 3. маја уместо 2. маја који је одобрила влада. Државни комитет за верска удружења Републике Азербејџан је рекао да је Алијев добровољно поднео оставку. Невладине организације кажу да је влада казнила муслимане који су се састајали у приватним кућама на групној молитви без дозволе.

Локални стручњаци за верска питања, верске вође и представници цивилног друштва рекли су да је јавност наставила да показује толеранцију према мањинским верским групама које су сматрали „традиционалним“ (тј. које се сматрају историјски присутнима у земљи), а у неким случајевима и финансијски подржавају, укључујући Јевреје, руске православце и католике. Према истим изворима, неки појединци су са сумњом и неповерењем гледали на верске групе које су имале мање историјско присуство у земљи.

---

2022 Report on International Religious Freedom: Azerbaijan, https://www.state.gov/reports/2022-report-on-international-religious-freedom/azerbaijan/