БРАУН, РОБЕРТ (око 1550–1633)

БРАУН, РОБЕРТ (око 1550–1633), водећи протестантски сепаратист из Енглеске цркве за време владавине Елизабете I. Иако се коначно прилагодио, његово учење је много антиципирало касније инденпендисте или конгрегационализам. Рођен је у Толесторпу у Рутландширу. Отприлике двадесетак година након што је напустио Кембриџ, био је активан сепаратиста. Добивши бискупску дозволу да проповеда 1579. године, бацио ју је у ватру, тврдећи да је проповедао „не зато да би се бринуо или се ослањао на бискупов ауторитет, већ само да би задовољио своју дужност и савест“. Помогао је да се окупи дизентерска конгрегација у Норичу 1518. године и често је био у затвору. Године 1582. био је у изгнанству у Холандији. 

Током егзила, написао је трактате који су касније постали утицајни међу радикалнијим протестантима у којима је инсистирао на добровољној природи чланства у цркви. Најпознатији је Трактат о реформацији без одлагања за Ану (1582). Књига која приказује живот и начин свих правих хришћана (1582) је први нацрт црквене политике индепендентиста. 

Браун је био спорни индивидуалиста кога је често морао да спасава из невоље његов рођак лорд Баргли. Посвађао се са својим колегама сепаратистима Хенријем Бароуом и Џоном Гринвудом због старешинства. Године 1586. постао је учитељ школе Сент Олав'с у Саутварку, али је наставио да служи дизентерским конгрегацијама. Међутим, 1591. године Баргли му је обезбедио живот у цркви у Нортемптонширу, где је остао до краја живота. Чини се да је наставио да буде споран чак и у погледу конформитета, јер је умро у затвору у Нортамптону након што је напао полицајца. 

Брауна је најбоље сматрати претходником, а не оцем оснивачем каснијих конгрегацијских цркава. Реч браунисти постала је општи термин злоупотребе за енглеске протестанте који су фаворизовали демократску црквену политику.

ИЗВОР: BROWNE, ROBERT, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 1054