БРУНЕР, ЕМИЛ (1889–1966), швајцарски протестантски теолог. Брунер је био критичар либерализма и секуларизма. Његово писање о знању и вери било је под утицајем Канта; његов нагласак на религиозном искуству од стране Кјеркегора и Хусерла; и његов нагласак на Божјој трансценденцији и потреби за снажном друштвеном и политичком акцијом Лутера и Калвина.
Брунер је антиципирао појам односа Ја-Ти Мартина Бубера, разјашњавајући кроз своју Догматику сусрет између човечанства и Бога као најзначајнијег егзистенцијалног искуства човечанства. У Божанском императиву, Брунер тврди да извор хришћанске етике лежи у Божјем императиву. Сматрао је да је личност центар интеракције између човека и Бога, жалећи због редукционизма позитивизма и бихевиоризма. Иако наклоњен филозофији, супротстављао се њеним покушајима да осуди теологију, као и покушајима Пола Тилиха и других да користе такве филозофске термине као што су биће и основа бића у односу на Бога. За разлику од Барта, Брунер је тврдио да чак и грешни човек може стећи неко знање о Богу, али да, осим хришћанског откривења, то знање нема спасоносну вредност.
Брунерова теологија је богата областима етике и друштвено-политичке мисли. Речено нам је у његовим делима Божански императив, Хришћанство и цивилизација, Правда и друштвени поредак да је Божја заповест да се воли и да особа која верује у Исуса Христа одговара на Божју љубав тако што живи живот наде и љубави у „редовима стварања“—породица, привреда, држава, култура и црква. Иако Нови завет не садржи план за друштвено-економски-политички поредак, Брунер је веровао да се људске институције могу обликовати љубављу и правдом у служби Бога.
ИЗВОР: BRUNNER, EMIL, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 1054-1055
.jpg)
0 $type={blogger}:
Постави коментар