ХРВАТСКА

• Главни град: Загреб
• Језици: 95,6% хрватски, 1,23% српски и 3,17% остали (попис 2011.)
• Етничке групе: 90,42% Хрвати, 4,36% Срби и 5,22% остали (попис 2011.)
• Облик владавине: Унитарна парламентарна република
• Површина: 56.594 km²
• Број становника: 3.888.529 (процена 2021.)

 

Верска демографија

Према попису из 2011. (последњи доступан), 86,3% становништва су католици, 4,4% српски православци и 1,5% муслимани. Скоро 4% се изјашњавају као нерелигиозни или атеисти. Друге верске групе укључују Јевреје, протестанте и друге хришћане. Према Светском јеврејском конгресу, Јевреја има око 1.700.

Верска припадност је уско повезана са етничком припадношћу. Етнички Срби су претежно припадници Српске православне цркве и живе првенствено у градовима и подручјима која се граниче са Србијом и Босном и Херцеговином. Већина припадника других мањинских верских група живи у урбаним срединама.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 92,3% хришћана, 5,3% нерелигиозних, 1,9% муслимана, 0,4% етничких религија и 0,1% осталих и малих религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 93,3% хришћана, 5,1% нерелигиозних и 1,6% муслимана.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 93,77% хришћана (83,58% католика, 5,6% православних, 3,41% хришћана без припадности и 1,64% протестаната), 4,32% нерелигиозних (2,85% агностика и 1,47% атеиста), 1,89% муслимана сунита и 0,02% осталих.
• Према процени Евробарометра у 2019. години било је: 80% католика, 6% православних, 6% атеиста, 5% нерелигиозних, 1% неизјашњених и 2% осталих.
• Према попису из 2011. године било је: 86,28% католика, 4,44% православних, 3,81% атеиста, 2,17% неизјашњених, 1,47% муслимана, 0,76% агностика и 1,07% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа једнакост права без обзира на вероисповест, као и слободу савести и верског изражавања. Забрањује изазивање верске мржње. Према уставу, верске заједнице су једнаке пред законом и одвојене од државе; оне су слободне да јавно врше верске службе, као и да отварају и управљају школама и добротворним организацијама под заштитом и уз помоћ државе. Кривични закон дефинише злочин из мржње као кривично дело почињено на основу расе, боје коже, вере, националног или етничког порекла, инвалидитета, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета. Кривични законик инкриминише јавно подстицање на насиље и мржњу и предвиђа санкције за таква кривична дела.

Говор мржње је такође прекршајно кажњив по законима о јавном реду и миру, Закону о јавном окупљању, Закону о спречавању насиља на спортским играма и Закону о забрани дискриминације. 

Законодавство које покрива електронске медије (измењено 2021. године) прописује да је у аудио и/или аудиовизуелним медијским услугама забрањено подстицати, охрабривати и ширити мржњу или дискриминацију на основу расе или етничког порекла или боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог уверења, националног или социјалног порекла, имовине, чланства у синдикату, образовању, друштвеном статусу, брачном или породичном статусу, старости, здрављу, инвалидитету, генетском наслеђу, родном идентитету и изражавању или сексуалној оријентацији, као и на основу антисемитизма и ксенофобије, фашизма, национализма, комунизма и подршке другим тоталитарним режимима. Законом је прописано да аудиовизуелни и радио програми и садржаји у електронским публикацијама морају објављивати тачне информације и поштовати људска права и основне слободе.

Римокатоличка црква прима државну финансијску подршку и друге бенефиције установљене путем четири конкордата између владе и Свете столице. Један од ових споразума обезбеђује државну финансијску подршку за неке верске службенике. Други споразум предвиђа државно финансирање верске наставе у државним школама.

Закон дефинише правни положај верских заједница и утврђује подобност за државно финансирање и пореске олакшице. Регистроване верске заједнице су ослобођене пореза на куповину некретнина, пореза на добит/капиталну добит и пореза на донације. Према закону, верска заједница која је раније деловала као правно лице пре доношења важећег закона 2002. године (измењен 2013. године) треба само да достави назив, седиште, податке о канцеларији лица овлашћеног да је заступа, и печат и штамбиљ који користи за регистрацију. Да би се регистровала као верска заједница, верска група без претходног правног статуса верске заједнице мора да има најмање 500 чланова и да је регистрована као удружење, са најмање три члана, најмање пет година. Да би се регистровала као верска заједница, група мора доставити Министарству правде и јавне управе списак својих чланова и документацију у којој се наводе активности и подзаконски акти групе и опис њене мисије. Нерегистроване верске групе могу слободно да раде, али не добијају пореске олакшице. Оне могу обављати финансијске трансакције као правна лица. Уговорни споразум са државом, којим се регистрованој верској заједници даје право на даље финансирање и бенефиције, дефинише улогу и активности заједнице и предвиђа сарадњу са владом у областима од заједничког интереса, као што су образовање, здравство и култура. 

Постоји 55 регистрованих верских заједница, укључујући Римокатоличку цркву, Српску православну цркву, Бугарску православну цркву, Хришћанску адвентистичку цркву, Христову Цркву, Цркву Божију, Хрватску старокатоличку цркву, Католичку Стару цркву, Евангелистичку цркву, Македонску православну цркву, Пентикосталну цркву, Реформисану хришћанску цркву, Унију баптистичких цркава, Реформски покрет адвентиста седмог дана, Цркву Исуса Христа светаца последњих дана, Унију пентикосталних Христових цркава, Координациони одбор јеврејских заједница у Хрватској (кровна група од девет различитих јеврејских заједница ), Јеврејску заједницу Вировитица, Бет Израел (јеврејска група) и Исламску заједницу Хрватске. Поред Римокатоличке цркве, од регистрованих верских заједница 19 има формалне уговоре са државом који јасније дефинишу активности и сарадњу, као што су брак и веронаука у државним школама. Ове групе имају приступ државним фондовима за верске активности.

Држава признаје бракове које су склопиле регистроване верске заједнице које су закључиле уговоре са државом, чиме се елиминише потреба за регистрацијом. Бракови које склапају регистроване заједнице које немају закључене уговоре са државом или нерегистроване верске групе захтевају цивилну регистрацију.

Регистроване верске заједнице које немају закључене уговоре са државом и нерегистроване верске групе не могу изводити верску наставу у државним школама. Нерегистроване верске групе немају приступ државним фондовима за подршку верским активностима, укључујући добротворни рад, саветовање и трошкове изградње. Регистроване верске заједнице које немају закључене уговоре са државом и нерегистроване верске групе могу се бавити богослужењем, бавити се прозелитизмом, поседовати имовину и увозити верску литературу. Само регистроване верске заједнице, са или без уговора са државом, могу да пружају духовно саветовање у затворима, болницама и војсци.

Државне школе и на основном и на средњем нивоу морају да нуде верско образовање, иако ученици могу да одустану без навођења посебних основа. Католички катихизис је доминантни верски текст који се користи. И друге верске заједнице које имају уговоре са државом могу да нуде наставу веронауке у школама ако има седам или више ученика те вероисповести. Подобне верске заједнице обезбеђују инструкторе, а држава им исплаћује плате. Приватне верске школе имају право на помоћ државе и прате национални наставни план и програм. Регистроване верске заједнице могу имати своје школе. Нерегистроване верске групе можда немају своје школе.

Едукација о Холокаусту је обавезна у завршној години основне школе (осми разред) и током завршне године средње школе.

Закон дозвољава страним држављанима чија је имовина конфискована током и након ере холокауста да траже компензацију или реституцију ако земља подносиоца захтева има билатерални споразум о реституцији са државом; међутим, такви билатерални уговори тренутно не постоје. Два судска случаја су закључила да такви уговори нису потребни; међутим, закон се није променио. Закон не дозвољава нова потраживања имовине јер је рок истекао 2003. године.

Омбудсман је повереник кога именује парламент одговоран за унапређење и заштиту људских права и слобода, укључујући верске слободе. Омбудсман разматра притужбе грађана на рад државних органа, локалне и подручне самоуправе и правних лица која имају јавна овлашћења. Омбудсман може давати препоруке владиним агенцијама у вези са људским правима и праксама верских слобода, али нема овлашћење да спроводи поштовање својих препорука.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Croatia, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/croatia/