ОБАЛА СЛОНОВАЧЕ

• Главни град: Јамусукро (политички), Абиџан (економски)
• Језици: француски (званични) и 70 локалних језика
• Етничке групе: 41,1% Акан, 27,5% Манинка, 17,6% Гур, 11% Кру и 2,8% остали (2018.)
• Облик владавине: Унитарна председничка република
• Површина: 322.463 km²
• Број становника: 26.378.274 (процена 2020.)

 

Верска демографија

Према последњем попису из 2014. године, 42,9% становништва су муслимани, а 33,9% хришћани. Групе које заједно чине мање од 5% становништва укључују присталице аутохтоних и других верских уверења. Према попису, 19,1% становништва се изјашњава да су без вероисповести. Влада је извршила нови попис у новембру и децембру 2021. године; међутим, до краја године резултати нису објављени. Многи појединци који се идентификују као хришћани или муслимани такође практикују неке аспекте аутохтоних верских уверења.

Хришћанске групе укључују римокатолике, Јеховине сведоке, адвентисте седмог дана, лутеране, методисте, презвитеријанце, харисте (група која следи учења Вилијама Вејда Хариса, Либеријца који је евангелисао у Обали Слоноваче почетком 20. века), Цркву Исуса Христа светаца последњих дана, јужне баптисте, грчке православце, Копте, Небеску цркву Христову и Саборе Божије. Према подацима пописа из 2014. године, 17,2% становништва су католици, 11,8% евангелистички хришћани, 1,7% методисти, 0,5% харисти, 0,4% целестијанци, а 2,2% припада другим хришћанским деноминацијама. Муслиманске групе укључују суните (95% муслимана), од којих су многи суфи; шиите (углавном припадници либанске заједнице) и ахмадије. Присталице других верских група укључују будисте, бахаије, растафаријанце, следбенике Међународног друштва за свест Кришне, Јевреје и босонисте, који следе традиције етничке групе Акан.

Муслимани су већина на северу земље, а хришћани већина на југу. Припадници обе групе, као и других верских група, живе широм земље.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 45,2% муслимана, 31,1% хришћана, 23,3% етничких религија, 0,3% нерелигиозних у 0,1% осталих и малих религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 44% хришћана, 37,2% муслимана, 10,5% народних религија, 8,1% нерелигиозних и 0,2% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 41,24% муслимана (41,05% сунита и 0,19% исламских шизматика), 34,89% хришћана (18,2% католика, 16,69% протестаната 1,06% хришћана без деноминације и 0,09% православних), 23,27% етничких религија, 0,37% нерелигиозних (0,36% агностика и 0,1% атеиста) и 0,23% осталих.
• Према попису из 2014. године било је: 42,42% муслимана, 18,92% без религије, 16,99% католика, 11,68% евангелиста, 3,57% анимиста, 2,22% осталих хришћана, 1,69% протестаната, 1,03% непознато, 0,52% хариста и 0,96% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа секуларну државу која поштује сва уверења и третира све појединце једнако према закону, без обзира на вероисповест. Он изричито забрањује верску дискриминацију у јавном и приватном запошљавању и обезбеђује слободу савести, верских уверења и веровања у складу са законом, правима других, националном безбедношћу и јавним редом. Забрањује „пропаганду“ која подстиче верску мржњу. Њиме се признаје право на политички азил у земљи појединцима који су прогањани из верских разлога.

Одељење за верске организације, које је део Министарства унутрашњих послова и безбедности, задужено је за промовисање дијалога међу верским групама, као и између владе и верских група, пружајући административну подршку верским групама које покушавају да се успоставе у земљи, праћење верских активности и управљање верским ходочашћима које спонзорише држава и регистрацију нових верских група.

Закон захтева од свих верских група да обавесте владу о свом постојању. Стране верске групе које су присутне у земљи захтевају овлашћење министра унутрашњих послова и безбедности, а све верске групе – стране и локалне – морају се регистровати код Одељења за верске организације. Да ли је верска група категорисана као локална или страна зависи од националности њених чланова, извора финансирања, састава њеног извршног одбора и локације њене централе. Групе са 75% страног чланства, страним финансирањем, страним члановима одбора или страном централом сматрају се страним. Локалним верским групама је дозвољено да раде два месеца без званичног одобрења након што поднесу пријаву за регистрацију. Страним верским групама технички није дозвољено да почну да раде док не добију одобрење, али се то не спроводи.

Нису прописане казне за групе које се не региструју, али регистроване групе имају користи од подршке владе, као што је бесплатан приступ државној телевизији и радију за верске програме ако се то захтева. Регистрованим верским групама се не наплаћују увозне дажбине на предмете побожности, као што су верске књиге или бројанице. Регистроване верске групе су такође ослобођене пореза на имовину на богомоље које поседују. Нерегистрованим групама није дозвољено да туже за накнаду штете или примају надокнаду за претрпљене повреде.

Да би се регистровала, група мора да поднесе пријаву Одељењу за верске организације која садржи њен статут, имена оснивача и чланова одбора, датум оснивања и записник са главне скупштине. Одељење за верске организације истражује групу како би осигурало да нема чланова или сврхе које се сматрају политички субверзивним и да ниједан члан није судски лишен својих грађанских и политичких права.

Постоје законске казне за претње насиљем или смрћу путем „информационог система“. Ова дефиниција укључује штампане и електронске медије. Када је таква претња „расистичке, ксенофобичне, верске или етничке [природе] или се односи на групу коју карактерише раса, боја коже, порекло или национално или етничко порекло“, закон предвиђа затворску казну од 10 до 20 године и новчаном казном од 20 милиона до 40 милиона централноафричких франака (34.400-68.700 долара). Поред тога, клевета, увреде или претње упућене групи људи који припадају одређеној раси, етничкој припадности или вери кажњиви су затворском казном од 5 до 10 година и новчаном казном од 500.000 до пет милиона централноафричких франака (860-8.600 долара). ).

Верско образовање није укључено у наставни план и програм јавних школа, али је често укључено у приватне школе које су повезане са одређеном вером. Верске групе које воде те школе обично пружају процедуре за одустајање. Наставници и надзорно особље у верским школама морају учествовати у обуци коју нуди Министарство националног образовања и стручног оспособљавања пре него што школа добије акредитацију од министарства. Влада обезбеђује одређена средства за секуларне и верске основне приватне школе у ​​складу са законским конвенцијама између владе и ових школа. Субвенције се исплаћују по ученику, а стопа по ученику је иста за секуларне и верске школе.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Cote d'Ivoire, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/cote-divoire/