КОСТАРИКА

• Главни град: Сан Хозе
• Језици: шпански (званични)
• Етничке групе: 83,64% местици и белци, 6,72% мулати, 2,42% Индијанци 2,21% неизјашњени, 1,05% црнци и 3,96% остали (попис 2011.)
• Облик владавине: Унитарна председничка република
• Површина: 51.100 km²
• Број становника: 5.094.118 (процена 2020.)

 

Верска демографија

Према студији Универзитета Костарике објављеној током 2021. године, католици представљају приближно 47% становништва (у поређењу са 49% у 2019.); без верске припадности 27% (20% у 2019.); евангелистички хришћани 19%; остали протестанти 1% (студија из 2019. процењује да свих протестаната заједно има 36%); без одговора 6%, а остали 2,7%.

Већина протестаната су пентикосталци, са мањим бројем лутерана и баптиста. Процењује се да има 32.000 Јеховиних сведока, углавном на обали Кариба. Црква Исуса Христа светаца последњих дана процењује своје чланство на 50.000. Јеврејски ционистички центар процењује да у земљи има између 3.000 и 3.500 Јевреја. Отприлике 1.000 квекера живи у близини резервата облачних шума Монтеверде, Пунтаренас. Мање групе укључују следбенике ислама, таоизма, Међународног друштва свести Кришне, сајентологије, тенрикјоа и бахаи вере. Неки припадници староседелачких група практикују анимизам.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 95,6% хришћана, 2,6% нерелигиозних, 1,2% осталих и малих религија, 0,3% етничких религија и 0,2% будиста.
• Према процени Латинобарометра из 2020. године било је: 55,2% католика, 25,2% евангелиста, 14,3% без религије, 1% верника без припадности, 0,8% Јеховиних сведока, 0,7% адвентиста, 0,7% мормона, 0,6% методиста, 0,5% агностика и 1% осталих.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 90,8% хришћана, 8% нерелигиозних и 1,2% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 95,4% хришћана (76,3% католика, 18,45% протестаната и 0,64% хришћана без деноминације), 3,42% нерелигиозних (3,18% агностика и 0,24% атеиста), 0,52% кинеска народна религија и 0,66% осталих.

Правни оквир

Устав утврђује католичанство као државну религију и захтева од државе да доприноси њеном одржавању. Устав забрањује држави да омета слободно испољавање других религија које не подривају „универзални морал или правилно понашање“. За разлику од других верских група, Католичка црква није регистрована као удружење и добија посебно правно признање. Њена имовина и фондови су вођени у складу са католичким канонским правом.

Устав признаје право на исповедање вере по сопственом избору. По закону, лице које тврди да је дошло до повреде верских слобода може поднети тужбу Уставном већу Врховног суда, а такође може поднети захтев Уставном већу да се статут или пропис прогласи неуставним. Поред тога, особа која тврди да је повређена верска слобода може да се жали Управном суду да тужи владу за наводне дискриминаторне радње. Правна заштита обухвата дискриминацију физичких и правних лица.

Министарство спољних послова и богослужења је одговорно за управљање односом владе са Католичком црквом и другим верским групама. Према закону, група од најмање 10 лица може се основати као удружење са правним статусом уписом у јавни регистар Министарства правде. Влада не захтева регистрацију верских група; међутим, верске групе морају да се региструју ако одлуче да се ангажују у било којој врсти прикупљања средстава. Регистрација им такође даје право да добију правно заступање и статус власништва над имовином.

Устав забрањује католичком свештенству да служи у својству председника, потпредседника, члана кабинета или судије Врховног суда. Ова забрана се не односи на некатоличко свештенство.

Извршна наредба обезбеђује правни оквир за верске организације за оснивање богомоља. Верске организације морају поднети захтев локалној општини за оснивање богомоље и поштовање прописа о сигурности и буци утврђеним законом.

Према закону, јавне школе морају да пружају несекташку хришћанску верску наставу од особе која је у стању да промовише моралне вредности и толеранцију и поштује људска права. Ако родитељ у име детета одлучи да одустане од верских курсева, родитељ мора поднети писмени захтев. Министарство јавног образовања пружа помоћ у верском образовању приватним школама, и католичким и некатоличким, укључујући директно запошљавање наставника и обезбеђивање плата наставника и других средстава.

Закон дозвољава влади да бесплатно даје земљиште само Католичкој цркви, али влада такође обезбеђује средства евангелистичким хришћанским групама. Преноси земљишта између владе и цркве се обично одобравају кроз периодично законодавство.

Само католички свештеници и јавни бележници могу склапати бракове које признаје држава. Свадбене церемоније које обављају друге верске групе морају бити легализоване кроз грађанску заједницу.

Закон о имиграцији налаже да страни верски радници припадају верској групи акредитованој за потребе контроле миграција од стране Министарства спољних послова и богослужења, и предвиђа да верски радници могу да добију дозволу да бораве најмање 90 дана, али не дуже од две године. Дозвола је обновљива. Да би добила акредитацију, верска група мора да представи документацију о својој организацији, укључујући њен комплетан назив, број следбеника, банковне податке, број богомоља, као и имена и информације о управном одбору групе. Имиграциони прописи захтевају да верски радници поднесу захтев за привремени боравак пре доласка.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Costa Rica, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/costa-rica/