АРОН

АРОН, или, на хебрејском, Ахарон, је био израелски вођа и свештеник који је живео, према традицији, у тринаестом веку пне. У свом редигованом облику, Петокњижје пружа прилично потпуну биографију Арона, првог свештеника у библијској традицији. Рођен од Амрама и Јохеведе из племена Левита када су Израелци били робови у Египту, био је три године старији брат великог вође и пророка Мојсија и помагао је Мојсију у ослобађању Израелаца и њиховом вођењу кроз Синајску пустињу до Обећане земље Израел. Израелски Бог, ЈХВХ, наложио је Мојсију да постави Арона и његове синове за искључиве свештенике народа, а Арон је служио у својству врховног свештеника све док није умро, у последњој години путовања.

Већина проучавалаца Библије, међутим, ову јединствену слику о животу и улози Арона сматра релативно касним изумом такозване свештеничке школе (извор П). Библијске традиције које се тичу Арона представљају различите погледе. Поред свештеничког представљања, у којем функције Арона и његових синова успостављају преседане за званичне свештенике свих наредних генерација (види, на пример, Излазак 30:10, 40:15 и Левитски законик 6:11), Арон је запамћен као војно-политички вођа који делује као Мојсијев поручник у израелској бици против Амаличана (Изл 17:12) и који служи као судија у Мојсијевом одсуству (Изл 24:14). Арон се наводи као вођа Изласка у Михеју 6:4 и у Псалмима 77:21.

Арон такође испуњава очигледно пророчанску улогу. Служи као Мојсијев портпарол Израелцима и египатском фараону, вршећи магичне подвиге снагом ЈХВХ. У Бројевима 12, Арон и његова сестра Мирјам (Марија) изазивају Мојсијев јединствени пророчки статус, тврдећи да су и они добили откровење, али их ЈХВХ прекорава.

Два наратива из Петокњижја се врте око легитимитета Ароновог свештенства. У Бројевима 17:16 и даље Мојсије оправдава Арона: он уписује имена племена на дванаест палица, али процветава само палица племена Левита, који носи Ароново име. У Изласку 32. Арон подлеже молби људи да изграде физичку слику Бога и прави златно теле. Петокњижје (2. Мојсијева 32:35, Пнз 9:20) осуђује Арона због овог отпадништва и чини се да фаворизује оне Левите повезане са Мојсијем над свештеницима које представља Арон.

Ароново златно теле обично је повезано са теладима које је вековима касније поставио краљ Јеровоам I (владао око 928–907. пне) у крајњем северном граду Дану и у централном граду Бетелу (Ветиљу) након што су се северна племена Израела одвојила од израелског царства око 920. пне. На основу тога и везе аронитских свештеника са Бетелом поменуте у Судијама 20:26-28, неки научници су закључили да је Арон био оснивач северног свештенства, које је касније асимиловано у јерусалимско свештенство. Други верују да су аронити пореклом са југа и да су због свог традиционалног легитимитета постављени на положаје у северном култу.

Како су се различите традиције комбиновале у Петокњижју, Арон је постао парадигма свештеника а Мојсије пророка, али Аронова улога је очигледно била подређена улози његовог млађег брата.

ВИДИ ТАКОЂЕ Левити; Свештенство, чланак о јеврејском свештенству.

---

AARON, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 1, SECOND EDITION, AARON • ATTENTION, 1-2.