ЈАПАН

• Главни град: Токио
• Језици: 97,3% јапански, 0,73% кинески, 0,4% корејски и 1,17% остали
• Етничке групе: 97,3% Јапанци и 2,7% остали
• Облик владавине: унитарна парламентарна уставна монархија
• Површина: 377.975 km²
• Број становника: 125.502.000 (2021.)

 

Верска демографија

Извештај Агенције за културу показује да је чланство у верским групама на дан 31. децембра 2019. године износило укупно 183 милиона. Овај број, знатно већи од броја становника земље, одражава припадност многих грађана различитим религијама. На пример, уобичајено је да следбеници будизма учествују у верским церемонијама и догађајима других религија, као што је шинтоизам, и обрнуто. Према Агенцији за културу, дефиниција следбеника и начин бројања следбеника варирају од сваке верске организације. Верска припадност укључује 88,9 милиона шинтоистичких следбеника (48,6%), 84,8 милиона будиста (46,3%), 1,9 милиона хришћана (1%) и 7,4 милиона присталица других верских група (4%).

Већина имиграната и страних радника практикује друге религије осим будизма или шинтоизма, наводи невладина организација која је у блиском контакту са страним радницима. Научници процењују да је на крају 2019. у земљи било око 230.000 муслимана, укључујући и до 50.000 јапанских преобраћеника. Већина од око 350 муслимана Рохиња у земљи живи у префектури Гунма, северно од Токија, а неки живе у Сајтами, Чиби и Токију, према председнику Бурманског удружења Рохиња у Јапану Зав Мин Хтуту. Илхам Махмут, почасни председавајући Јапанског ујгурског удружења и представник Светског ујгурског конгреса за источну Азију и Пацифик, рекао је да већина од скоро 2.000 ујгурских муслимана у земљи живи у Токију или околним префектурама Чиба, Сајтама и Канагава. Он наводи да су од скоро 2.000 ујгурских муслимана, око 700 натурализовани јапански држављани. Према једном дугогодишњем члану јеврејске заједнице, јеврејска популација је отприлике 3.000 до 4.000.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 68,1% будиста, 24% етничких религија, 5,5% нерелигиозних, 2,2% хришћана, 0,2% муслимана и 0,1% осталих и малих религија.
• Према Агенцији за кутуру у 2020. години било је: 69,7% шинтоиста, 66,6% будиста, 1,5% хришћана и 5,8% осталих. Укупан број присталица прелази 100% јер многи Јапанци практикују и шинто и будизам.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 60% нерелигиозних, 33,2% будиста, 1,8% хришћана и 5% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 55,77% будиста (55,75% махајаниста и 0,02% теравадина), 26,47% нових религија, 13,01% нерелигиозних (10,18% агностика и 2,83% атеиста), 2,15% шинтоиста, 2,08% хришћана (1,33% протестаната, 0,42% католика, 0,33% хришћана без деноминације и 0,03% православних) и 0,52% осталих.
• Према Јапанској радиодифузној корпорацији у 2018. години било је: 62% нерелигиозних, 31% будиста, 3% шинтоиста, 2% неизјашњених, 1% хришћана и 1% осталих.

Правни оквир

Устав гарантује слободу вероисповести и захтева од државе да се уздржи од верског образовања или било које друге верске активности. Он забрањује верским организацијама да врше било какву политичку власт или да добијају привилегије од државе. У њему се наводи да људи не смеју да злоупотребљавају своја права и да ће бити одговорни да своја права користе за опште добро.

Влада не захтева од верских група да се региструју или поднесу захтев за сертификацију, али сертификоване верске групе са корпоративним статусом не морају да плаћају порез на доходак на донације и верске прилоге који се користе као део њихових оперативних трошкова и трошкова одржавања сличних непрофитним организацијама. Влада захтева од верских група које се пријављују за корпоративни статус да докажу да имају физички простор за богослужење и да је њихова примарна сврха ширење верских учења, спровођење верских обреда и образовање и неговање верника. Кандидат је дужан да у писаној форми достави трогодишњу евиденцију о деловању верске организације, списак чланова и вероучитеља, правила организације, податке о начину доношења одлука о управљању имовином, биланс успеха и расхода за протекле три године и списак имовине. Закон предвиђа да гувернери префектура имају јурисдикцију над групама које траже корпоративни статус у својој префектури и те групе морају поднети захтев за регистрацију код влада префектура. Изузеци су дозвољени за групе са канцеларијама у више префектура, које се могу регистровати у Министарству просвете, културе, спорта, науке и технологије. Након што министар Министарства просвете, културе, спорта, науке и технологије или гувернер префектуре потврди да подносилац захтева испуњава законску дефиницију сертификоване верске групе са корпоративним статусом, закон захтева од подносиоца захтева да формулише административна правила која се односе на њену сврху, основно особље и финансијске послове.

Закон захтева од сертификованих верских корпорација да обелодане своју имовину, приходе и расходе влади. Закон такође овлашћује владу да истражује могућа кршења прописа који регулишу профитне активности. Власти имају право да суспендују профитне активности верске корпорације до једне године ако група прекрши прописе.

Законом је прописано да богослужење и верски обреди које затвореници обављају у казнено-поправним установама, сами или у групи, нису забрањени. Да би подржало закон и уставно право на верску слободу, Министарство правде нуди затвореницима приступ добровољним свештеницима различитих вероисповести у затворима.

Закон наводи да школе које су основале националне и локалне самоуправе морају да се уздрже од верског образовања или других активности које подржавају одређену религију. Приватним школама је дозвољено да предају одређене религије. Закон такође наводи да у образовању треба вредновати став верске толеранције и опште знање о вери и њеном положају у друштвеном животу. И јавне и приватне школе морају развити наставне планове и програме у складу са стандардима Министарства просвете, културе, спорта, науке и технологије. Ови стандарди су засновани на закону, који каже да школе треба пажљиво да воде рачуна о учењу веронауке уопште за ученике нижих и средњих школа.

Закон о раду каже да особа не може бити дисквалификована из чланства у синдикату на основу вероисповести.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Japan, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/japan/