ГВАТЕМАЛА

• Главни град: Сијудад де Гватемала
• Језици: 69,9% шпански (званични), 29,6% мајански језици и 0,5% остали
• Етничке групе: 56,01% Ладино, 41,66% Маје, 1,77% Шинке и 0,56% (попис 2018.)
• Облик владавине: Унитарна председничка република
• Површина: 108.889 km²
• Број становника: 17.263.239 (процена 2018.)

 

Верска демографија

Према истраживању ПроДатоса из 2016. године, отприлике 45% становништва су католици, а 42% протестанти. Отприлике 11% становништва не исповеда никакву верску припадност. Групе које заједно чине отприлике 2% становништва укључују будисте, хиндуисте, муслимане, Јевреје, присталице духовних пракси Маја и Ксинка и следбенике светоназора афро-аутохтоних Гарифуна.

Некатоличке хришћанске групе укључују Цркву пуног еванђеља, Саборе Божије, Цркву Централне Америке, Цркву Принца мира, независне евангелистичке протестантске групе, баптисте, Цркву Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа), епископалце, Јеховине сведоке, лутеране, презвитеријанце, руске православце и адвентисте седмог дана.

Католици и протестанти присутни су широм земље, са присталицама међу свим главним етничким групама. Према вођама духовних организација Маја, као и католичком и протестантском свештенству, многи аутохтони католици и неки аутохтони протестанти практикују неки облик синкретизма са домородачким духовним ритуалима, углавном у источном граду Ливингстону и у јужном региону земље. На Западном висоравни, овај синкретизам такође преовлађује, иако постоје Маје чији се системи веровања углавном заснивају на духовности Маја.

Према представницима будистичке заједнице, има између 8.000 и 11.000 будиста, састављених углавном од појединаца из кинеске имигрантске заједнице. Муслимански лидери наводе да има око 2.000 муслимана углавном палестинског порекла, који живе углавном у Гватемала Ситију. Према локалним ахмади муслиманима, постоји мала муслиманска заједница ахмадија од око 70 чланова. Према руководству јеврејске заједнице, у земљи живи око 1.000 Јевреја.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 95,3% хришћана, 3,1% нерелигиозних, 1,5% етничких религија и 0,1% осталих и малих религија.
• Према процени Латинобарометра из 2020. године било је: 41,5% евангелиста, 41,4% католика, 13,4% без религије, 1,5% мормона, 0,7% адвентиста, 0,6% протестаната и 0,9% осталих.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 95,3% хришћана, 3,9% нерелигиозних и 0,8% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 97,35% хришћана (67,82% католика, 29,58% протестаната, 4,47% хришћана без деноминације и 1,12% православних), 1,37% нерелигиозних (0,95% агностика и 0,42% атеиста), 0,85% етничких религија и 0,43% осталих.
• Према процени ЦИА из 2018. године било је: 41,7% римокатолика, 38,8% протестаната, 13,9% без религије, 2,9% неизјашњених и 2,7% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу изражавања и слободу вероисповести, наводећи: „Свако лице има право да исповеда своју веру или уверење у јавности у границама јавног реда и поштовања према уверењима других вероисповести“. Устав признаје посебан правни субјективитет Католичке цркве кроз конкордат са Светом столицом.

Устав не захтева да се верске групе региструју у сврху богослужења, али групе које желе да добију статус ослобођења пореза или склопе уговоре морају се регистровати. Католичка црква прима ове бенефиције без потребе да се региструје. Да би се регистровала, верска група мора да достави Министарству унутрашњих послова копију свог статута, доказ да је новоосновано правно лице које намерава да остварује верске циљеве и списак свог првобитног чланства са најмање 25 чланова. Министарство може да одбије захтев за регистрацију ако верује да група није посвећена верским циљевима, изгледа да намерава да предузме незаконите активности или се бави активностима које би могле да угрозе јавни ред. Већина апликација се одобрава након дуготрајног процеса.

Устав штити права аутохтоних група да практикују своју традицију и облике културног изражавања, укључујући духовне праксе. Закон дозвољава духовним групама Маја да бесплатно спроводе церемоније на историјским локацијама Маја на имовини у власништву владе, уз писмену дозволу Министарства културе.

Кривични закон кажњава казнама од једног месеца до једне године прекид верских прослава, „вређање” вере, коју закон оставља нејасном, и скрнављење гробница или људских остатака; међутим, оптужбе се ретко подносе по овим законима.

Према уставу, ниједан припадник свештенства било које вероисповести не може служити као председник, потпредседник, министар владе, порески надзорник или део Пореске управе, судија или судија за прекршаје.

Закон гарантује најмање један „верски простор, према капацитету [затвора]“, у сваком затвору. Службе капелана су ограничене на католичке капелане и неденоминационе (обично евангелистичке) протестантске капелане. Затвореници мањинских верских група немају загарантован приступ духовним саветницима из своје вере.

Устав дозвољава, али не захтева, верску наставу у државним школама. Не постоји национални оквир за одређивање природе или садржаја верске наставе. Уопштено говорећи, јавне школе немају верску компоненту у наставном плану и програму. Приватне верске школе су дозвољене и налазе се у свим деловима земље. Верска настава је дозвољена, али је похађање у приватним верским школама факултативно.

Влада захтева од страних мисионара да добију туристичке визе за улазак у земљу; визе се обнављају свака три месеца. Након што једном обнове туристичку визу, страни мисионари могу поднети захтев за привремени боравак до две године; стамбена дозвола је обновљива.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Guatemala, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/guatemala/