ГВИНЕЈА

• Главни град: Конакри
• Језици: француски (званични) и етнички језици
• Етничке групе: 33,4% Фула, 29,4% Мандинка, 21,2% Сусу, 7,8% Кпеле, 6,2% Киси и 2% остали
• Облик владавине: Унитарна војна хунта
• Површина: 245.857 km²
• Број становника: 12.414.293 (процена 2018.)

 

Верска демографија

Према Генералном секретаријату за верска питања, око 85% становништва су муслимани, 8% хришћани, а 7% се придржава аутохтоних верских уверења. Велики део муслиманског и хришћанског становништва укључује домородачке ритуале у своје верске праксе. Муслимани су углавном малики сунити; присутан је и суфизам. Хришћанске групе укључују римокатолике, англиканце, баптисте, Јеховине сведоке, адвентисте седмог дана и неколико евангелистичких група. Постоји и мала бахајска заједница, поред малог броја хиндуиста, будиста и присталица традиционалних кинеских верских уверења међу страним становницима.

Муслимани чине већину у сва четири региона земље. Хришћани су концентрисани у великим градовима, укључујући Конакри, на југу и у источном Шумском региону. Присталице аутохтоних верских уверења су најзаступљенији у Шумском региону.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 88,4% муслимана, 7,4% етничких религија и 4,2% хришћана.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 84,6% муслимана, 10,8% хришћана, 2,7% народних религија, 1,8% нерелигиозних и 0,1% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 86,8% муслимана сунита, 9,42% етничких религија, 3,52% хришћана (2,28% католика, 1,04% протестаната и 0,27% хришћана без деноминације), 0,16% нерелигиозних (0,14% агностика и 0,02% атеиста) и 0,1% осталих.
• Према попису из 2014. године било је: 88,93% муслимана, 6,76% хришћана, 2,4% без религије, 1,59% анимиста и 0,32% осталих.

Правни оквир

Прелазна повеља, објављена 27. септембра 2021. године, наводи да је земља секуларна држава и да се сваки чин који подрива секуларну природу државе или верске слободе појединца сматра „тежим злочином“ који се кажњава новчаним казнама и затвором. Повеља гарантује слободу богослужења „под условима и у облицима предвиђеним законом“. Повеља наводи да се свако лице које нападом или претњом спречи једну или више особа да практикују своју веру кажњава казном затвора од једног до три месеца и новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 гвинејских франака (54-110 долара). Повеља такође наводи да је спречавање, одлагање или прекидање верских обичаја на месту богослужења узнемиравањем јавности кажњиво казном од два до шест месеци затвора и новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 гвинејских франака (54-110 долара). Осим тога, Повеља наводи да свако лице које на било који начин оскрнави богомољу и/или богослужбене објекте у оквиру богомоље може бити кажњено казном од шест месеци до једне године затвора и новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 гвинејских франака (54-110 долара). Свако ко вређа верског вођу у функцији његове или њене дужности може бити кажњен казном затвора од шест месеци до две године и новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 гвинејских франака (54-110 долара). Ако појединац такође прети, напада или повређује верског поглавара, казна се повећава на две до пет година затвора, уз исту новчану казну. 

Поред тога, Прелазна повеља предвиђа да два члана верске заједнице служе као представници у 81-чланом Националном прелазном савету. До краја године, Национални прелазни савет још није био формиран.

Устав из 2020. године, који је суспендован 5. септембра 2021. године, наводи да је земља секуларна држава, забрањује верску дискриминацију и даје појединцима право да бирају и исповедају своју религијску веру. Њиме је признато право верских институција и група да се слободно оснивају и управљају собом. Забрањивао је политичке партије које се идентификују са одређеном верском групом. Ова права су била подређена само „оним ограничењима која су неопходна за одржавање јавног реда и демократије“.

Прелазна повеља није променила законе и процесе који се примењују на регистрацију верских група или свеукупне власти Секретаријатa за верска питања. Секретаријат за верска питања мора одобрити све верске групе. Групе морају доставити писани устав и пријаву Секретаријату за верска питања заједно са својом адресом и накнадом од 250.000 гвинејских франака (27 долара). Секретаријат за верска питања затим шаље документе Министарству за територијалну управу и децентрализацију на коначно одобрење и потпис. Након одобрења, група постаје званично призната. Сваких шест месеци, свака регистрована верска група мора да поднесе извештај о својим активностима влади. Регистровање код владе даје верским групама право на ослобађање од пореза на додату вредност (ПДВ) на увезене пошиљке и чини их квалификованим за одређене енергетске субвенције.

Нерегистроване верске групе немају право на ослобађање од ПДВ-а и друге погодности. По закону, влада може да затвори нерегистроване групе и протера њихове вође. Постоји ограничена могућност за правну жалбу на ове казне.

Верске групе не смеју поседовати радио или телевизијске станице. Ова забрана се није променила после петосептембарског пуча.

Обавезни наставни план и програм основне школе не обухвата веронауку. Многи родитељи шаљу своју децу у куранске школе (медресе), било поред основне школе или као њихов основни облик образовања.

Имами и административно особље главне џамије у Конакрију и главних џамија у главним градовима четири региона су државни службеници. Ове џамије су директно под управом владе. Друге џамије и неке хришћанске групе добијају државне субвенције за ходочашћа.

Секретаријат за верска питања именује националне директоре да воде канцеларије за хришћанска питања, исламска питања, ходочашћа, богомоље, економска питања и задужбине, и генералног инспектора, који сви потпадају под Секретаријат за верска питања. Секретаријат за верска питања је задужен да унапређује добре односе међу верским групама и координира са осталим члановима неформалног Међурелигијског већа, које чине представници исламске вероисповести и католичке, англиканске и других протестантских цркава, као и Секретаријат за верска питања.

Пре државног удара од 5. септембра 2021. године, декретом од 18. фебруара 2021. године, Генерални секретаријат за верска питања је премештен директно под надзор председништва. Прелазна влада је 6. новембра 2021. године вратила Генерални секретаријат за верска питања на кабинетски положај.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Guinea, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/guinea/