- Главни град: Бисао
- Језици: 90,4% португалски креолски, 32,1% португалски (званични), 16% фула, 14%
баланта и 28,4% остали (многи су двојезични)
- Етничке групе: 30% Баланта, 30% Фула, 14% Манђак, 13% Мандинка, 7% Папел и
6% остали
- Облик владавине: унитарна полупредседничка република
- Површина: 36.125 km2
- Број становника: 1.726.000 (процена 2018.)
Верска демографија
Процене верског састава
становништва увелико варирају, али према Пројекту глобалне религиозне
будучности Пју-Темплтон (2020), око 46% су муслимани, 31% прати домородачке
верске праксе, а 19% су хришћани. Групе које заједно чине мање од 5%
становништва укључују будисте, хиндуисте, Јевреје и оне који нису повезани ни
са једном верском групом.
Етничке групе Фула (Пеухл или
Фулани) и Мандинка (Малинке) су најбројнији следбеници ислама. Муслимани
углавном живе на северу и североистоку, а већина муслимана су сунити; постоје
и шиитске заједнице. Присталице аутохтоних верских уверења углавном живе у
свим деловима земље осим у северним деловима земље. Хришћанско становништво,
укључујући римокатолике и протестанте, првенствено потиче из етничких група
Пепел, Манџако и Баланта и концентрисано је у Бисау и дуж обале. Католици
представљају више од половине хришћанске популације, док бразилски протестанти
и друге протестантске деноминације имају значајан број конгрегација и мисија
широм земље. Велики број муслимана и хришћана такође има домородачка
веровања.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 51,6% муслимана, 35,4% етничких религија, 11,7% хришћана и 1,4% нерелигиозних.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 46,1% муслимана, 30,6% народних религија, 18,9% хришћана и 4,4% нерелигиозних.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 44,65% муслимана (44,41% сунита, 0,15% шиита и 0,1% исламских шизматика), 41,17% етничких религија, 12,97% хришћана (10,92% католика, 4,36% протестаната и 0,05% хришћана без деноминације), 1,19% нерелигиозних (1,1% агностика и 0,09% атеиста) и 0,02% осталих.
Правни оквир
Устав предвиђа да је држава
одвојена од верских институција и да поштује и штити законом признате верске
групе, чије деловање подлеже закону. Он сматра слободу савести и
вероисповести као неприкосновене, чак и ако држава прогласи опсадно стање, и
обезбеђује слободу вероисповести све док се тиме не крше основна начела
наведена у уставу. Утврђује да су сви грађани једнаки пред законом, са
истим правима и обавезама, без обзира на вероисповест. Политичким
партијама и радничким синдикатима забрањено је да се повезују са одређеном
верском групом. Устав признаје слободу верских група да подучавају своју
веру.
Влада захтева од верских група да
добију дозволе. Формални процес, који се не поштује често, подразумева
давање назива, локације, врсте и величине организације Министарству
правде. Према закону, верске групе су признате као удружења и имају право на
ослобађање од пореза.
У складу са уставом, верска
настава није дозвољена у државним школама. Министарство просвете спроводи
ову забрану. Постоје неке приватне школе којима управљају верске
групе. Приватне школе морају да испуњавају стандарде наставног плана и програма
које је одобрила влада и да добију валидацију Министарства просвете да би дале
национално признате дипломе или сертификате о завршетку. Стандарди
наставног плана и програма које је одобрила влада захтевају ширу базу
конвенционалних предмета, као што су наука и португалски језик, уместо
ограниченијег наставног плана и програма арапских и куранских студија, као што
се нуди у неким исламским школама.
2021 Report on International Religious Freedom: Guinea-Bissau, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/guinea-bissau/
0 $type={blogger}:
Постави коментар